Банатски Деспотовац

Банатски Деспотовац (мађ. Ernőháza, нем. Ernsthausen) је насеље града Зрењанина, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 917 становника.

Банатски Деспотовац
Парк у центру села, где је била католичка црква подигнута 1856. године
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 1.291
 — густина25/km2
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 52″ С; 20° 39′ 46″ И / 45.364403° С; 20.662805° И / 45.364403; 20.662805
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина53 m
Површина50,2 km2
Банатски Деспотовац на карти Србије
Банатски Деспотовац
Банатски Деспотовац
Банатски Деспотовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23242
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Положај

уреди

Налази се 22 км источно од Зрењанина, док је од Сечња удаљен око 13 км. Тамиш протиче 2 км од Банатског Деспотовца. Надморска висина места је 53 м.

Историја

уреди

Насеље је 1822. године формирао велепоседник јерменског порекла Киш Ерне. Породица Киш је тад поседовала највећу површину земљишта у Торонталској жупанији. Становници су досељивани из делова Аустрије и Немачке. Били су углавном римокатоличке вероисповести, али је било и евангелиста. Католичка бискупија формирана 1828. посвећена је Светој Кристини. Током досељавања долазе и румунске, хрватске и ромске породице. Село је првобитно носило назив Ернехаза, затим Ернестхаза, Ернестовац, Банатски Деспотовац и Ернстхаузен, да би после 1945. године опет добило име Банатски Деспотовац.

Садашњи назив село је добило 1924. године. Министарство унутрашњих дела Краљевине Југославије донело је решење о преименовању неких насеља. Тако је Ернестиновац промењен у Банатски Деспотовац.[1] У селу је почео да ради 1929. године општински лекар др Георг Авендер.[2]

 
Католичка црква посвећена Светој Кристини од Стомелна (порушена 1945. године)

Становништво села је крајем 1944. избегло пред надирањем Црвене армије у правцу Аустрије и Немачке, па је остао мали број мештана, које су чинили углавном старије особе и деца. Преостали становници швапске националности су од стране партизана измештени у логоре, те су у опустело село током 1945. године колонизовани Срби из Мркоњић Града, Шипова, Купреса, Гламоча и Ливна. Досељеницима су додељене куће и окућнице затечене у кућама првобитних становника. Досељени пристигли са ратом најзахваћенијих подручја Југославије су по доласку (као вид одмазде за претрпљена ратна страдања за која су колективно окривљени сви немци) срушили католичку цркву, а 1946. и пратећи објекат – парохију. На месту истих остао је парк у центру насеља. Од 2012. године гради се Православна црква "Свети Деспот Стефан".[3][4]

Године 2005. део атара села је био поплављен заједно за делом Баната у околини Сечња.

Демографија

уреди

У насељу Банатски Деспотовац живи 1379 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,7 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 604 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.098
1953. 2.955
1961. 2.864
1971. 2.289
1981. 1.993
1991. 1.823 1.793
2002. 1.620 1.642
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.591 98,20%
Румуни
  
7 0,43%
Хрвати
  
3 0,18%
Југословени
  
3 0,18%
Мађари
  
2 0,12%
Македонци
  
2 0,12%
непознато
  
3 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Часопис "Време", Београд 3. август 1924. године
  2. ^ Часопис "Време", Београд 14. јуна 1929. године
  3. ^ Банатски Деспотовац - Српска Православна Епархија банатска (фотографија)
  4. ^ Напредује градња цркве у Банатском Деспотовцу посвећене Деспоту Стефану – Лист 'Зрењанин' 15. 08. 2019.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди