Александар Васиљевски

совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза

Александар Михајлович Васиљевски (рус. Алекса́ндр Миха́йлович Василе́вский; Вичуга, Костромска губернија, 30. септембар 1895Москва, 5. децембар 1977) био је совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. Био је начелник Генералштаба совјетских оружаних снага и заменик министра одбране током Другог светског рата, као и министар одбране од 1949. до 1953. године. Као начелник Генералштаба, током Великог отаџбинског рата, Васиљевски је био одговоран за планирање и координацију готово свих одлучујућих совјетских офанзива, од контраофанзиве код Стаљинграда до Источнопруске офанзиве и битке за Калињинград.

александар васиљевски
Александар Васиљевски
Лични подаци
Датум рођења(1895-09-30)30. септембар 1895.
Место рођењаВичуга, Костромска губернија, Руска Империја
Датум смрти5. децембар 1977.(1977-12-05) (82 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, Совјетски Савез
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Руски грађански рат
Велики отаџбински рат
СлужбаСовјетска армија
19151977.
Чинмаршал Совјетског Савеза
Министар одбране СССР
Период19491953.
ПретходникНиколај Булгањин
НаследникИван Јумашев
Херој
Херој СССР од29. јула 1944.
8. септембра 1945.

Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден победе
Орден победе
Орден победе
Орден победе
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Октобарске револуције
Орден Октобарске револуције
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена
Орден Суворова првог степена
Орден црвене звезде
Орден црвене звезде
страна одликовања:
Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде са златним венцем

Биографија

уреди

Рођен је 30. септембра 1895. године (18. септембра по старом календару), у месту Вичуга, у Костромској губернији.

Васиљевски је започео војну каријеру током Првог светског рата, дошавши до чина капетана до 1917. Почетком Октобарске револуције и Руског грађанског рата, је постао члан Црвене армије и учествовао је у Пољско-совјетском рату.[1][2][3] Након рата је брзо напредовао кроз чинове, поставши командир пука до 1930. године. На овој позицији је показао велику вештину у организацији и тренирању трупа, што није прошло незапажено, и 1931. је постављен за члана Директората за војнички тренинг. Године 1937, након Стаљинове Велике чистке, унапређен је у генералштабног официра.[1][4]

Почетком совјетске контраофанзиве 1943, Васиљевски је координисао и спроводио офанзиву Црвене армије области горњег тока реке Дон, у области Доњецког басена, Крима Белорусије и балтичких држава, завршивши рат освајањем Калињинграда у априлу 1945. У јулу 1945. је постављен за команданта совјетских снага на далеком истоку, где је спровео инвазију на Манџурију и касније примио предају Јапана.[5] Након рата је постао министар одбране, што је позиција на којој је био до Стаљинове смрти, 1953. Доласком на власт Хрушчова, Васиљевски је скрајнут и на крају је пензионисан.

Умро је 5. децембра 1977. године у Москви и је сахрањен у зидинама Кремља, у знак признања његове пређашње службе отаџбини.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в K.A. Zalessky, Stalin's empire (biographic dictionary), Moscow, Veche, 2000 (entry: Vasilevsky).
  2. ^ Vasilevsky 1978, стр. 41–49.
  3. ^ Tucker 2003, стр. 339
  4. ^ Vasilevsky 1978, стр. 82.
  5. ^ Marston 2005, стр. 242.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди