Доброта (насеље)

Доброта
Доброта;
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Котор
Становништво
— 2011.	8.189
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 42″ С; 18° 45′ 55″ И / 42.46158° С; 18.76518° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	763 m
	Доброта Доброта на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85331
Позивни број	032
Регистарска ознака	KO

Доброта је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 8.189 становника.

Географија

Смештена у непосредној близини древног града Котора са погледом према Врмцу и Прчњу. Шеталиште у Доброти води неколико километара уз обалу.

Најмногољудније је насеље у општини Котор. Протеже се од Котора, са којим је срасла на југу, и до насеља Љута и истоимене реке на северу, где се налази и северна граница градског подручја Котора, у дужини од 7 километара. Насеље се први пут спомиње у списима которског архива 1260. године, као Dabrathum, затим Dobrotha, из чега се изводи данашњи назив. Насеље Доброта формирало се од традиционалних целина насталих спуштањем појединих братстава са првобитно виших делова на обалу, око ранијих и садашњих цркава.

Историја

Доброта је доживела свој препород у XVII и XIX вијеку када је имала највише бродова у Боки. Статус поморског насеља добила је 1717. године. У то време подигнуте су и познате палате добротских породица као што су: Дабиновић-Кокот, Трипковић, Ивановић, Радоничић, Милошевић и др. Његош је католичке Доброћане сматрао Србима. Написао им је пјесму Србин Србима на части захвљаује. ^[1]^[2]^[3] Павле Ровински је записао да је Доброта насељена од Црногораца, који су прешли на католичку веру. Од свих места у Боки, од Црногораца је највише нападана, па је свака палата имала пушкарницу. У његово време, многе палате су већ биле пусте, а стил живота им се доста разликовао од осталих Бокеља.^[4]

Споменици културе

Међу споменицима културе, осим сачуваних топонима илирског порекла и материјалних остатака из доба Римљана, треба споменути цркву Св. Илије из XII века, у непосредној близини зграде Завода за биологију мора и Госпе од Милосрђа из XIV века. Својом монументалношћу посебно се овде истиче црква св. Еустахија из XVIII века. Црква Св. Еустахија подигнута је 1773. године у непосредној близини раније цркве, са звоником из прве половине XIX века, знатно оштећен у земљотресу 1979, а потпуно рестаурисан тек 2010. Унутрашњост цркве је рађена у барокном стилу, са олтарима појединих добротских породица. У овој цркви се чувају дела Паола Веровеза, Франа Потенце, Карла Далција и др. познатих мајстора. Посебно је занимљива и збирка са 52 комада чувене добротске чипке из XVII и XVIII века. Олтар ове цркве од пре десетак година краси и импозантан мозаик површине стотинак квадрата, а рад је истакнутог хрватског уметника Еде Муртића. Жупник ове цркве је до своје смрти 2006. године био Дон Бранко Сбутега. У Доброти се налази и црква Св. Матеја, саграђена 1670. године на темељима раније средњовековне цркве. Изграђена је у барокном стилу. У цркви се чувају барокни мермерни олтари, као и чувена слика Ђовани Белинија „Богородица са дететом“.

Демографија

У насељу Доброта живи 6.256 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,4 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 2.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника




1948.	906
1953.	1.223
1961.	1.630
1971.	3.192
1981.	5.435
1991.	7.283	7.203
2003.	8.450	8.169
2011.		8.189

Етнички састав према попису из 2003.^[6]‍

Црногорци	4.428	54,20%
Срби	2.067	25,30%
Хрвати	535	6,54%
Југословени	51	0,62%
Муслимани	35	0,42%
Албанци	32	0,39%
Руси	14	0,17%
Мађари	14	0,17%
Македонци	14	0,17%
Роми	11	0,13%
Италијани	9	0,11%
Словенци	7	0,08%
Немци	7	0,08%
Египћани	5	0,06%
Бошњаци	3	0,03%
непознато	37	0,45%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	15	21
80+	49	74
75—79	60	93
70—74	108	144
65—69	158	169
60—64	190	212
55—59	222	234
50—54	297	361
45—49	298	326
40—44	273	335
35—39	261	326
30—34	266	295
25—29	251	317
20—24	290	350
15—19	335	301
10—14	286	253
5—9	262	248
0—4	264	225
Просек :	295	27

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	243	315	376	847	1.684	2.255	2.661

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.649	481	546	562	677	273	78	27	3	1	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.073	1.117	1.764	96	83	13
Женски	3.558	997	1.897	465	186	13
УКУПНО	6.631	2.114	3.661	561	269	26

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.130	1	1	1	79
Женски	1.133	3	1	0	51
УКУПНО	2.263	4	2	1	130
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	55	34	234	61	211
Женски	14	5	290	51	51
УКУПНО	69	39	524	112	262
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	16	45	96	73	69
Женски	44	44	94	151	239
УКУПНО	60	89	190	224	308
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	88	4	0	62
Женски	64	2	0	29
УКУПНО	152	6	0	91

Референце

^ Томановић 2007, стр. 109.
^ Петровић Његош, Петар II (1884). Црногорка, бр. 26., од 9. августа, Србин Србина на части захваљује (PDF). Цетиње.
^ Петровић Његош, Петар II. Сајт: Његош, пјесма: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ, 1833. година. Приступљено 25. 1. 2017.
^ Ровински 2004, стр. 11, 247.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература

Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Аполонович Ровински, Павел (2004). Студије о Црној Гори. ЦИД - Подгорица.

Спољашње везе

[FOOTNOTEТомановић2007109-1] Томановић 2007, стр. 109.

[2] Петровић Његош, Петар II (1884). Црногорка, бр. 26., од 9. августа, Србин Србина на части захваљује (PDF). Цетиње.

[3] Петровић Његош, Петар II. Сајт: Његош, пјесма: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ, 1833. година. Приступљено 25. 1. 2017.

[FOOTNOTEРовински200411,_247-4] Ровински 2004, стр. 11, 247.

[5] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[6] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[7] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]