Тосњенски рејон
Тосњенски рејон (рус. Тосненский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Тосњенски рејон Тосненский район | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект |  Лењинградска област |
| Админ. центар | Тосно |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 19. август 1930. |
| Површина | 3.655,97 km2 |
| Становништво | 2015. |
| — број ст. | 131.845 |
| — густина ст. | 36,06 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 47 |
| Позивни број | +7 81361 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Административни центар рејона је град Тосно. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живела 131.845 становника или у просеку око 36,06 ст/км².
Географија
уреди
Тосњенски рејон смештен је у централном делу Лењинградске области. Обухвата територију површине 3.655,97 км², и по том параметру налази се на 9. месту међу 17 рејона у области. Рејонска територија је са североистока ограничена подручјем Кировског рејона, на истоку је Киришки, док су на западу и југозападу Гатчињски и Лушки рејон. На југу и југоистоку су Чудовски и Новгородски рејони Новгородске области, а на северу територија федералног града Санкт Петербурга. Административни центар рејона град Тосно налази се на свега 55 километара јужније од историјског центра Санкт Петербурга.[1]
Подручје Тосњенског рејона у основи је равничарског карактера са густом хидрографском мрежом коју чине бројне реке и потоци, а ниско земљиште између водотока је препуно мочвара које нарочито доминирају јужним деловима рејона. Северни делови рејона који су наслоњени на Санкт Петербург одликују се високим степеном урбанизације, а захваљујући обимним мелиоративним радовима мочваре на том подручју су исушене.
Целокупна рејонска територија налази се у сливном подручју реке Неве и Ладошког језера, односно простране Приневске низије која се пружа уз обе стране реке Неве и њених јужних притока. Најважније реке на северу и западу рејона су Тосна и Ижора, обе леве притоке реке Неве. Територија на југу и истоку рејона одводњава се преко Тигоде и Кереста ка реци Волхов и Ладошком језеру.
Историја
уредиТосњенски рејон успостављен је 19. августа 1930. године и у његов састав ушли су делови територија некадашњих Љубањског, Детскосељског и Колпинског рејона. У садашњим границама рејон се налази од 2006. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 122.999 становника,[2] док је према процени из 2015. ту живела 131.845 становника, или у просеку 36,06 ст/км².[3] По броју становника Тосњенски рејон се налази на 4. месту у области и његова популација чини око 7,43% свеукупне обласне популације.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 83.795 | 74.227 | 81.182 | 78.500[4] | 77.194[5] | 122.999[2] | 131.845* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе. У број становника на пописима од 1970. до 2002. нису урачунати становници Тосна.
Тосњенски рејон карактерише доста висок степен урбанизације, а око 60% рејонске популације живи у урбаним градским центрима, од чеха око трећина рејонске популације живи у његовом административном центру, граду Тосну. На подручју рејона постоји укупно 115 насељених места, од којих су 3 града (Тосно, Љубањ и Никољскоје) и 4 вароши (рус. городской посёлок; Красни Бор, Рјабово, Уљановка и Форносово).
Рејонска територија је административно подељена на 13 другостепених општина, од којих је 7 градских и 6 руралних.
Привреда и саобраћај
уредиПривреда рејона почива на јакој индустријској производњи базираној на грађевинској и машинској индустрији, те на екстракцији тресета.[6]
Пољопривреда почива на месно-млечном сточарству, те на узгоју поврћа и кромпира. Године 2011. на територији Тосњенског рејона је производено око 70% целокупне продукције свињског меса Лењинградске области.[6]
Преко рејонске територије пролазе значајни саобраћајни правци који повезују најзначајније градове у том делу Русије. Саобраћајна мрежа је нарочито густа у северном делу рејона. Најважнија саобраћајница је национални аутопут „М10 Росија” који повезује Москву са Санкт Петербургом који прелази преко територије рејона у смеру север-југ. Најважнија железничка чворишта су у Тосну, Љубању и Уљановки.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Административно-территориальное деление Ленинградской области. — СПб., 2007, с. 24 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ а б „Архивирана копија” Тосненский район смотрит в будущее. Ленинградская область Экономика и Инвестиции (на језику: руски). Saint Petersburg. 77. 2012. Архивирано из оригинала 16. 02. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2015.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Подаци о рејону на сајту Лењинградске области
- Списак архитектонских споменика Тосњенског рејона
