Вргорац

Вргорац
Вргорац;
	Поглед на Вргорац
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	6.572
— густина	23,14 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 12′ 20″ С; 17° 22′ 20″ И / 43.205595190921656° С; 17.372184506362806° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	284,00 km2
	Вргорац Вргорац на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Борис Матковић
Поштански број	21276
Позивни број	(0)21
Регистарска ознака	MA
Веб-сајт
	vrgorac.hr

Вргорац је град у Хрватској, Сплитско-далматинска жупанија.

Географски положај

Вргорац се налази на крајњем југоистоку жупаније, у залеђу Биокова. Смештен је на старом "француском" приморском каменитом друму, који је грађен кулуком народним за време Наполеонове окупације (1806-1814). Ту се налази природна граница Херцеговине и Далмације.

Историја

Вргорац је некад био чувен по свом "дернеку" (црквеном вашару), о католичком Великом Петку. Свечана процесија одвијана је ноћу.^[1]

За време градња "француског" каменог друма за време Наполеонове (1806-1814) окупације Далмације, откривен је ту рудник асфалта (паклине).^[2] Заслужан је француски маршал Марион. Да би кренула производња асфалта финансијски је највише уложио Немац Кениг из Беча. Радник "Паклина" је давао квалитетну сировину са 30% асфалта. Фабрика асфалта у којој је топљена руда запошљавала је пре Првог светског рата 200 радника.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вргорац.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Вргорац је имао 6.572 становника, од чега у самом Вргорцу 2.039.

Град Вргорац

Број становника по пописима^[3]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
7.618	7.865	8.701	10.251	11.910	12.859	12.838	12.756	11.621	11.612	11.246	9.927	8.228	7.497	7.593	6.572

Напомена: Настао из старе општине Вргорац.

Вргорац (насељено место)

Број становника по пописима^[3]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
656	1.184	754	886	1.035	1.188	1.454	1.172	987	1.031	1.057	1.167	1.350	1.697	2.188	2.039

Напомена: Од 1869. до 1910. исказивано је под именом Врхгорац. У 1869. и 1921. садржи податке за насеље Бања, као и део података у 1857. и 1931, те за насеље Котези у 1869.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Вргорац је имало 1.697 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.609	94,81%
Југословени	36	2,12%
Срби	11	0,64%
Муслимани	9	0,53%
Македонци	2	0,11%
Црногорци	2	0,11%
остали	2	0,11%
неопредељени	19	1,11%
регион. опр.	1	0,05%
непознато	6	0,35%
укупно: 1.697

Привреда

Познат је по својим земљорадничким производима, а посебно по јагодама.

Задњих година посебно се истичу туристичке активности на подручју еко-села Кокорићи.

Познате личности

Референце

^ "Време", Београд 29. марта 1937.
^ "Време", Београд 17. новембар 1936.
^ ^а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везе

Мапа

[1]

Фотографије

[2]

[1] "Време", Београд 29. марта 1937.

[2] "Време", Београд 17. новембар 1936.

[autogenerated1-3] а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

[1]

[2]

[3]