Википедија

MQ-1 predator

Za druge upotrebe, pogledajte Predator (višeznačna odrednica).

MQ-1 predator je američka bespilotna letelica (BPL), operativno je koristi CIA i nekoliko ratnih vazduhoplovstava zapadnih zemalja. U ranim devedesetim godinama 20. veka, ova je letelica bila namenjena samo za izviđanje sa gledanjem unapred, u smeru leta, pomoću kamera i drugih senzora, ali su kasnije na nju integrisane dve noseće linije za dve rakete ili za drugo alternativno naoružanje. Zbog smeštaja senzora (očiju) u čeonom delu trupa, motor joj je ugrađen nazad, sa potisnom elisom.[1]
Letelica je operativno i borbeno korišćena u vazdušnom prostoru Jugoslavije (Bosna i Srbija), Avganistana, Pakistana, Jemena, Iraka, Irana, Libije, Somalije i SAD. BPL predator može da dejstvuje na cilju udaljenom i do 740 km od mesta poletanja (taktički radijus), može da krstariti iznad željene lokacije u trajanju i do 24 časa i da se vrati u bazu. Ukupno je proizvedeno 360 ovih osnovnih varijanti letelica, od kojih 285 RQ-1 i 75 MQ-1. Proizvedeno je do oktobra 2007. godine, 104 primerka letelica MQ-9, za ostale varijante i za kasnije vreme nema podataka. Predator je projektovan sa lako rastavljivih šest sklopova, koji se jednostavno pakuju u kontejner za transport. Kontejneri, sa sklopovima predatora, transportuju se avionom Lokid C-130 Herkules, na bilo koju lokaciju zemaljske kugle. Na taj način, letelice mogu brzo biti prebazirane na velike udaljenosti, sklopljene i operativne.[2][3]

Predator
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebujul 1995.
Povučen iz upotrebe2018
Prvi korisnikAmeričko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka360
Dužina8,22
Razmah krila14,8 / 16,84
Visina2,1
Površina krila11,5
Prazan512
Normalna poletna1.020
Maks. masa pri uzletanju1.020 kg
Klipno-elisni motor1 × Rotaks 914F
Snaga86 kW
Brzina krstarenja130–165 km/h
Maks. brzina na Hopt217 km/h
Dolet1.100 km
Plafon leta7.620 m

Od 2001. godine, MQ-1 predator, postao je primarna bespilotna letelica, za ofanzivna dejstva Američkog vazduhoplovstva i Centralne obaveštajne agencije, u Avganistanu i Pakistanu. Zbog borbene koristi, klasifikacija i način borbene upotrebe ove letelice se drže kao poverljivi podaci. Ostvareni početni borbeni rezultati, bili su osnova za njen dalji razvoj u efikasnijeg naslednika MQ-9 ripera, moćnog borca, u i iz vazdušnog prostora, na nivou efikasnosti aviona sa ljudskom posadom.

Cilj je da se širom sveta razmeste eskadrile, sa bespilotnim letelicama predator i sa odgovarajućim osobljem, u nameni taktičke podrške vojnim operacijama ili drugim specifičnim zadacima američke vojske i bezbednosnih agencija, a i u civilnim aktivnostima i službama.[4][5]

Razvoj uredi

 
Tri projekcije Gnata, iz koga je razvijen predator.
 
Predator leti na zadatku izviđanja, u blizini obale južne Kalifornije, 5. decembra 1995. godine, za potrebe mornarice.

Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Pentagon počeli su da eksperimentišu sa izviđanjem, koristeći prednosti bespilotnih letelica, početkom 1980. godine. Te prednosti su uočene još na osnovu iskustva stečenog tokom rata u Vijatnamu, gde su korišćene za lasersko obeležavanje ciljeva za navođenje i dejstvo avijacije. Prednosti ovih letelica su mnogostruke, u odnosu na pilotirane avione, male su, lagane, jeftine, neupadljive, nemaju posadu i rizika za njihovo stradanje. U ranim devedesetim godinama 20. veka, CIA se zainteresovala za razvijenu bespilotnu letelicu Amber. Vlasnik kompanije, koja ju je razvila, Avram Karem (engl. Abraham Karem), bivši šef konstruktora izraelskog vazduhoplovstva. Emigrirao je u SAD, u kasnim sedamdesetim godinama 20. veka. CIA je tajno kupila tih pet letelica i dali su im naziv Gnat. Sa Karemom je dogovoren razvoj tihog motora za tu letelicu, pošto je postojeći bio bučan kao kosilica za travu, u vazdušnom prostoru. Nova razvijena letelica je nazvana predator.[6][7]

Karemova firma „Generalni automatcki vazduhoplovni sistemi“, dobila je ugovor za razvoj predatora, u januaru 1994. godine, a faza početnog koncepta (demonstracija napredne tehnologije), trajala je od januara 1994, do juna 1996. godine. Sama letelica je bila derivat Gnata. Tokom ove faze, tri komleta su kupljena od firme, koji su se sastojali od dvanaest letelica i tri stanice za upravljanje sa zemlje.

Od aprila do maja, 1995. godine, predatori su leteli na vojnoj vežbi u Americi. Sa njima su operacije bile uspešne. To je dovelo do odluke da se taj sistem razmesti na Balkanu, kasnije u leto 1995. godine.[1][8]

Predatore su kombinovano koristili u američkom vazduhoplovstvu / mornarici, sa zajedničkim centrom za bespilotne letelice. Prva upotreba, bila je sa prostora Albanije, u operacijama protiv bivše Jugoslavije.[8]

Do početka američke kampanje u Avganistanu, 2001. godine, vazduhoplovstvo je kupilo 60 predatora, od kojih su izgubili 20 primeraka u borbenoj upotrebi. Gubici su nastali sa protivvazduhoplovnom odbranom protivnika i sa udesima usled vremenskih uslova. Neki kritičari u Pentagonu su smatrali da je to visoka stopa gubitaka i smatrali su kao znak loših operativnih procedura. Kao odgovor na gubitke uzrokovane hladnim vremenskim uslovima leta, neki od kasnijih predatora su bili opremljeni sistemom za odleđivanje, zajedno sa ugradnjom turboelisnog motora unapređena i poboljšana je sva oprema. Ovaj poboljšani standard, kao „blok 1“ nazvan je RQ-1B, ili MQ-1B. Naoružana varijanta je RQ-1L ili MQ-1L.

Predatorov sistem je prvobitno obeležen kao RQ-1 predator. gde je „R“ američka vojna oznaka za izviđača, a „Q“ se odnosi na sistem bespilotne letelice. Broj 1 označava prvi u nizu sistema letelica izgrađenih kao bespilotne izviđačke. Sistem u predserijskoj proizvodnji, označen je kao RQ-1A, dok RQ-1B (ne treba mešati sa RQ-1 predator B, koji je postao RQ-9 riper) označava serijsku konfiguraciju proizvodnje. To su pojedinačne oznake sistema. Standardne letelice, bile su označene sa RQ-1K u predseriji, i RQ-1L za serijski standard U 2002. Američko ratno vazduhoplovstvo zvanično je promenila naziv u MQ-1 („M“ označava više uloga), što odražava i napredak primene naoružane letelice.[traži se izvor]

Za Pentagon ovo je postalo glavno oružje u američkom ratu protiv terorizma. Prvi put je upotrebljeno tokom devedesetih, kao izviđačke (špijunske) letelice iznad Bosne i Srbije (Kosova), njihove mogućnosti i ukupan broj u međuvremenu su dramatično porasli. Dok ih je na početku ovog veka bilo jedva pedesetak, danas je samo na ratištima u Iraku i Avganistanu angažovana većina od ukupnih oko 7.000 BPL, čija tehnologija uključuje sva savremena dostignuća aero-nautike, robotike i elektronike.

Predator objedinjuje avionske mehaničke, električne i elektronske delove koji se koriste i u pilotiranih letelicama, sa ljudskom posadom. Sa ovim pristupkom se uspelo u stvaranju pouzdanih letelica. Ključna oprema sastoji se od radara sa antenom sa sintetičkim prorezima (rezolucija 0,3 m), dve kolor TV kamere, infracrvenog sistema za šest oblasti posmatranja, laserskog daljinomera-označivača i radio elektronskih uređaja. Optoelektronski uređaji, smešteni su u sfernom radomu.[7][9][10]

Komande leta, ostali sistemi i senzori uredi

 
Na Salonu avijacije u Parizu 2007. godine.
 
Pilotska stanica na zemlji, za upravljanje sa predatorom, Irak 7. avgust 2007.

Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, pilot predatora je sedeo sa nekoliko specijalista u kombiju, u blizini poletno sletne staze na aerodromu bespilotnih letelica. Sa direktnim radio-signalima upravljali su sa letelicom u fazi poletanja i početnog uspona. Onda je komunikacija preneta na vojne satelitske mreže, povezane sa pilotom u kombiju. Piloti su imali vremensko kašnjenje od nekoliko sekundi između pomeranja svoje komandne ručice i odgovora letelice.[11] Već 2000. godine, poboljšani su komunikacioni sistemi (upotrebom JSTARS), povećana je razdaljina pilot — letelice i pouzdanost upravljanja letom. Više nije bilo potrebno koristiti sistem upravljanja sa direktnim radio — signalima u toku poletanja i početnog uspona letelice. Ceo let se mogao kontrolisati putem satelitskog prenosa signala, iz bilo kog komandnog centra sa odgovarajućom opremom. CIA je predložila da se to ispita nad Avganistanom, gde je i ostvaren prvi let sa potpuno daljinskim upravljanjem i sa borbenom operacijom predatora. Upravljanje pilota je bilo iz agencije u Lengliju u Virdžiniji.[12][13]

Letelica predator i njegovi senzori su kontrolisani iz zemaljske stanice preko linije C-opsega, sa prikazom podataka u realnom vremenu, preko satelitskog Ku-opsega. Tokom leta, posada je u kontrolnoj pilotskoj stanici na zemlji sa dva operaterska prikazivača.[14][15] Letelica je opremljena AN/AAS-52 multi-spektralnim „nišanskim sistemom“, u nosu je kamera u boji (obično je koristi pilot za upravljanje sa letom), dnevna TV kamera sa promenljivom blendom (otvorom), i infracrvena kamera promenljive blende (za slabu vidljivost / noć). Kamere prenose punu video sliku u toku leta. Postoji dovoljno propusnog opsega na vezama za razmenu podataka za dva video ekrana koji se istovremeno koristite, ali samo sa jednog video izvora (senzora) u kaloti letelice (radomu). Na osnovu projektnog ograničenja, može se koristiti samo jedan signal u jednom trenutku, na oba prikazivača. Mogu se koristiti kamera za dnevnu svetlost promenljive blende, ili infracrveni optoelektronski senzor istovremeno, sa radarom sa sintetičkim otvorom, ako je letelica sa njim opremljena.[15][16]

Svi kasniji predatori su opremljeni laserskim označivačem (markerom), koji omogućava pilotu da identifikuje i obeležava mete za ostale vazduhoplove, pa čak i da obezbedi lasersko obeležavanje ciljeva za avione sa posadom. Ovaj laser na MQ-1, ima prioritetno zadatak da označava ciljeve za svoje rakete AGM-114 helfajer.[1][9]

Kriterijumi razvoja uredi

 
Pilot upravlja sa predatorom iz komandne stanice na zemlji.

Letelica predator, sastoji se iz šest osnovnih sklopova, koji se mogu jednostavno odvojiti i spakovati u kontejner, sanduk. Ovo omogućava brz i lak transport i brzo raspoređivanje sistema na udaljenim destinacijama, širom sveta. Najveći deo sistema je upravljački sto u kontrolnoj stanici, koji je projektovan sa točkovima. Isti se navozi u transportni avion Lokid C-130 Herkules.[14][17] Satelitske veze za razmenu podataka sa predatorom idu preko sistema koji se sastoji iz satelitskih antena i prateće opreme za podršku. Ova veza omogućava komunikaciju između zemaljske stanice i letelice, kada je ista van linije vizure, i razmena podataka prema mrežama koje obezbeđuju sekundarnu inteligenciju letelici. RQ-1 sistem zahteva pripremljenu tvrdu poletno sletnu stazu sa jasnom vidljivošću (pogledaj sliku, profil leta), u svim pravcima, iz zemaljske stanice za upravljanje sa letelicom u vazdušnom prostoru.[17] U početku korišćenja BPL, sve komponente sistema nalazile su se na jednom aerodromu. Sada Američko ratno vazduhoplovstvo koristi koncept „daljinskog upravljanja“, kada se satelitski sistem veze za razmenu podataka nalazi na drugoj lokaciji, a povezan je sa komandnim zemaljskim stolom preko optičkog kabla. Ovo doprinosi povećanju žilavosti sistema i većoj šansi preživljavanja od protivničkih borbenih dejstava.[1]

Federalna vazduhoplovna administracija (FAA), 18. maja, 2006. godine, donela je rešenje o korišćenju letelica M/RQ-1 i M/RQ-9 u civilnim namenama, za pretraživanje preživelih u katastrofama i nepogodama. Pri tim operacijama su dominantni senzori koji registruju toplotu ljudskog tela. Na ovim letelicama postoji takva infracrvena digitalna kamera, koja registruje prisustvo živih ljudskih tela, sa visine leta do 3 km.[18]

Do sada je registrovan najduži let (autonomija leta) od 40 časova.[19]

 
Tipični profil leta bespilotne letelice, u zadacima izviđanja[4]
 
MQ-1 predator, sa neutralnim raketama AGM-114 helfajer, na iložbi 2006. godine, u paviljonu u Edvarsu.

Razvoj naoružane verzije uredi

Posle iskustva, u operacijama protiv Srbije, Američko ratno vazduhoplovstvo je odlučilo da ide dalje u razvoju i borbenoj primeni bespilotnih letelica. Kao i svi lokalni ratovi i ova agresija je poslužila kao poligon za ispitivanje BPL, kao novog oružja, što je kasnije valorizovano u ratu u Avganistanu i Iraku. Krilo predatora je ojačano i na njega su postavljena dva spoljna nosača i instalacije za nošenje oružja. Letelica je opremljena odgovarajućim laserskim ozračivačem. Naoružana BPL je počela detaljno da se ispituje 21. februara, 2001. godine. Izvršena su uspešna gađanja stacionarnih rezervoara goriva, sa tri protivoklopne rakete helfajer. Rezultati su bili zadovoljavajući. Šema toga oružja je veoma uspešna, kombinacija diskretne (neprimetne) letelice i nadzvučne rakete, efikasna je kombinacija za borbu. Sa tim diskretnim oružjem, zanemarljivo je upozorenje protivniku, u toku prilaska pripreme za napad. Iznenađenja su izvesnija pa su i veći efekti napada.[2][20]

Na osnovu postignutih rezultata CIA, u zimu 2000-2001. godine, zahtevana su raketiranja potencijalnih skloništa Bin Ladena, sa naoružanim letelicama predator. Pod tim pritiskom zahteva, ubrzano je naoružavanje i borbena upotreba predatora.

Rezultati nastavljenih ispitivanja, 22. maja i 7. juna 2001. godine, bili su zadovoljavajući. Preciznost gađanja sa raketama, bila je odlična. Međutim, sa naoružanim predratorom se tek krenulo u raketiranje, posle napada „kula“ u Njujorku, 11. septembra 2001. godine.[2][20][21]

   
Naoružani predator sa raketama AGM-114 helfajer, pred poletanje i u borbenom dejstvu.

Projekat uredi

Osnovni sklopovi letelice:[7][17][22][23]

 

Razmeštaj osnovne opreme.

 
Motor Rotaks 914 TC.

Motor uredi

MQ-1 predator pogoni četvorotaktni motor Rotaks 914 TC, sa četiri cilindra. Sa vodenim hlađenjem glave, a telo cilindra, vazduhom. Opremljen je sa dva karburatora, elektronskim paljenjem i sa reduktorom prenosnog odnosa 2,41. Obezbeđuje izlaznu snagu od 74,6 kw pri 5.500 obrtaja u minuti, a maksimalnu od 85,8 kw pri 5.800 obrtaja u minuti.[9][15][23]

Bespilotna letelica poseduje dva rezervoara za gorivo, oktanske vrednosti između 95 i 100. Napajanje motora se odvija preko instalacije goriva, sa izvedenim odgovarajućim konstruktivnim merama bezbednosti, kao što je slučaj požara i mehaničkih oštećenja. Predator ima 2 do 6 pomoćnih spremnika za gorivo, kada ostane bez napajanja iz glavnih rezervoara, povećava mu se autonomiju leta.[23][24]

Oprema uredi

 
Sistem APX 100.
 
Raketa AGM-114 helfajer.
 
Šema principa funkcije sistema SAR

Sistem komunikacija između predatora i komandnog punkta, izveden je sa korišćenjem dva načina:

  • „C-opseg“, ili
  • „Ku-opseg“.

Prvi sistem se može koristiti direktno, kada je rastojanje između letelice i punkta za upravljanje malo i bez prepreka, pri direktnoj međusobnoj vidljivosti, bez zaklanjanja (uglavnom u sletanju, poletanju i ispitivanja). Međutim, kada je udaljenost veća, ovaj sistem je manje efikasan posredstvom satelitske veze i tada se koristi „Ku-opseg“. Prenos informacija (signala), između kontrolnog punkta i letelice, u principu, ostvaruje se preko satelita.[22][23][25] [a]

APX-100 je sistem koji se koristi za automatsku identifikaciju letelica, kada su u kontaktu dve ili više, ili kada je neka od njih zahvaćena sa radarskim zracima. Tada se mora izvršiti međusobna identifikacija, sa odgovorom na pitanje dali je „prijatelj“ ili „neprijatelj“? Posebno je poverljiva funkcija ovog uređaja i korišćene šifre sa njim, što se ne sme kompromitovati. to ga isključuje sa liste lake nabavke na tržištu naoružanja i vojne opreme.[23][27]

Inercijalni navigacioni sistem (INS/GPS) omogućava da se leti samo sa jednim od dva izvora navigacionih podataka ili dva u isto vreme, kada je navigacija pouzdanija. Tada je navigacija sa manjom verovatnoćom greške i moguće je manje odstupanje, od ženjenog.[23]

AGM-114 helfajer je raketni sistem na predatoru. Ova raketa je vođena sa laserom, za dejstvo vazduh-zemlja. Maksimalni domet joj zavisi od varijante i iznosi 7 do 8 km.[23][28]

Prijemnik / predajnik arc-210 je govorni i frekfentni prenosni sistem, koji omogućuje učešće do dva uključenja multifunkcionalnog prenosa glasa i podataka na frekvencijama između 30-512 MHz, preko satelita ili direktno na kratkim udaljenostima. Obezbeđuje 3 tipa prenosa signala: standardni, bezbedni ili zaštićeni režim od zasićenja.[23][29]

Optoelektronski senzori AN/AAS-52(V) sačinjavaju sistem, koji pruža veliki domet detekcije više ciljeva istovremeno, sa korišćenjem toplotnih (infracrvenih) i drugih senzora ( davača). Podaci se koriste u realnom vremenu i transformišu se u lasersko navođenje raketa AGM-114 helfajer, na redefinisane lokacije ciljeva. Omogućavaju detekciju 360° u horizontalnoj i +60 / -120° u vertikalnoj ravni. Male je težine i pogodan je za male letelice.[15][17][23]

SAR je savremena tehnologija radara sa „sintetičkim otvorom“, čija definicija je karakteristična sa upotrebom relativnog kretanja između antene i njenih ciljnih regiona i sa time se obezbeđuju posebne dugoročne varijacije koherentnih signala, koji se koriste za dobijanje finijih rezolucija u odnosu na mogućnosti skeniranja sa konvencionalnim. Nastao je kao napredni tehnološki oblik rešenja, u odnosu na prethodna (SLAR). Virtuelna antena ili sintetički otvori (softverski), simuliraju mnogo veći prečnik od fizičkog (realnog), od 5 dm fizičkog, softverski se simulira prečnik od 15 m.[15][22][23][30]

Radar je postavljen na letelicu koja se kreće (leti), jer se talasi emituju i praćenje je pri kretanju na putu. Fotografije se dobijaju, za različite pozicije terena, sa visokom rezolucijom.[22]

Karakteristike sistema SAR

  • Kontinualno mapiranje
  • Visoka rezolucija (0,3 m)
  • Dužina srednje linije trake mape 4,4—10,8 km
  • Sa visine od 2,0—7,6 km
  • Širina trake mape 800 m, pri brzini letelice od 25—35 m/s
  • Masa sistema SAR 76,9 kg[31]

Mapiranje uredi

Traka generisane mape sa sistemom SAR, predstavlja kontinualnu sliku sa rezolucijom od 0,3 metra. Fokusirana slika se prikazuje na prikazivaču kontrolne stanice, komprimovano poslato sa sistemom veza sa predatora, posredstvom satelita. Slika je skrolovana, operater ima mogućnost da izabere i zumira njene delove od 1k ( to je oko 800 m) za radno korišćenje na komandnoj ploči komandne stanice. Slika se takođe stalno snima i čuva na memorijskoj traci.

Postoje 2 načina rada. Mod 1, kada se registruje ne centrirana mapa na traci. To je mapa čiji centar se pomera u odnosu na kretanje letelice. Mod 2, klasičan je pojas snimanja mape. Mapiranje se realizuje u odnosu na unapred određenu repernu liniju, nezavisno od kretanja letelice.

Radar je tako projektovan da generiše kartu sa bočnim snimanjem terena do 45 stepeni izvan pravca vektora brzine leta letelice. Karta tla je 800 m široka, pri brzini letelice od 25-35 m / s (kao traka). Pri brzinama iznad 35 m / s, širina trake karte se smanjuje, proporcionalno sa povećanjem brzine.

Podsistem za mapiranje autonomno funkcioniše izvršavajući niz, unapred planiranih zadataka, učitanih kao instrukcije pre poletanja, koje se mogu menjati i toku misije i sa izmenom celog profila leta. Komprimovane i kontinualne slike SAR nisu dostupne u režimu rada sa C-opsegom. One se mogu prenositi preko 1,5 Mb / s, širokopojasnih veza podataka sa Ku-opsegom, preko satelita do prikazivača podataka na zemaljskoj kontrolnoj stanici.[13][22][23]

 
Sistem veza i mapiranje.

Projekat strukture i materijali za njenu izradu uredi

 
Upotrebljeni materijal za izradu strukture predatora.

Predator je projektovan po odvojenim sklopovima, koji se međusobno povezuju sa jednostavnim sistemom elemenata za vezu. Taj prilaz je osmišljen tako da se lako i brzo može transformisati u celinu i u odvojene sklopove. Može se rasklopiti oprema, krila, stajni organi, repne površine i motor. Podešen je da bude lak za transport u šest sklopova, a kada se dese kvarovi i oštećenja, laka je popravka sa zamenom delova i sklopova.[23]

Trup se sastoji od niza okvira od kompozita sa ugljeničnim vlaknima i od legura aluminijuma. Slojevite strukture, od stiropora, ugrađene su u trupu za prihvat opreme, međuprostor je ispunjen penom, da bi se obezbedila veća konzistentnost. Motor je ugrađen na repnom delu trupa sa potisnom elisom. Na taj način je oslobođen prednji deo letelice za ugradnju senzora (očiju).[23]

Uvlačeći stajni organi, tipa tricikl, izrađeni su od legure aluminijuma, a i segmenti trupa u kojima se nalaze senzori.[7]

Repne površine su isto izrađene od kompozitnih materijala. Specifične su po obliku slova „V“. Ovo rešenje integriše aerodinamičku namenu i ulogu vertikalnog i horizontalnog repa i poboljšava stabilnost letelice, smanjuje ukupni otpor i štiti zadnji deo trupa i motor, sa elisom, od oštećenja pri sletanju pod velikim uglom. U tome slučaju oštećuju se te površine, a manja je to šteta, a i lakša je i brža njihova zamena. Aerodinamička šema sa „V“ repom od kompozita smanjuje radarski odraz od motora, pošto je građen od metala, sa „V“ repom je skriven. Napadne ivice i kraj krila, presvučena su titanijumom sa ugrađenim mikroskopskim rupicama, kroz koje se izliva antifriz, za sprečavanje zaleđivanja i deformisanje aeroprofila sa formiranim ledom. Kompozitna struktura krila je ojačana, za prihvat spoljnih tereta, usled nošenja naoružanja i dopunskih rezervoara goriva.[7][23][32]

Kompozitni materijali su dominantno prisutni u izradi strukture predatora. U principu, spoljni sloj (oplata), izrađena je od kompozitnih materijala koji se sastoji od karbonskih vlakana, sa više slojeva platna, postavljeni pod različitim uglovima usmerenja njihovih vlakana, zbog optimizacije nosivosti i krutosti (vlakna su otporna na istezanje). Ovi slojevi su međusobno lepljeni se epoksidnim smolama, a potom „pečeni“ u autoklavu. To je tehnologija koja se koristi u avio-industriji, u proizvodnji struktura aviona.[7][23]

Kompozitna struktura je optimizirana sa računarskim modeliranjem, a zatim pomoću lasera precizno su ​​rezani delovi (krojeni) i sklapani u završni sklop. Na kraju, izrađeni delovi, još jednom se računarski proveravaju kroz kalibraciju (precizno merenje). Ovaj postupak je spor i zahteva visoko kvalifikovane kadrove. Glavna prednost ovog sistema (pored visokog kvaliteta), je ako se uvede mala promena ista se lako izmeni u računarskom modelu, to je bezbolno za proizvodni proces.[23]

Međutim, u nekim delovima i mestima na letelici, na kojima je potrebno više elastičnosti, korišćena su staklena vlakna za izradu kompozita.[17][23]

Varijante uredi

RQ-1 predator uredi

RQ-1 predator je osnovna varijanta, sa namenom izviđača, kod koje je RQ-1A, iz predserijske proizvodnje. Prvi serijski proizvodi imaju oznaku RQ-1B. Kasnije partije proizvodnje imaju oznaku, izvedenu pod RQ-1L i RQ-1K. Nakon uvođenja u operativnu upotrebu varijante MQ-1, počelo je vazduhoplovstvo da konvertuje sve dotadašnje letelice RQ-1, na ovaj standard. Na kraju su sve letelice RQ-1 konvertovane u standard MQ-1, do 2005. godine.[1][33]

RQ-1 je bio raspoređen u 11., 15. i 17. izviđačku eskadrilu, u Američkom ratnom vazduhoplovstvu, u bazi Indian Springs. Zbog relativno male snage motora, letelice su zahtevale dugačku poletno sletnu-stazu, do 1,5 km, kao za veće avione sa posadom. Ukupno je proizvedeno 285 letelica RQ-1.[1][17]

MQ-1 predator uredi

 
MQ-1 predator.

MQ-1 predator je razvijen za namenu u ratu protiv terorizma, posebno u toku potraga za Osamom bin Ladenom u Avganistanu. U tim zadacima, američka vojska se suočila sa problemom koji je protekao u isprepletanim zadacima otkrivanja ciljeva i vazdušnih napada na njih, u toku trajanja leta od nekoliko sati. To je bio očigledan razlog za osposobljavanje bespilotne letelice za obe vrste zadataka, izviđanje ciljeva i borbena dejstva po njima. Iz toga je proizašao zahtev za razvoj MQ-1 predatora.[9][17][33]

Ova verzija ne samo da izviđa i da detektuje ciljeve, već se koristi i za borbu protiv istih. Oprema uključuje i dodatni više spektralni nišanski sistem, sa kojim se upravlja dvema samovođenim raketama AGM-114 helfajer, uz lasersko obeležavanje cilja. Tako je MQ-1 predatorom napravljena pionirska prekretnica u upotrebi bespilotnih letelica kao borbenih sredstava.[17][33]

Kao i kod RQ-1, verzija MQ-1 predstavlja predserijsku proizvodnju, prva serijska partija proizvodnje je raspoređena u 17tu eskadrilu u Indian Springs Nevada, pod oznakom MQ-1B. Rekonstruisana varijanta RQ-1K i L, vode se pod oznakama MQ-1K i L. U martu 2011. godine, isporučene su poslednje bespilotne letelice američkom vazduhoplovstvu. Ukupno je proizvedeno 75 letelica MQ-1. One će u budućnosti biti sve zamenjene sa MQ-9 riperom.[9][17]

 
MQ-9 riper.

MQ-9 riper uredi

Glavni članak: MQ-9 riper

MQ-9 riper je rezultat obimnog razvoja, zasnovanog na standardu MQ-1. Ova letelica je imala radni naziv „predator B“, a dobila je zvaničan vojni naziv MQ-9 riper. Pored ostalog, u odnosu na MQ-1, na njoj je integrisan elisnomlazni motor TPE-331-10. Letelica MQ-9 je veća od MQ-1 i poseduje veći dolet, plafon, brzinu, nosivost i asortiman naoružanja. Nosivost joj je petnaest, a brzina krstarenja tri puta veća od prethodne MQ-1. Može duže vreme autonomno da leti po programiranoj putanji bez posredovanja operatora (pilota). Ima veći kapacitet oružja, što je dovelo do većeg efekta u borbi, sa raketama i bombama.[34][35] Prvi let prototipa je održan 2. februara 2001. godine. MQ-9 riper je prva bespilotna letelica sposobna za otkrivanje i praćenje podmornica. Od 25. septembra 2007. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo koristi MQ-9 riper u Avganistanu. Iskustva su pozitivna i počela je njihova masovna proizvodnja i obuka ljudstva za njihovo korišćenje.[19][35][36]

Razvoj letelice MQ-9 riper, odvijao se u kooperaciji tri države, Amerika, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija. Ostvareni rezultati su ispunili san da se borbena dejstva ostvaruju u i iz vazdušnog prostora sa letelicama bez ljudske posade, sa upravljanjem sa njima iz udaljenih stanica na zemlji. Proizvedeno je 57 primeraka letelica MQ-9.[19][35]

   
MQ-9 riper u poletanju i u letu, u Avganistanu.

MQ-1C grej igl uredi

 
MQ-1C grej igl.
Glavni članak: MQ-1C hrej igl

MQ-1C grej igl je nadgradnja MQ-1 predatora, sa povećanim doletom i sa višenamenskim svojstvima. Razvoj je pokrenulo i finansiralo Američko ratno vazduhoplovstvo. Na konkursu su se nadmetala dva konstruktivna rešenja MQ-1C hrej igl (ranije se zvao „varior“) i RQ-5 hanter. U avgustu 2005. godine, vojska je saopštila odluku o izboru letelice MQ-1C hrej igl i dodeljeno je 214 miliona dolara za ugovor za razvoj sistema i njegovu fizičku demonstraciju. Vojska je nameravala da nabavi 11 sistema, svaki od ovih jedinica sastoji se od 12 letelica i pet kontrolnih zemaljskih stanica. Ovaj ukupni program je koštao jednu milijardu . američkih dolara Letelice MQ-1C hrej igl, uvedene su u operativnu upotrebu 2009. godine.[2]

Američko ratno vazduhoplovstvo je za njih predložilo naziv MQ-12 Varior, a Američko Ministarstva odbrane se odlučilo za naziv MQ-1C grej igl.[37]

Odlučeno je, 3. septembra 2010. godine, da se na letelicu MQ-1C grej igl, integrišu rakete AGM-114 helfajer. Tako naoružane, letelice su raspoređene u Avganistan, krajem 2010. godine.[38]

MQ-1C grej igl postiže plafon srednje veličine, veliku autonomiju leta i poseduje veliku otpornost. Povećan mu je razmah krila i integrisan mu je Dizel-motor, razvijen na bazi Mercedesovog. Ovo je Dizel-motor, koji koristi avionsko gorivo, obezbeđujući letelici bolje performanse na velikim visinama. Autonomija leta je 36 časova na visinama do 7.600 m, sa radijusom od 400 km.[33]

Prednja kupola za smeštaj senzora je povećana. Vizuelna indikacija je poboljšana, sa sintetičkim prorezom antene radara, uveden je sistem generisanja slike terena na zemlji i višespektralni nišan AN/AAS-52 ispod nosa letelice.[33]

Letelica može da nosi teret od 360 kg, uključujući u to rakete AGM-114 helfajer i navođene bombe GBU-44/B.[33]

Predator C uredi

 
Predator C.
Glavni članak: Predator C

Predator C je bespilotna letelica u razvoju, za potrebe američkog vazduhoplovstva. Za razliku od njegovih prethodnika MQ-1 predatora i MQ-9 ripera, Predator C („avenger“) pokreće dvoprotočni turbomlazni motor, a u projekat je uključena i tehnologija smanjene uočljivosti za senzore sa zemlje i sa letelica protivnika. Oružje je smešteno u unutrašnjosti trupa, posebno je oblikovan oblik izduvnog dela motora, u funkciji smanjenja uočljivosti. Prvi let prototipa, izveden je 4. aprila 2009. godine.[39]

Predator C će posedovati isti asortiman oružja kao i MQ-9, sa radarom sa antenom sa sintetičkim prorezima (elektronsko skeniranje) SAR i verziju optoelektronskog nišana (EOTS), kao i avion F-35.[40]

Predator C će koristiti istu aerodromsku infrastrukturu kao i letelice MQ-1 i MQ-9, uključujući i zemaljsku stanicu za upravljanje sa letom i postojeće komunikacione mreže za sve operacije uključujući i izvršavanje borbenih zadataka.[40]

Mornarica, 3. maja 2010. godine, donela je odluku da razvije podvarijantu predatora C, koja će ispuniti njihove zahteve i potrebe. Mornarički Predator C mora da sadrži uvlačeći optoelektronski / infracrveni senzor, naoružanje integrisano u konturi letelice (unutrašnje) i brodsko sklapanje krila. Struktura letelice, biće projektovana tako da prihvata odgovarajuću opremu za sletanje na palubu, repnu kuku, uređaj za zaustavljanje i druge specifičnosti palubnih letelica.[41][42]

Istorija operativne upotrebe uredi

Opšte uredi

Do marta 2009. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo, primilo je od isporučioca 195 primeraka MQ-1 predatora i 28 MQ-9 ripera i uvelo ih je u operativnu upotrebu.[43] MQ-9 riperi su 244 puta lansirali rakete u Iraku i Avganistanu, u 2007. i 2008. godini. Izveštaji američkog vazduhoplovstva prikazuju da su u toku operativne upotrebe, do marta 2009. godine, izgubili 70 letelica. Pedeset pet je izgubljeno zbog otkaza opreme, operatorskih grešaka, ili loših vremenskih uslova. Četiri letelice oborene su u Bosni, na Kosovu i u Iraku. Preko jedanaest su izgubljene na udesima na borbenim zadacima. To su američki podaci.[44]

Poslednji MQ-1 predator je predat jedinicama američkog vazduhoplovstva 3. marta, 2011. godine. Od svog prvog leta u julu 1994. godine, ukupna flota letelica MQ-1, realizovala je više od 900.000 časova leta, održavajući prosečnu ispravnost na nivou od 90%.[19] Tokom početne faze razvoja, u toku procene programa, u aprilu 1996. godine, američki ministar odbrane je odredio da ratno vazduhoplovstvo bude operativno odgovorno za upotrebu predatora. Za tu namenu, formirane su 3 specijalne izviđačke eskadrile (11., 15. i 17.), u vazduhoplovnoj bazi u Nevadi i 163. izviđački puk vazduhoplovne nacionalne garde u Kaliforniji.[45]

U 2005. godini, preporučeno je izbacivanje iz operativne upotrebe 147. izviđačkog puka 15 borbenih aviona F-16 fajting falkon, što je i usvojeno. Zamenjeni su sa 12 bespilotnih letelica MQ-1 predator, koje su bile potpuno operativne do 2009. godine.[44][46]

Američko ratno vazduhoplovstvo je objavilo odluku, 21. juna 2009. godine, o stvaranju nove eskadrile sa MQ-1 predatorima, u vazduhoplovnoj bazi Viteman (engl. Whiteman). Ista je postala operativna u februaru 2011. godine.[47]

Balkan uredi

 
Prvi oboren Predator, kojeg je oborila PVO 11. dubičke brigade nad Posavinom 11. avgusta 1995.
 
MQ-1 predator oboren je pri NATO agresiji na SRJ, 1999. godine. Olupina je izložena u
Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

Prvi prekomorski raspored predatora izvršen je na Balkan, od jula do novembra 1995. godine, pod nazivom Nomad vigil (engl. Nomad Vigil). Letelice su raspoređene u bazi Gjader, Albanija, sa namenom izviđanja prostora bivše Jugoslavije. Nekoliko predatora je izgubljeno tokom ove misije, od protivavionskog dejstva odbrambenih snaga Vojske Jugoslavije i usled udesa.[48][49]

Nekoliko je uništeno u toku agresije na Jugoslaviju, NATO bombardovanja 1999. godine:[8][44][50]

  • Letelica № 95-3017 je izgubljena 18. aprila, 1999. godine. Uzrok je pripisan problemima u sistemu goriva i zaleđivanja uzgonskih površina.
  • Letelica № 95-3019 je izgubljena 13. maja, kada je oborena od snaga Vojske Jugoslavije, sa mobilnom raketom zemlja-vazduh Strela-1M, iznad sela Biba. Srpska televizijska ekipa snimila je ovo obaranje.
  • Letelica № 95-3021, oborena je 20. maja u blizini mesta Talinovac, od odbrandbene protiv-avionske vatre.

Ukupno do 18. januara 2010, Američko ratno vazduhoplovstvo je izgubilo 58 bespilotnih letelica tipa predator. Podaci prema američkim i jugoslovenskim izvorima su kontradiktorni. Nepobitne su činjenice, da je jugoslovenska vojska oborila dva pilotirana aviona, veći broj bespilotnih letelica i krstarećih raketa i oštetila je, bez dokaza o obaranju, veći broj svih vrsta letelica.[51]

Protiv Savezne Republike Jugoslavije korišćene su bespilotne letelice u zadacima izviđanja. Na osnovu stečenih iskustava da je po otkrivanju cilja racionalno odmah i dejstvovati po njemu, pokrenut je razvoj verzije izviđača sa borbenim mogućnostima. Jugoslavija je bila poligon za ispitivanje i dokazivanje bespilotnih letelica, u vojnoj operativnoj upotrebi. Kasnije su borbene varijante korišćene u Avganistanu, Pakistanu i u Libiji.[8][44]

Avganistan uredi

 
Predator sa raketama AGM-114C helfajer, odlazi na poletnje.

U zajedničkoj akciji Pentagona i agencije CIA, 2000. godine, pokušavano je lociranje skloništa Osama bin Ladena, u Avganistanu. Sprovedena je akcija, pod nazivom Avganistanske oči, koja je podrazumevala 60 dana probne misije predatora, širom zemlje. Prvi eksperimentalni let, održan je 7. septembra 2000. godine. Rezultati video-snimaka su bili impresivni. Verovalo se da će bespilotne letelice odigrati ključnu ulogu u pronalasku skloništa Bin Ladena, što bi bio cilj za krstareće rakete ili naoružanje pilotiranih aviona. Deset od 15 napravljenih letova predatora iznad Avganistana cenjene su kao uspešni. U najmanje dva leta, predatora primećen je visoki muškarac u beloj haljini (tunici), na farmi blizu Kandahara. Verovalo se da je uočena ličnost Bin Laden.[52][53] Pošto su se u oktobru 2000. godine, vremenski uslovi pogoršali, otežano je predatorima da lete iz baze u Uzbekistanu, pa je ta vrsta izviđanja privremeno suspendovana.[54]

U vazduhoplovnoj bazi Nelis, 16. februara 2001. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo je sa Predratora lansiralo tri rakete AGM-114C helfajer, na zemaljski cilj. Naoružani predatori, dobili su oznaku MQ-1A. U prvoj nedelji juna, 2001. godine, helfajer raketa je uspešno lansirana na repliku baze boravka Bin Ladena u Avganistanu, koja je podignuta na poligonu u Nevadi. Lansirana raketa sa predatora je eksplodirala unutar jedne od soba replike zgrade, sa čime je zaključeno kada bi bilo ljudi u toj sobi isti bi bili ubijeni. Nastavak izviđačkih letova je počeo 4. septembra, 2001. godine. Predatori tada nisu nosili rakete i ako su bili osposobljeni za oružje, pošto nije postojala dozvola Uzbekistana, iz čijih baza su uzletali na izvršavanje zadatka.

Posle davanja saglasnosti za rakete, iste su brzo isporučene u bazu. Predatori i rakete su 16. septembra 2001. godine, bili spremni za borbene misije. Prva borbena misija predatora sa raketama, bila je 18. septembra. Sledeće značajne su bile kasnije:[55]

  • Pod sumnjom da je u konvoju sportsko-terenskih vozila jedan od vođa Al Kaide, izvršen je napad sa dejstvom naoružanih predatora 4. februara, 2002. godine.
  • CIA je sa predatora lansirala projektil helfajer, u utvrđeno talibansko mitraljesko gnezdo 4. marta 2002. godine, odakle je pogođen američki helikopter CH–47 Činuk, koji se srušio na planini u Avganistanu. Prethodni pokušaji da se izvrši taj zadatak, sa pilotiranim avionima F-15 igl i F-16 fajting falkon, ostali su bez uspeha. Ova akcija je održana tokom operacije Anakonda. Izgleda da je to prva upotreba bespilotnih letelica, u zadacima bliske vazdušne podrške.[56][57]
Statistika dejstva američkih bespilotnih letelica[58][59]
Godina Broj
napada 		Broj poginulih od BPL
milit. civ. nep. ukupno.
2004 1 3 2 2 7
2005 3 5 6 4 15
2006 2 1 93 0 94
2007 4 51 12 63
2008 36 223 28 47 298
2009 54 387 70 92 549
2010 122 788 16 45 849
2011 73 420 62 35 517
2012 48 268 5 33 306
2013 21 128 4 0 132
ukupno 364 2.274 286 270 2.830

Pakistan uredi

Od maja 2005. MQ-1 predatori su opremljeni raketama helfajer, koje su se uspešno koristile u likvidaciji istaknutih operativaca Al Kaide. Sa borbenom upotrebom predatora, izazvan je velik broj civilnih žrtava, posebno 13. januara 2006. godine, kada je poginulo 18 lica. Ovi napadi su deo američkog rata protiv terorizma, sa težnjom da se pobede Talibani i Al Kaida u Pakistanu. Većina ovih napada su izvedeni na ciljeve u području duž avganistanske granice na severozapadu Pakistana.[60] Generalno su korišćene bespilotne letelice MQ-1 predator, a odnedavno i MQ-9 riper, sa raketama AGM-114 helfajer. Bespilotne letelice su postale ključno američko oružje za borbu protiv Al Kaide.[61][62][63] Prema pakistanskom mišljenju, američki napadi su se odvijali sa pogrešnim prilazom. Vlada Pakistana javno osuđuje te napade, ali tajno deli sa Amerikancima i koristi prikupljene obaveštajne podatke.[64]

Procene rezultata napada se razlikuju, u tome jesu li izginuli nedužni civili ili militantni talibani, pripadnici Al Kaide.

Prema tajnim izvorima, koje je Vikileks objavio, Pakistan je prećutno pristao na borbene letove bespilotnih letelica u njihovom vazdušnom prostoru.[65][66] Amerika stalno traži povećanje broja tih letova, a pakistanski ministar unutrašnjih poslova je izjavio:

Napadi su često povezani sa antiameričkim protestima, u Pakistanu.[67][68]

Pakistanski premijer Navaz Šarif, u toku zvanične posete Vašingtonu oktobra 2013. godine, zatražio je od predsednika Baraka Obame da zaustavi napade sa bespilotnim letelicama. Barak Obama je obećao da će preduzeti mere da se ispita kako da se Pakistanu otkloni ta zabrinutost zbog tih napada. Predsednik SAD nije izričito spomenuo to pitanje, pred novinarima u zajedničkom saopštenju objavljenom posle sastanka, rekao je da su odnosi između dve zemlje na principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.[69][70]

Šarif je već u utorak, u govoru na konferenciji u Vašingtonu izjavio je da je upotreba bespilotnih letelica nije samo kršenje suvereniteta zemlje, već to ide i na račun borbe protiv terorizma u Pakistanu.[69]

U problematiku ubijanja „sa daljinskim upravljčem“ američkih neprijatelja, uvukao je izveštaj humanitarne organizacije „Amnesti internešel“ i nemačku obaveštajnu slušbu. U tome izveštaju se tvrdi da nemačka služba obaveštava i dostavlja Amerikancima podatke o ciljevima.[71]

Jemen uredi

CIA je 3. novembra 2002. godine, sa predatorom iz francuske vojne baze u Džibuti, ponovo izvršila napad na teroriste. Lansirana je raketa helifar na njihov automobil u Jemenu. Ubijen je Senian al Harthi, lider Al Kaide, koji se smatra da je odgovoran za bombaški napad na američku krstaricu. To je bila prva direktna američka oružana akcija protiv terorizma izvan Avganistana.[60][72][73][74]

Irak uredi

 
„Bedž“ pripadnika jedinica sa predatorom, u Iraku.

Irački avion MiG-25 oborio je predatora, koji je izviđao u njihovom vazdušnom prostoru, 23. decembra 2002. godine. Ovo je bio prvi slučaj u svetskoj vazduhoplovnoj istoriji, da se pilotirani avion bori u vazdušnom prostoru sa bespilotnom letelicom. Za rakete vazduh-vazduh AIM-92 stinger, na predatoru, irački lovci su bili toplotni izvori za samonavođenje. U ovom konkretnom susretu MiG-a i predatora, lansirana je raketa stinger, sa bespilotne letelice na avion. Ta raketa, u toku svoga leta, bila je „zavedena“ sa termičkim zračenjem od već lansirane rakete sa aviona MiG-25 i prestala je da se navodi na izduvnik aviona. U toj situaciji svoga promašaja, predator je pogođen sa raketom lansiranom sa aviona i uništen je.[44][75] Ranije su još dva predatora oboreni od strane iračkih raketa zemlja-vazduh, a jedan od njih 11. septembra 2001. godine.

Tokom početne faze američke invazije na Irak, 2003. godine, određeni broj starijih predatora su korišćeni kao mamci za iračku protivvazduhoplovnu odbranu, da bi se ista izložila otkrivanju i uništavanju. Od jula 2005. do juna 2006. godine, 15. izviđačka eskadrila učestvovala je u više od 242 odvojenih napada. Pri tome je bilo angažovano 132 vojnika, lansirano je 59 raketa helifar, nadgledano je 18.490 ciljeva, realizovano je 2.073 letova, sa više od 33.833 časova naleta.[7][44][76]

Libija uredi

 
Predator sa raketama AGM-114C helfajer, u letu.

MQ-1 predatori američkog vazduhoplovstva, bili su uključeni u izviđačke i borbene letove u Operaciji Ujedinjeni zaštitnik. MQ-1B je lansirao prvu raketu helifar u sukobu 23. aprila, 2011. godine.[77][78]

SAD uredi

MQ-1 predatori američkog vazduhoplovstva vrše nadzor granice između SAD i Meksika i SAD i Kanade. Ovaj zadatak vrše pod Ministarstvom domovinske bezbednosti (engl. Department of Homeland Security). Po potrebi, BPL predatori vrše akcije na poziv lokalnih organa reda.[79]

Ostali uredi

MQ-1 predatore koristi italijansko vazduhoplovstvo od kraja 2004. godine, a britansko od 2006. Dva civilna registrovana nenaoružana predatora, koristi kancelarija savetnika za nacionalnu bezbednost na Filipinima od 2006. godine.[44][80]

Korisnici uredi

Korisnici BPL MQ-1 predator
Država, i insttitucija

 

MQ-9 Riper u primeni 2010.

   
  SAD

Američko ratno vazduhoplovstvo

Centralna obaveštajna agencija

  Ujedinjeno Kraljevstvo[81]
  Italija
  Turska

Karakteristike uredi

Uporedne karakteristike za varijante predatora
Parametri MQ-1B predator[9] MQ-1C grej igl[33] MQ-9 riper[19][82]
Dužina 8,23 m 8,00 m 10,97 m
Raspon krila 14,84 m 17,00 m 20,12 m
Visina 2,10 m 2,10 m 3,80 m
Težina praznog 512 kg — 2.223 kg
Normalno težina pri poletanju 850 kg — 1.815 kg
Maksimalna težina pri poletanju 1.020 kg 1.451 kg 4.763 kg
Kapacitet rezervoara 405 lit —
Maksimalna brzina 222 km/h — 482 km/h
Brzina krstarenja 180 km/h 250 km/h bez spoljnih opterećenja: 313 km/h sa spoljnim opterećenjima: 276 km/h
Minimalna brzina 100 km/h 120 km/h
Plafon 7.620 m 8.840 m 15.400 m
Taktički radijus 740 km 400 km
Dolet 3.704 km — 3.065 km
Maksimalna autonomija 40 sati O,36 sati 30 sati
Nosivost 204 kg 488 kg
Oružje: 2 h AGM-114 helfajer 4 h AGM-114 helfajer 7 linija do 1 088 kg †
Pogon Rotaks-914-TC-klipni motor Thilert klipni motor Elisnomlazni motor TPE-331-10
Snaga 78 kW 100 kW 670 kW

† Može da nosi:

  • A- varijanta sa bombama
    • Na dve unutrašnje linije 680 kg
    • Na dve srednje linije 340 kg
    • Na dve spoljne linije 68 kg
    • Centralna se u ovom slučaju ne koristi
  • B- varijanta sa raketama ili kombinacija rakete + bombe
    • 14 AGM-114 helfajer, rakete vazduh-zemlja ili 4 helfajer rakete + 2 laserski navođene bombe GBU-12 od 230 kg laserski navođene bombe.
    • Ispituje se integracija kombinacije direktno navođenih bombi GBU-38 i rakete vazduh-vazduh kratkog dometa AIM-92 Stinger.

Napomene uredi

  1. ^ C-opseg i Ku-opseg su karakteristike elektromagnetnih talasa, koji se koriste u komunikacijama.
    • C-opseg (engl. C band) je u frekventnom domenu od nekoliko santimetara talasne dužine (od 7,5 do 3,75 cm). Koristi se za zemaljske i satelitske radio uređaje. Zahteva veliku prijemnu satelitsku antenu, prečnika od 2,5 do 3 metra.
    • Ku-opseg (engl. Ku}- band) je u frekventnom domenu manje talasne dužine (od 1,67 do 1,13 cm). Koristi se za komunikaciju, sa ograničenjima zbog snažne apsorpcije radio talasa od strane vodene pare (vlage). Primarno se koristi za radar i satelitske komunikacije.[22][25][26]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „RQ-1 PREDATOR” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite.net. 17 / 01 sep 13. Pristupljeno 15. 10. 2013. „RQ-1 PREDATOR”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b v g „MQ-1 ARMED PREDATOR / MQ-1C GRAY EAGLE” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite.net. 17 / 01 sep 13. Pristupljeno 15. 10. 2013. „MQ-1 ARMED PREDATOR / MQ-1C GRAY EAGLE”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ Grier, Peter (11. 12. 2009). „Drone aircraft in a stepped-up war in Afghanistan and Pakistan” (na jeziku: (jezik: engleski)). csmonitor.com. Pristupljeno 15. 10. 2013. „Drone aircraft in a stepped-up war in Afghanistan and Pakistan” 
  4. ^ a b William W. Bierbaum. „UAVs” (na jeziku: (jezik: engleski)). airpower.maxwell.af.mil. Arhivirano iz originala 19. 8. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. „UAVs” 
  5. ^ BRIAN SKOLOFF and TRACIE CONE (Aug. 28, 2013). „Drone launched to monitor Yosemite fire” (na jeziku: (jezik: engleski)). ocregister.com. Pristupljeno 15. 10. 2013. „Drone launched to monitor Yosemite fire”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ „General Atomics Predator” (na jeziku: (jezik: engleski)). spyflight.co.uk. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. „General Atomics Predator” 
  7. ^ a b v g d đ e „AMBER / GENERAL ATOMICS GNAT-750” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite.net. 17 / 01 sep 13. Pristupljeno 15. 10. 2013. „AMBER / GENERAL ATOMICS GNAT-750”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ a b v g Pike, John (6. 11. 2002). „RQ-1 Predator MAE UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Pristupljeno 15. 10. 2013. „RQ-1 Predator MAE UAV” 
  9. ^ a b v g d đ „MQ-1B PREDATOR” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 29. 06. 2012. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. „MQ-1B PREDATOR” 
  10. ^ „Više ratova zbog dronova” (na jeziku: (jezik: engleski)). politika.rs. 15. 10. 2013. Pristupljeno 15. 10. 2013. „Više ratova zbog dronova'” 
  11. ^ Garamone, Jim. „Predator demonstrates worth over Kosovo” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Arhivirano iz originala 16. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. „Predator demonstrates worth over Kosovo” 
  12. ^ „General Atomics MQ-1 Predator” (na jeziku: (jezik: engleski)). thecoder.weebly.com. Pristupljeno 16. 10. 2013. „General Atomics MQ-1 Predator” 
  13. ^ a b „SECTION 3 - OPERATIONS” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Pristupljeno 16. 10. 2013. „SECTION 3 - OPERATIONS” 
  14. ^ a b „UAV Ground Control Station (GCS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. 30. 7. 1997. Pristupljeno 16. 10. 2013. „UAV Ground Control Station (GCS)” 
  15. ^ a b v g d „SECTION 2 - DESCRIPTION” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Pristupljeno 16. 10. 2013. „SECTION 2 - DESCRIPTION” 
  16. ^ Staff Sgt. Amy Robinson (8. 2. 2006). „FAA authorizes Predators to seek survivors” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. Arhivirano iz originala 29. 06. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2013. „FAA authorizes Predators to seek survivors” 
  17. ^ a b v g d đ e ž z „MQ-1 Predator” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 17. 10. 2013. „MQ-1 Predator” 
  18. ^ „FAA authorizes Predators to seek survivors” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. 8. 2. 2006. Arhivirano iz originala 29. 06. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2013. „FAA authorizes Predators to seek survivors” 
  19. ^ a b v g d „MQ-9 REAPER (PREDATOR B)” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite.net. 17 / 01 sep 13. Pristupljeno 16. 10. 2013. „MQ-9 REAPER (PREDATOR B)”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ a b Baker, Sue. „Predator missile launch test totally successful” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 10. 2013. „Predator missile launch test totally successful” 
  21. ^ „Al-Qaeda: A CIA protégé” (na jeziku: (jezik: engleski)). geocities.com. 12. 3. 2008. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. „Al-Qaeda: A CIA protégé” 
  22. ^ a b v g d đ „TESAR (Tactical Endurance Synthetic Aperture Radar)” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. 9. 11. 1997. Pristupljeno 16. 10. 2013. „TESAR” 
  23. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „General Atomics MQ-1 Predator” (na jeziku: (jezik: španski)). foro-chiledefensa.foro-chile.net. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. „Atomics MQ-1 Predator” 
  24. ^ „Willkommen bei BRP.” (na jeziku: (jezik: nemački)). brp-powertrain.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 10. 2013. „Willkommen bei BRP.” 
  25. ^ a b „Satellite Communications” (na jeziku: (jezik: engleski)). en.allexperts.com. 8. 4. 2006. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. „Satellite Communications” 
  26. ^ „C Band” (na jeziku: (jezik: engleski)). tech-faq.com. 6. 4. 2019. Pristupljeno 17. 10. 2013. „C Band” 
  27. ^ „AN/APX-100 Mark XII/Mode S IFF Transponder” (na jeziku: (jezik: engleski)). raytheon.com. Pristupljeno 16. 10. 2013. „AN/APX-100” [mrtva veza]
  28. ^ „AGM-114 Hellfire Modular Missile System (HMMS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 17. 10. 2013. „AGM-114 Hellfire Modular Missile System (HMMS)” 
  29. ^ „RT-1939(C) AN/ARC-210 Gen5 Programmable Digital Communication System” (na jeziku: (jezik: engleski)). rockwellcollins.com. Pristupljeno 17. 10. 2013. „AN/ARC-210” 
  30. ^ „Slotted Waveguide Antennas” (na jeziku: (jezik: engleski)). antenna-theory.com. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. „Slotted Waveguide Antennas” 
  31. ^ „Synthetic Aperture Radar” (na jeziku: (jezik: engleski)). sandia.gov. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. „Synthetic Aperture Radar” 
  32. ^ „Putting it together – science and technology of composite materials” (na jeziku: (jezik: engleski)). science.org.au. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „technology of composite materials” 
  33. ^ a b v g d đ e 2/q-1.html „RQ/MQ-1 predator” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) (na jeziku: (jezik: engleski)). designation-systems.net. Pristupljeno 18. 10. 2013. „RQ/MQ-1 Predator” 
  34. ^ „'Reaper' moniker given to MQ-9 unmanned aerial vehicle” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. Arhivirano iz originala 27. 05. 2012. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Reaper” 
  35. ^ a b v „MQ-9 Reaper” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 16. 10. 2013. „MQ-9 Reaper” 
  36. ^ „The Rise Of The Droids” (na jeziku: (jezik: engleski)). strategypage.com. Pristupljeno 18. 10. 2013. „The Rise Of The Droids” 
  37. ^ Scott Gourley in Denver (24. 8. 2010). „AUVSI: It's Official: 'Grey Eagle'” (na jeziku: (jezik: engleski)). shephardmedia.com. Arhivirano iz originala 06. 08. 2012. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Grey Eagle” 
  38. '^ „'Grey Eagle' weaponized UAS slated for Afghanistan” (na jeziku: (jezik: engleski)). army.mil. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Grey Eagle' for Afghanistan” 
  39. ^ „AVENGER (PREDATOR C)” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite.net. Pristupljeno 18. 10. 2013. „AVENGER (PREDATOR C)” 
  40. ^ a b „GA-ASI Successfully Executes First Flight of Predator C Avenger” (na jeziku: (jezik: engleski)). ga-asi.com. 20. 4. 2009. Arhivirano iz originala 22. 4. 2009. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „First Flight of Predator C” 
  41. ^ Robbins, Gary (4. 5. 2010). „More drones, smaller Navy” (na jeziku: (jezik: engleski)). utsandiego.com. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Navy drones” 
  42. ^ „GA-ASI Introduces Sea Avenger UAS for UCLASS Carrier Operations” (na jeziku: (jezik: engleski)). ga-asi.com. 3. 5. 2010. Arhivirano iz originala 11. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Introduces Sea Avenger UAS” 
  43. ^ CHRISTOPHER, DREW (16. 3. 2009). „Drones Are Weapons of Choice in Fighting Qaeda”. The New York Times (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 19. 10. 2013. „Drones Are Weapons of Choice in Fighting Qaeda” 
  44. ^ a b v g d đ e „MQ-1 Predator UAS: Aircraft profile” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationspectator.com. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 10. 2013. „MQ-1 Predator UAS: Aircraft profile” 
  45. ^ „CREECH AFB, NEVADA” (na jeziku: (jezik: engleski)). nvahof.org. Pristupljeno 19. 10. 2013. „CREECH AFB, NEVADA” 
  46. ^ „Remarks by Secretary Gates at the United States Air Force Academy” (na jeziku: (jezik: engleski)). defense.gov. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Secretary Gates at the United States Air Force Academy” 
  47. ^ „Officials choose bases for MQ-1, MQ-9 ground control stations” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 19. 10. 2013. „bases for MQ-1, MQ-9” 
  48. ^ „A LOOK AT REPLACING HUMAN OPERATORS WITH ADVANCED TECHNOLOGY” (fas.org) (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Pristupljeno 18. 10. 2013. „OPERATORS WITH ADVANCED TECHNOLOGY” 
  49. ^ „YUGOSLAV EVENTS CHRONOLOGY MAY-AUGUST 1995” (na jeziku: (jezik: engleski)). uta.edu. Arhivirano iz originala 02. 04. 2012. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. „YUGOSLAV EVENTS CHRONOLOGY MAY-AUGUST 1995” 
  50. ^ „RQ-1 Predator accident report released” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. Arhivirano iz originala 4. 3. 2010. g. Pristupljeno 19. 10. 2013. „RQ-1 Predator accident report released” 
  51. ^ Geens, Stefan (24. 2. 2009). „About those missing Predator drones: It wasn't censorship after all” (na jeziku: (jezik: engleski)). ogleearth.com. Pristupljeno 20. 10. 2013. „those missing Predator drones” 
  52. ^ „9/11 Commission Final Report, chapter 6” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). 9-11commission.gov. str. 189—90. „Commission Final Report”  | accessdate=20. 10. 2013.}}
  53. ^ {{Cite web|url=http://www.9-11commission.gov/report/911Report_Ch6.htm%7C title =FROM THREAT TO THREAT| quote = FROM THREAT TO THREAT | author = |date=| format = | publisher = 9-11commission.gov | location = | language = (jezik: engleski)
  54. ^ Coll 2005, str. 532, 534.
  55. ^ „Tenet Testimony to the 9/11 Commission” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). 9-11commission.gov. 24. 3. 2004. str. 16. Pristupljeno 20. 10. 2013. „Tenet Testimony to the 9/11 Commission” 
  56. ^ „Predator passes 20,000-hour mark in Afghanistan” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. 5. 28. 2013. Arhivirano iz originala 04. 07. 2013. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. „Predator passes 20,000-hour mark in Afghanistan”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  57. ^ „PREDATOR 107 SOARS PAST 20,000 FLIGHT HOURS” (na jeziku: (jezik: engleski)). janes.com. 27. 6. 2013. Pristupljeno 20. 10. 2013. „PREDATOR 107 SOARS PAST 20,000 FLIGHT HOURS” 
  58. ^ „The Drone War in Pakistan” (na jeziku: (jezik: engleski)). newamerica.net. Arhivirano iz originala 21. 4. 2014. g. Pristupljeno 9. 10. 2013. „The Drone War in Pakistan” 
  59. ^ „Out of the blue” (na jeziku: (jezik: engleski)). economist.com. 30. 7. 2011. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Out of the blue” 
  60. ^ a b „CIA Aircraft Kills Terrorist” (na jeziku: (jezik: engleski)). abcnews.go.com. 13. 5. 2005. Pristupljeno 20. 10. 2013. „CIA Aircraft Kills Terrorist” 
  61. ^ Peter Bergen, Katherine Tiedeman (3. 6. 2009). „The Drone War” (na jeziku: (jezik: engleski)). newamerica.net. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „The Drone War” 
  62. ^ MARK MAZZETTI and SOUAD MEKHENNET (11. 12. 2009). „Qaeda Planner in Pakistan Killed by Drone”. The New York Times (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 21. 10. 2013. „Qaeda Planner in Pakistan Killed by Drone” 
  63. ^ Bill Roggio and Alexander Mayer (1. 10. 2009). „Analysis: A look at US airstrikes in Pakistan through September 2009” (na jeziku: (jezik: engleski)). longwarjournal.org. Pristupljeno 21. 10. 2013. „A look at US airstrikes in Pakistan through September 2009” 
  64. ^ „Official Confirms U.S. Using Pakistan Base to Launch Attacks” (na jeziku: (jezik: engleski)). foxnews.com. 19. 2. 2009. Arhivirano iz originala 4. 7. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. „Pakistan Base to Launch Attacks” 
  65. ^ Hodge, Amanda (19. 2. 2009). „Pakistan allowing CIA to use airbase for drone strikes” (na jeziku: (jezik: engleski)). theaustralian.com.au. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Pakistan allowing CIA to use airbase for drone strikes” 
  66. ^ Allbritton, Chris (20. 5. 2011). „Pakistan army chief sought more drone coverage in '08: Wikileaks” (na jeziku: (jezik: engleski)). reuters.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Pakistan army chief sought more drone coverage in '08: Wikileaks” 
  67. ^ OPPEL, RICHARD A. Jr. (23. 1. 2009). „Strikes in Pakistan Underscore Obama's Options”. The New York Times (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 20. 10. 2013. „Strikes in Pakistan Underscore Obama’s Options” 
  68. ^ Shah, Saeed (Monday 24 November 2008). „Deadly pilotless aircraft that have helped fuel anti-American feeling in tribal belt” (na jeziku: (jezik: engleski)). theguardian.com. Pristupljeno 21. 10. 2013. „anti-American feeling in tribal belt”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  69. ^ a b „Šarif protiv napada bespilotnim letjelicama” (na jeziku: (jezik: srpski)). grid3.rs. 24. 10. 2013. Pristupljeno 24. 10. 2013. „Šarif protiv napada bespilotnim letjelicama” [mrtva veza]
  70. ^ „Obama izbegao odgovor o dronovima” (na jeziku: (jezik: srpski)). b92.net. 24. 10. 2013. Pristupljeno 23. 10. 2013. „Obama izbegao odgovor o dronovima” 
  71. ^ M. Z. R. (24. 10. 2013). „Asistenti za likvidacije” (na jeziku: (jezik: srpski)). Večernje novosti. str. 17. „Asistenti za likvidacije”  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  72. ^ „November 3, 2002: CIA Assassinates Al-Qaeda Suspects with Remote Drone One Day Before US Elections” (na jeziku: (jezik: engleski)). historycommons.org. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 10. 2013. „November 3, 2002: CIA Assassinates Al-Qaeda Suspects with Remote Drone One Day Before US Elections” 
  73. ^ Priest, Dana (8. 11. 2002). „U.S. Citizen Among Those Killed In Yemen Predator Missile Strike” (na jeziku: (jezik: engleski)). tech.mit.edu. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Yemen Predator Missile Strike” 
  74. ^ Corcoran, Mark (2. 3. 2004). „The Yemen Option” (na jeziku: (jezik: engleski)). abc.net.au. Arhivirano iz originala 6. 9. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „The Yemen Option” 
  75. ^ Krane, Jim (11. 2. 2009). „Pilotless Warriors Soar To Success” (na jeziku: (jezik: engleski)). cbsnews.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Pilotless Warriors Soar To Success” 
  76. ^ Staff Sgt. D. Clare (8. 16. 2006). „California Air National Guard embraces new mission” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. Arhivirano iz originala 01. 08. 2012. g. Pristupljeno 21. 10. 2013. „California Air National Guard embraces new mission”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  77. ^ Ola Galal & Anthony Capaccio (23. 4. 2011). „Qaddafi Forces Struck by First U.S. Drone as Rebels Say They Hold Misrata” (na jeziku: (jezik: engleski)). bloomberg.com. Pristupljeno 22. 10. 2013. „Qaddafi Forces Struck by First U.S. Drone as Rebels Say They Hold Misrata” 
  78. ^ The Associated Press (15. 9. 2012). „Libyan officials: U.S. drones behind airport closure” (na jeziku: (jezik: engleski)). blog.al.com. Pristupljeno 21. 10. 2013. „Libyan officials: U.S. drones behind airport closure” 
  79. ^ Local cops used Predator drone to arrest North Dakota farm family, Daily Mail, 13th December 2011
  80. ^ Romero, Alexis (Alexis Romero). „Philippine military denies US drone strike” (na jeziku: (jezik: engleski)). abs-cbnnews.com. Pristupljeno 22. 10. 2013. „Philippine military denies US drone strike”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  81. ^ „UK to receive delayed Reapers before end of 2013” (na jeziku: (jezik: engleski)). janes.com. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 10. 2013. „UK to receive delayed Reapers before end of 2013” 
  82. ^ „MQ-9 Reaper - Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 18. 10. 2013. „Specifications” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
MQ-1 predator na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MQ-1_предатор&oldid=27411248”