Јован Марјановић (историчар)
Јован Марјановић (Београд, 10. април 1922 — Београд, 1981) био је историчар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и редовни професор Филозофског факултета у Београду.
| јован марјановић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 10. април 1922. | |||||
| Место рођења | Београд, Краљевство СХС | |||||
| Датум смрти | 1981. (58/59 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, СФР Југославија | |||||
| Професија | историчар | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | априла 1941. | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија
уредиРођен је 10. априла 1922. године у Београду, где је завршио основну школу и Другу београдску гимназију. Године 1941. припремао се за упис студија електротехнике на Техничком факултету у Београду, али је његове планове омео почетак Другог светског рата у Југославији.
Априла 1941. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и од исте године био учесник Народноослободилачког рата. По одлуци Централног комитета КП Југославије, крајем рата је отишао на школовање на Вишој партијској школи у Москви и на рад при Централном комитету СКП(б). Након доношења Резолуције Информбироа, 1948. вратио се у Југославију. Од 1948. до 1950. био је начелник Историјског одељења ЦК КПЈ и истовремено професор на Вишој партијској школи Ђуро Ђаковић од 1948. до 1953. године. Директор Државног архива ФНРЈ био је од 1953. до 1957. године.[1]
Завршио је економију и историју на Универзитету у Београду, где је 1962. докторирао на тему Устанак и Народноослободилачки покрет у Србији 1941. Од 1958. био је сарадник и руководилац Историјског одељења Института друштвених наука. Од 1962. је био ванредни, а од 1968. редовни професор Филозофског факултета у Београду. Предавао је Историју 20. века на Катедри за историју, а 1979. је био оснивач Катедре за Историју Југославије, где је радио као предавач. Заједно са др Васом Чубриловићем био је сарадник на Балканолошком институту.[2]
Биран је за члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и његовог Извршног комитета. Крајем маја1968. на проширеној седници Извршног комитета ЦК СК Србије, приликом расправе о националном питању, заједно са књижевником Добрицом Ћосићем, критиковао је националну политику СКЈ и указао на појаву масовног исељавања Срба са Косова и Метохије због угрожене безбедности и отпуштања са посла. Остатак седнице протекао је у осуди Ћосићевих и Марјановићевих излагања, а Централни комитет је усвојио и посебне закључке у којима је осудио излагања Ћосића и Марјановића. [3]Након тога, чланство Марјановића и Ћосића у Централном комитету је дефакто постало замрзнуто.
Био је дугогодишњи уредник Југословенског историјског часописа и часописа Наша стварност. Истраживао је историју Другог светског рата, нарочито устанак у Србији 1941. и Равногорски покрет Драже Михаиловића, при чему се његова докторска дисертација сматра прекретницом у историографији о Другом светском рату у Југославији.[4]
Умро је 1981. године у Београду после дуге болести.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — * Орден заслуга за народ другог реда, Орден братства и јединства другог реда, Орден за храброст и Орден партизанске звезде трећег реда.[1]
Списатељски рад
уредиРадио је и као уређивач и приређивач лексикона, енциклопедија и школских уџбеника. Објавио је велики број књига и радова на тему Народноослободилачког покрета у Југославији 1941-1945, а најзначајније су:
- Народноослободилачки покрет у Србији 1941, Београд, 1961.
- Прилози за историју сукоба НОП и четника - Зборник радова за Историју XX века, Београд, 1962.
- Устанак и НОБ у Србији 1941-1945, Београд, 1963.
- Ослободилачки рат и народна револуција, Београд, 1964.
- Четничко-немачки преговори 1941. у селу Дивци, Зборник радова Филозофског факултета у Београду, Београд (1968). стр. 497-516.
- Политичке странке и модерне државе, Београд, 1970.
- Други светски рат, Београд, 1973.
- Тајна и јавна сарадња четника са окупатором-Архивска грађа, Београд, 1978.
- Дража Михаиловић између Британаца и Немаца (први том), Београд, 1979.
Референце
уреди- ^ а б Ko je ko 1957, стр. 418.
- ^ Ko je ko 1970, стр. 606.
- ^ Живковић, Милош (2020). „О реликвијарној и култној пракси српског средњег века”. Књижевна историја. 52 (170): 337—339. ISSN 0350-6428. doi:10.18485/kis.2020.52.170.18.
- ^ „Jovan Marjanović”. pisi.co.rs. n.d.
