Вргорац
Вргорац је град у Хрватској, Сплитско-далматинска жупанија.
| Вргорац | |
|---|---|
 Поглед на Вргорац | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.572 |
| — густина | 23,14 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 12′ 20″ С; 17° 22′ 20″ И / 43.205595190921656° С; 17.372184506362806° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 284,00 km2 |
  Вргорац Вргорац на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Борис Матковић |
| Поштански број | 21276 |
| Позивни број | (0)21 |
| Регистарска ознака | MA |
| Веб-сајт | |
| vrgorac.hr | |
Географски положај уреди
Вргорац се налази на крајњем југоистоку жупаније, у залеђу Биокова. Смештен је на старом "француском" приморском каменитом друму, који је грађен кулуком народним за време Наполеонове окупације (1806-1814). Ту се налази природна граница Херцеговине и Далмације.
Историја уреди
Вргорац је некад био чувен по свом "дернеку" (црквеном вашару), о католичком Великом Петку. Свечана процесија одвијана је ноћу.[1]
За време градња "француског" каменог друма за време Наполеонове (1806-1814) окупације Далмације, откривен је ту рудник асфалта (паклине).[2] Заслужан је француски маршал Марион. Да би кренула производња асфалта финансијски је највише уложио Немац Кениг из Беча. Радник "Паклина" је давао квалитетну сировину са 30% асфалта. Фабрика асфалта у којој је топљена руда запошљавала је пре Првог светског рата 200 радника.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вргорац.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, град Вргорац је имао 6.572 становника, од чега у самом Вргорцу 2.039.
Град Вргорац уреди
| Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 7.618 | 7.865 | 8.701 | 10.251 | 11.910 | 12.859 | 12.838 | 12.756 | 11.621 | 11.612 | 11.246 | 9.927 | 8.228 | 7.497 | 7.593 | 6.572 |
Напомена: Настао из старе општине Вргорац.
Вргорац (насељено место) уреди
| Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 656 | 1.184 | 754 | 886 | 1.035 | 1.188 | 1.454 | 1.172 | 987 | 1.031 | 1.057 | 1.167 | 1.350 | 1.697 | 2.188 | 2.039 |
Напомена: Од 1869. до 1910. исказивано је под именом Врхгорац. У 1869. и 1921. садржи податке за насеље Бања, као и део података у 1857. и 1931, те за насеље Котези у 1869.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Вргорац је имало 1.697 становника, следећег националног састава:
Привреда уреди
Познат је по својим земљорадничким производима, а посебно по јагодама.
Задњих година посебно се истичу туристичке активности на подручју еко-села Кокорићи.
Познате личности уреди
Референце уреди
- ^ "Време", Београд 29. марта 1937.
- ^ "Време", Београд 17. новембар 1936.
- ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература уреди
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
