Википедија

FK Mančester junajted

енглески ФК из Манчестера (1878)

Fudbalski klub Mančester junajted (engl. Manchester United Football Club) profesionalni je fudbalski klub iz Mančestera u Engleskoj. Kao domaćin svoje utakmice igra na stadionu Old Traford, koji ima kapacitet od 76.212 sedećih mesta. Mančester junajted je najtrofejni klub u Engleskoj otkako se igra Premijer liga. Titulu šampiona Engleske je osvajao 20 puta, FA kup 12 puta, Liga kup 6 puta, FA Komjuniti šild 21 put, Ligu šampiona 3 puta, a po jednom Kup pobednika kupova, Ligu Evrope, UEFA superkup, Interkontinentalni kup i Svetsko klupsko prvenstvo.

Mančester junajted
Puno imeManchester United Football Club
NadimakCrveni đavoli
Osnovan1878. god.; pre 146 godina (1878) (kao Njuton Hit).
StadionOld Traford,
Mančester, Engleska
Kapacitet74.140
PredsednikSjedinjene Američke Države Džoel i Avram Glejzer
MenadžerHolandija Erik ten Hag
LigaPremijer liga
2022/23.3.
Domaća oprema
Gostujuća oprema
Treća oprema

Istorija uredi

Počeci (1878—1945) uredi

 
FK Njuton Hit osnovan 1878. godine, preteča Mančester junajteda

Klub je osnovan 1878. godine pod imenom Fudbalski klub Njuton hit LJR (engl. Newton Heath LYR Football Club). Osnovali su ga radnici železnice u Njuton heltu[1]. Boje dreseva su bile zelena i zlatna. Tokom prvih 15 godina postojanja, klub je svoje utakmice kao domaćin igrao na Nort roud stadionu, pre nego što se 1893. preselio na Benk strit stadion. Tokom 1892. klub je dobio poziv da se takmiči u Prvoj ligi, tada najvišem rangu takmičenja. Tada su prekinute sve veze sa železnicom i klub je počeo da funkcioniše kao samostalna kompanija[1]. Njuton helt se 1902. godine nalazio na ivici bankrota sa dugovima koji su bili preko 2 500 funti[2].

Neposredno pred samo gašenje, koje je pretilo klubu, na njegovo čelo dolazi Džon Henri Dejvis, generalni direktor Mančesterske pivare. Prema klupskoj legendi Dejvis je pokušavao da ubedi tadašnjeg kapitena Njuton helta, Herija Steforda da mu proda svog višestruko nagrađivanog Bernardinca. To mu nije pošlo za rukom ali je umesto toga, Steford ubedio njega da investira u klub i postane njegov predsednik[3]. Na jednom od prvih sastanaka upravnog odbora, doneta je odluka o promeni ime tima. Razmatrana su imena Mančester sentral i Mančester seltik. Mladi italijanski imigrant Luis Roka je predložio da klub nazovu Mančester junajted. Ostalim članovima uprave se ime svidelo i tako je klub pod tim imenom zvanično počeo da postoji 24. aprila 1902[4]. Dejvis je takođe doneo odluku o promeni klupskih boja u crvenu i belu.

Ernest Mengnal je došao u klub nakon što je Džejms Vest podneo ostavku na mesto trenera 28. septembra 1902. Mengnal je imao zadatak da uvede Mančester junajted u Prvu diviziju. Već u prvoj sezoni, taj cilj mu je za malo izmakao jer je Mančester tu sezonu završio kao peti. Shvatio je da su ekipi bila neophodna pojačanja, pa je doveo golmana Herija Mogera, odbrambenog fudbalera Dika Dakvorta i napadača Džeka Pikena. Najveće pojačanje je bio centarhalf Čarli Roberts, koji je došao iz Grimzbi tauna za tada rekordnih 750 funti. Sezonu su tada završili kao treći, sa samo bodom zaostatka u odnosu na ekipu koja se plasirala u viši rang.

 
FK Njuton Helt menja ime u Mančester junajted 1902. godine i novi logo je postao logo gradske većnice

U sezoni 1905/06. Mančester junajted je uspeo da izbori plasman u Prvu diviziju, po prvi put pod novim imenom. Prvu svoju sezonu u najvišem rangu takmičenja su završili na osmom mestu. Protiv Mančester sitija je tada bila pokrenuta istraga zbog toga što su nekim svojim fudbalerima davali plate koje su bile veće od maksimuma koji je propisivala Fudbalska asocijacija. Mančester siti je novčano kažnjen a osmorici igrača su bile izrečene suspenzije i doživotna zabrana igranja za Mančester Siti. Junajted je to iskoristio i uspeo je da angažuje Bilija Meredita i Sandija Turnbula. Oni su stekli pravo da igraju za novi klub tek od početka 1907. godine. Tek u narednoj sezoni ekipa je došla do prave forme i uključila se u borbu za titulu. Sjajno su tada počeli sezonu pobedom nad Šefild junajtedom (2—1), što je bila njihova prva od deset uzastopnih pobeda. Sezonu su završili znatno slabije ali im je i to bilo dovoljno da dođu do svoje prve šampionske titule u istoriji. Tu sezonu 1907/08. su završili sa devet bodova više u odnosu na drugoplasiranu Aston Vilu.

Na početku naredne sezone Junajted je osvojio novi trofej. Osvojili su prvi Komjuniti šild, takmičenje koje je tada bilo ustanovljeno i u kome su se sastajali pobednik prvenstva i osvajač FA kupa iz prethodne sezone[5]. Na kraju te sezone su osvojili i svoj prvi FA kup. Za osvajanje tog trofeja najzaslužniji su bili Meredit i Turnbul, koji je bio strelac pobedonosnog gola u finalu. Sledeći trofej je osvojen nakon dve godine kada su bili šampioni u sezoni 1910/11. U međuvremenu su se preselili na novi stadion, Old Traford koji je otvoren 19. februara 1910. godine, utakmicom protiv Liverpula koju je Mančester junajted izgubio sa 4-3 i pored prednosti od 3-0. U sezoni 1911/12. ponovo su osvojili Prvu diviziju, kada ih je sa klupe još uvek predvodio Mengnal. On je kasnije prešao u Mančester siti nakon deset sezona provedenih na klupi Junajteda. Na osvajanje naredne titule prvaka Mančester junajted je čekao punu 41 godinu.

Mančester junajted je ispao iz lige 1922. da bi se ponovo vratio 1925. a zatim opet ispao 1931. godine. Najslabiji plasman su zabeležili 1934. kada su sezonu završili na 20. mestu Druge divizije. Još jednom su se plasirali i ispali iz najvišeg ranga takmičenja pre nego što su se u sezoni uoči Drugog svetskog rata vratili na duži period.

Bezbijeva era (1945—1969) uredi

Mat Bezbi je postavljen za menadžera oktobra 1945. Zahtevao je da mu se dozvoli puna kontrola nad svim selekcijama tima, kao i potpuna sloboda u poslovima oko transfera igrača i vođenja treninga[6]. Sa klupe je vodio tim do osvajanja druge pozicije u prvenstvu u tri uzastopne sezone 1946, 1947. i 1948, kao i do osvajanja FA Kupa 1948. Mančester junajted je prvu titulu prvaka nakon 41 godine, a trću ukupno, osvojio 1952.[7] Prvenstvo su ponovo osvojili 1956, sa timom čija je prosečna starost iznosila 22 godine, i zbog te njihove mladosti novinari su ovi generaciju kluba prozvali Bezbijevim bebama[8]. Mančester junajted je 1957. postao prva Engleska ekipa koja je nastupila u Kupu šampiona, uprkos protivljenju zvaničnika lige, koji su sezonu ranije zabranili Čelsiju da zaigra u Evropi[9]. Na putu do polufinala u kojem su eliminisani od Real Madrida, savladali su Anderleht sa 10-0, što je ostala najubedljivija pobeda u dosadašnjoj istoriji kluba[10].

 
Ploča na Old Trafordu postavljena u čast stradalih u Minhenskoj tragediji na kojoj su ispisana imena poginulih fudbalera Mančester junajteda

Naredne sezone pri povratku sa četvrtfinalne utakmice Kupa šampiona sa Crvenom zvezdom, avion koji je prevozio novinare, igrače i zvaničnike Mančester junajteda se srušio pri pokušaju uzletanja sa minhenskog aerodroma. Minhenska tragedija, kako su ovu nesreću nazvali novinari, odigrala se 6. februara 1958. i u njoj su stradale 23 osobe uključujući i osam fudbalera Junajteda (Džef Bent, Rodžer Bern, Edi Kolman, Dankan Edvards, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor i Bili Velan) dok je veliki broj putnika bio teže i lakše povređen[11][12].

Džimi Marfi, trener rezervnog tima je zamenio Bezbija na mestu trenera prvog tima, dok se on oporavljao od posledica avionske nesreće. Junajted je predvođen Marfijem stigao do finala FA Kupa u kojem su poraženi od Bolton Vonderersa. UEFA je zbog tragedije koja je zadesila klub odlučila da im uputi poziv da se i u sezoni 1958/59. takmiče u Kupu šampiona. Međutim, čelnici engleske lige nisu im to dozvolili, uz obrazloženje da bi učešće u tom takmičenju trebalo da uzmu samo ekipe koje su to i izborile na terenu.[13][14]

Tokom šezdesetih Bezbi je stvorio novi tim od igrača iz Junajtedove omladinske škole, predvođenih Džordž Bestom i od igrača koje je kupio, među kojima su bili Denis Lou i Pat Krerand. FA Kup su osvojili 1963. dok su sezonu nakon toga u prvenstvu završili na drugom mestu. Titulu prvaka su osvojili 1965. i 1967. Kup šampiona su osvojili 1968. čime su postali prvi engleski i drugi britanski tim kojem je to pošlo za rukom. U finalu su savladali Benfiku sa 4:1.[15] Mat Bezbi je 1969. podneo ostavku nakon 24 godine provedene u klubu, a nasledio ga je trener rezervnog tima i bivši igrač Vilf Makginis.[16]

1969—1986. uredi

 
Brajan Robson je bio kapiten Mančester junajteda punih 12 godina, i najduže od bilo kog drugog igrača.

Nakon osvojenog osmog mesta u finišu sezone 1969/70. i lošeg starta u sezoni 1970/71, uprava je Bezbija ubedila da se privremeno vrati na mesto menadžera a dotadašnji trener Makgajnes se vratio na mesto trenera rezervnog tima. U junu 1971. godine, Frenk O’Farel je imenovan za menadžera ali njegov angažman je trajao manje od 18 meseci a nakon toga je zamenjen Tomijem Doertijem u decembru 1972. godine.[17] Doerti je te sezone spasio klub od ispadanja, ali mu to nije pošlo za rukom naredne sezone, pa je Junajted 1974. ispao iz lige. Do tada je čuveni trio, Best, Lou, Čarlton već napustio klub.[15] Već naredne sezone su izborili povratak u najviši rang. Plasman u finale FA Kupa su izborili 1976. ali su u njemu poraženi od Sauthemptona. I naredne sezone su stigli do finala ovog takmičenja, samo što su ovoga puta savladali Liverpul 2:1. Ubrzo nakon toga Doerti je otpušten, nakon što je izbio „skandal“, kada su mediji otkrili da je u vezi sa suprugom klupskog fizioterapeuta..[18][19]

Dejv Sekston je zamenio Dortija na mestu menadžera tokom leta 1977. Uprkos brojnim pojačanjima među kojima su bili i Džo Džordan, Gordon Makvin, Geri Bejli i Rej Vilkins, Junajted nije uspeo da ostvari neki značajniji rezultat. Bili su drugi u prvenstvu u sezoni 1979/80. i stigli su do finala FA Kupa 1979. u kojem su poraženi od Arsenala. Sekston je otpušten 1981. u trenutku kada je klub ušao u seriju od sedam uzastopnih pobeda pod njegovim vodstvom.[20] Zamenio ga je Ron Etkinson koji je odmah doveo Brajana Robsona iz Vest Bromvič albiona, čime je oborio dotadašnji britanski rekord u iznosu obeštećenja plaćenog za jednog igrača. Sa njim na klupi Junajted je osvojio dva FA Kupa u tri godine (1983. i 1985). U sezoni 1985/86. junajted je odlično počeo sezonu i bio neporažen u prvih 15 kola (13 pobeda i dve nerešene) ali je nakon slabijih partija u ostatku sezone prvenstvo završio na četvrtom mestu. Narednu sezonu su dosta loše počeli, pa su se u novembru našli u zoni ispadanja, što je dovelo do otkaza Etkinsonu.[21]

Fergusonova era (1986—2013) uredi

 
Aleks Ferguson je bio trener Mančestera od 1986. do 2013.

Aleks Ferguson i njegov pomoćnik Arči Noks su prešli iz Aberdina u Junajted istog dana kada je Etkinson smenjen.[22] Preuzeli su klub dok se nalazio u opasnoj zoni i uspeli da ga dovedu do 11. mesta na kraju te sezone.[23] U sezoni 1987/88. su zauzeli drugo mesto ali su već naredne sezone ponovo bili 11.[24] Pred finale FA Kupa 1990. Fergusonu je pretio otkaz ali mu je pobeda nad Kristal palasom u revanšu (3:3 u prvoj utakmici) sačuvala posao.[25][26] Naredne sezone je Mančester junajted osvojio svoj prvi trofej u Kupu pobednika kupova a potom i UEFA superkup pobedom nad osvajačem Kupa šampiona Crvenom zvezdom (1:0) na Old Trafordu. Do drugog uzastopnog finala u Liga kupu su stigli 1992. i tada su bili bolji od Notingem foresta[21] za razliku od prethodnog u kojem su poraženi od Šefild vensdija. Svoju prvu titulu u prvenstvu nakon 1967. su osvojili 1993, a već naredne su je odbranili, što im je pošlo za rukom prvi put od 1957. Odbranom titule prvaka i osvajanjem FA Kupa uspeli po prvi put u svojoj istoriji da osvoje duplu krunu.[21]

U sezoni 1998/99. Mančester junajted je postao prvi klub koji je uspeo da osvoji Premijer ligu, FA Kup i Ligu šampiona u jednoj sezoni, takozvanu Triplu krunu.[27] U finalu Lige šampiona su gubili 1:0 od Bajern Minhena ali su nakon golava Tedija Šeringama i Ole Gunar Solšera u nadoknadi vremena, uspeli da naprave najveći preokret u istoriji fudbala.[28] Nakon toga su osvojili Interkontinentalni kup pobedom nad Palmeirasom (1:0) u Tokiju.[29] Ferguson je nakon toga dobio titulu Sera zbog doprinosa razvoju fudbala.[30]

Mančester junajted je osvojio prvenstvo u sezoni 1999/00. i 2000/01. Sezonu 2001/02. su završili na trećem mestu, da bi već naredne sezone povratili titulu. Fa Kup su osvojili u sezoni 2003/04. pobedom nad Milvolom (3:0) na Milenijuskom stadionu u Kardifu.[31] Junajted je u sezoni 2005/06. takmičenje u Ligi šampiona završio u grupnoj fazi, prvi put posle više od deset godina. U prvenstvu su bili drugi a osvojili su i Liga kup pobedom nad Viganom. Titulu su povratili u sezoni 2006/07. a u sezoni 2007/08. su uspeli da je odbrane. Te sezone su osvojili duplu krunu, jer su pored prvenstva osvojili i Ligu šampiona pobedom nad Čelsijem od 6:5 nakon penala, na Stadionu Lužniki u Moskvi. Rajan Gigs je u ovoj utakmici zabeležio 759 nastup u dresu Mančester junajteda, čime je oborio rekord po broju nastupa koji je do tada držao Bobi Čarlton.[32] Decembra 2008. su osvojili Svetsko klupsko prvenstvo, a zatim su do kraja sezone osvojili i Liga kup i prvenstvo, po treći put uzastopno.[33][34] Tog leta je Kristijano Ronaldo prodat Real Madridu za rekordnih 80 miliona funti.[35] Pobedom nad Aston Vilom (2:1) u finalu Liga kupa 2010. po prvi put su odbranili titulu u takmičenju koje se igra po kup sistemu.[36]

Nakon što su u sezoni 2009/10. bili drugi iza Čelsija, sledeće sezone su osvojili svoju 19. titulu prvaka Engleske, čime su postali najtrofejnija ekipa u ovom takmičenju.[37] Naredne sezone su bili drugi iza Mančester sitija, a u sezoni 2012/13. su osvojili svoju 20. titulu prvaka.[38]

2013—do danas uredi

Ferguson je 8. maja 2013. objavio da se povlači sa mesta menadžera, ali je ostao u klubu na funkciji direktora i ambasadora.[39] Već narednog dana je klub objavio da će Fergusona naslediti dotadašnji menadžer Evertona Dejvid Mojz. Mojz je 1. jula potpisao šestogodišnji ugovor,[40][41][42] a već tokom avgusta je osvojio prvi trofej u Komjuniti šildu. Ipak, sezona je bila neuspešna pa je Mojz krajem aprila 2014. godine dobio otkaz. Nakon što je sezonu na klupi završio Rajan Gigs, tokom leta 2014. angažovan je iskusni holandski stručnjak Luj van Gal koji je tokom svoje dve sezone na klupi "crvenih đavola" osvojio FA kup u sezoni 2015/16. ali istovremeno i afirmisao nekoliko mladih igrača koji će predstavljati svetlu budućnost novog tima Junajteda. Tokom leta 2016. godine na mesto trenera kluba sa Old Traforda došao je trofejni portugalski stručnjak Žoze Morinjo, već dokazan u engleskom fudbalu kao prvi strateg londonskog Čelsija. Već u svojoj prvoj sezoni Murinjo je osvojio tri trofeja, komjuniti šild, liga kup Engleske i na kraju ligu Evrope, jedini međunarodni trofej koji je nedostajao u bogatoj riznici Mančester junajteda. Ovim poslednjim uspehom, Murinjo je uspeo da vrati klub u ligu šampiona gde će mu ambicije sigurno biti velike. Nakon loših rezultata i poraza protiv Liverpula (1:3), Murinjo dobija otkaz 18. decembra 2018. i nakon dve godine nije više šef stručnog štaba Mančester junajteda, njegov naslednik će probati popraviti stanje u klubu i rezultate. Aktuelni šef stručnog štaba je norvežanin Ole Gunar Solšer koji je prethodno bio šef struke u norveškom Moldeu, promovisan je u šefa struke Mančester junajteda 19. decembra 2018. godine.

Boje uredi

 
 
 
 
 
 
1879–87
 
 
 
 
 
 
1887–93
 
 
 
 
 
 
 
 
1893–94
 
 
 
 
 
 
 
 
1894–96
 
 
 
 
 
1896–1902
 
 
 
 
 
1902–20, 1921–22, 1927–34, 1934–60, 1971–do danas
 
 
 
 
 
1920–21, 1963–71
 
 
 
 
 
 
1922–27
 
 
 
 
 
 
 
 
1934
 
 
 
 
 
1960–63, 1997–do danas

Sponzori uredi

Sponzor dresa Mančester junajteda je prvi po veličini američki proizvođač automobila Dženeral motors (eng: General Motors), i od sezone 2014-15 na dresu će biti logo Ševrolet-a (eng: Chevrolet) umesto dosadašnjeg sponzora Aon, od navedenog ugovora klub će u narednih 7 godina profitirati 559 miliona američkih dolara.

Zvanični sponzori kluba:

  • Aon (eng: Aon)
  • Najki (eng: Nike)
  • DHL (eng: DHL)
  • bwin (eng: bwin)
  • Singa pivo (eng: Singha beer)
  • Aeroflot - Ruske Aviolinije (rus. Аэрофлот — Российские авиалинии)

Trenutni sastav uredi

Ažurirano 3. septembra 2022.[43]
Br. Pozicija Igrač
1   G Aldaj Bajindir
2   O Viktor Lindelof
4   S Sofijan Amrabat
5   O Hari Megvajer (kapiten)
6   O Lisandro Martinez
7   S Mejson Maunt
8   S Bruno Fernandes
9   N Antoni Marsijal
10   N Markus Rašford
11   N Rasmus Hojlund
12   O Tajrel Malasija
14   S Kristijan Eriksen
15   O Serhio Regilon
17   N Alehandro Garnačo
18   S Kasemiro
19   O Rafael Varan
20   O Diogo Dalot
Br. Pozicija Igrač
21   N Entoni
22   G Tom Hiton
23   O Luk Šo
24   G Andre Onana
25   O Džejdon Sančo
28   N Fakundo Pelistri
29   O Aron Van Bisaka
34   S Doni van de Bek

Značajni igrači uredi

Uprava uredi

Direktori

  • Vlasnik: Porodica Glejzer posredstvom Red Football Shareholder Limited
  • Počasni predsednik: Martin Edvardc

Bord Mančester junajted D. O. O.

  • Kopredsjedavajući: Avram Glejzer i Džoel Glejzer
  • Izvršni potpredsednik: Ed Vudvord
  • Upravljački izvršni direktor: Ričard Arnold
  • Izvršni direktor za operacije: Majkl Bolingbruk
  • Direktor korporativnog razvoja: Džejmison Rigl
  • Neizvršni direktori:. Brajan Glejzer, Kevin Glejzer, Edvard Glejzer, Darsi Glejzer, Robert Leitao, Džon Huks i Manu Šovnej

Fudbalski klub Mančester junajted

Menadžment prvog tima

  • Menadžer: Ralf Rangnik
  • Pomoćnik menadžera: Rui Farija
  • Pomoćni trener: Silvino Louro
  • Pomoćni trener: Rikardo Formozinjo
  • Trener golmana: Emilio Alvarez
  • Fitnes trener: Karlos Lalin
  • Kondicioni trener: Geri Voker
  • Psiholog: Dr. Ričard Hokins
  • Menadžer rezervnog tima: Voren Džojs
  • Šef skauta: Džim Lejlor

Fudbalska akademija

  • Direktor akademije: Brajan Mekler
  • Treneri: Edi Lič, Tomi Martin, Majk Gleni, Endi Velš

Uspesi uredi

Nacionalni uredi

  • Prva divizija / Premijer liga
  • Druga divizija
    • Prvak (2) : 1935/36, 1974/75.
    • Viceprvak (4) : 1896/97, 1905/06, 1924/25, 1937/38.
  • FA kup
    • Osvajač (12) : 1908/09, 1947/48, 1962/63, 1976/77, 1982/83, 1984/85, 1989/90, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2015/16.
    • Finalista (9) : 1956/57, 1957/58, 1975/76, 1978/79, 1994/95, 2004/05, 2006/07, 2017/18, 2022/23.
  • Liga Kup
    • Osvajač (6) : 1991/92, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2016/17, 2022/23.
    • Finalista (4) : 1982/83, 1990/91, 1993/94, 2002/03.
  • FA Komjuniti šild (17 samostalnih trofeja i 4 zajednička – 1965, 1967, 1977 i 1990)
    • Osvajač (21–rekord) : 1908, 1911, 1952, 1956, 1957, 1965, 1967, 1977, 1983, 1990, 1993, 1994, 1996, 1997, 2003, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2016.
    • Finalista (9) : 1948, 1963, 1985, 1998, 1999, 2000, 2001, 2004, 2009.

Međunarodni uredi

Rekordi uredi

Stadion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Barnes et al. (2001), pp. 8
  2. ^ Tyrrell & Meek 1996, str. 99.
  3. ^ Barnes et al. (2001), pp. 9
  4. ^ James 2008, str. 92.
  5. ^ Barnes et al. (2001), pp. 118
  6. ^ Barnes et al. (2001), pp. 13
  7. ^ Barnes et al. (2001), pp. 10
  8. ^ Murphy 2006, str. 71.
  9. ^ Glanville, Brian (27. 4. 2005). „The great Chelsea surrender”. The Times. London: Times Newspapers. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  10. ^ Barnes et al. (2001), pp. 14–15
  11. ^ „1958: United players killed in air disaster”. BBC News. British Broadcasting Corporation. 6. 2. 1958. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  12. ^ Barnes et al. (2001), pp. 16–17
  13. ^ White, Jim (2008), pp. 136
  14. ^ Barnes et al. (2001), pp. 17
  15. ^ a b Barnes et al. (2001), pp. 18–19
  16. ^ The Official Manchester United Illustrated Encyclopedia (treće izdanje; 2001), London, pp. 19
  17. ^ Murphy 2006, str. 134.
  18. ^ Barnes et al. (2001), pp. 19
  19. ^ „1977: Manchester United sack manager”. BBC News. British Broadcasting Corporation. 4. 7. 1977. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  20. ^ Barnes et al. (2001), pp. 20
  21. ^ a b v Barnes et al. (2001), pp. 20–21
  22. ^ Barnes et al. (2001), pp. 21
  23. ^ Barnes et al. (2001), pp. 148
  24. ^ Barnes et al. (2001), pp. 148–149
  25. ^ „Arise Sir Alex?”. BBC News. British Broadcasting Corporation. 27. 5. 1999. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  26. ^ Bevan, Chris (4. 11. 2006). „How Robins saved Ferguson's job”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  27. ^ „United crowned kings of Europe”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 26. 5. 1999. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  28. ^ Hoult, Nick (28. 8. 2007). „Ole Gunnar Solskjaer leaves golden memories”. The Daily Telegraph. London: Telegraph Media Group. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  29. ^ Magnani, Loris; Stokkermans, Karel (30. 4. 2005). „Intercontinental Club Cup”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  30. ^ Hughes, Rob (8. 3. 2004). „Ferguson and Magnier: a truce in the internal warfare at United”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  31. ^ „Man Utd win FA Cup”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 22. 5. 2004. Pristupljeno 9. 7. 2010. 
  32. ^ Shuttleworth, Peter (21. 5. 2008). „Spot-on Giggs overtakes Charlton”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 9. 7. 2010. 
  33. ^ McNulty, Phil (1. 3. 2009). „Man Utd 0–0 Tottenham (aet)”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 1. 3. 2009. 
  34. ^ McNulty, Phil (16. 5. 2009). „Man Utd 0–0 Arsenal”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 16. 5. 2009. 
  35. ^ Ogden, Mark (12. 6. 2009). „Cristiano Ronaldo transfer: World-record deal shows football is booming, says Sepp Blatter”. The Daily Telegraph. London: Telegraph Media Group. Pristupljeno 9. 1. 2011. 
  36. ^ „Rooney the hero as United overcome Villa”. ESPNsoccernet. 28. 2. 2010. Arhivirano iz originala 19. 08. 2011. g. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  37. ^ Stone, Simon (14. 5. 2011). „Manchester United clinch record 19th english title”. The Independent. London: Independent Print. Arhivirano iz originala 20. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 5. 2011. 
  38. ^ „How Manchester United won the 2012–13 Barclays Premeir League”. premierleague.com. Premier League. 22. 4. 2013. Arhivirano iz originala 25. 04. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2013. 
  39. ^ „Sir Alex Ferguson to retire this summer, Manchester United confirm”. Sky Sports. BSkyB. 8. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2013. 
  40. ^ „David Moyes: Manchester United appoint Everton boss”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 9. 5. 2013. Pristupljeno 9. 5. 2013. 
  41. ^ „Manchester United confirm appointment of David Moyes on a six-year contract”. Sky Sports. BSkyB. 9. 5. 2013. Pristupljeno 9. 5. 2013. 
  42. ^ Jackson, Jamie (9. 5. 2013). „David Moyes quits as Everton manager to take over at Manchester United”. guardian.co.uk. Guardian News and Media. Pristupljeno 9. 5. 2013. 
  43. ^ „Man Utd First Team Squad & Player Profiles”. ManUtd.com. Manchester United. Pristupljeno 5. 7. 2022. 
  44. ^ Zvanično međunarodno takmičenje održavano od 2013. do 2019. godine tokom letnjih priprema širom planete. Učestvovali su najpoznatiji evropski klubovi uz nekoliko američkih i australijskih ekipa. Format takmičenja je menjan svake godine, a 2020. godine turnir je otkazan zbog pandemije KOVID 19.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Манчестер_јунајтед&oldid=27369759”