Жупанија Зала (мађ. Zala megye) је једна од прекодунавских жупанија, налази се у западној прекодунавској регији Мађарске.

Залска жупанија
Zala megye
Положај
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
Админ. центарЗалаегерсег
Површина3.784,11 km2
Становништво2008.
 — број ст.291.678
 — густина ст.77,08 ст./km2
Број општина257
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Жупаније је добила име по реци Зала. Своје границе дели са Хрватском, Словенијом и мађарским жупанијама Ваш, Веспрем и Шомођ. Површина жупаније је 3.784 km², такође и западна страна Балатона је у овој жупанији.

Историја

уреди

У овом подручју има доста археолошких налаза из бронзаног доба, а нарочито су богата налазишта из доба Римљана, када је ово била римска провинција Панонија.

У 9. веку ови крајеви су били под управим нитранских кнежева. Током наредних година, доласком Мађара у Панонију ови предели потпадају под мађарску власт. Свети Стефан је ове области дао под црквену управу и на неколико места је изградио краљевске замкове, утврђења, али ни једано није опстало или се развило да би постало средиште. Познатија утврђења из тог доба су Татика (Tátika), Чобанц (Csobánc) и Шимег (Sümeg). Најпознатији владари ових области у 13. веку су били Банфи (Bánffy) и Чак (Csák). У 15. веку су овим областима владали племичке породице Цилеји (Cillei) и Ујлаки (Ujlaki).

Почетком турских освајања Европе, кроз ове области је водио најкраћи пут до Беча, развој ових крајева је почео да стагнира и становништво се проредило. Нађканижа је пала под турску власт 1600. године а једна од јачих утврда Уј-Зеринвар (Új-Zerinvár), који је саградио Никола Шубић Зрински (Zrínyi Miklós), је пао под турску власт 1664. године. Турци су избачени из ових крајева 1690. године.

Све до почетка експлоатације нафте 1937. године, жупанија Зала је била једна од најзаосталијих у Мађарској.

Тријанонским споразумом, 1920. године, предели јужно од реке Муре су припали Краљевини СХС, а данас то су подручја Хрватске и Словеније.

После Другог светског рата је један део око Балатона припао Веспрему а Кестхељ, Таполца и Шимег су додељени такође Веспрему после нове прерасподеле 1950. године.

Кестхељ је 1978. године враћен Зала жупанији.

Демографија

уреди
 
Миклош Зрински у Залаегерсегу
 
Гече, село музеј (Залаегерсег)
 
језеро Хевиз

Жупанија Зала, по попису из 2007. године, има 293.443 становника. У градовима живи 56% а у мањим општинама 38% укупног становништва. Зала заузима 16 место, по броју становника, међу жупанијама у Мађарској .

Котари у Зала жупанији

уреди

У Зали постоји 9 котара.

Котари у жупанији Зала са основним статистичким подацима[1]:

Име котара Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Хевишки Хевиз 123,60 12.473 8
Кестхељски Кестхељ 349,33 34.806 16
Лентски Ленти 663,09 22.313 51
Летењски Летење 388,69 17.391 27
Нађканишки Нађканижа 552,93 66.968 27
Пачашки Пача 278,82 10.792 20
Залаегерсегски Залаегерсег 788,61 97.266 65
Залакарошки Залакарош 311,85 13.196 19
Заласентгротски Заласентгрот 327,06 18.238 24

Градови са општинском управом

уреди

Жупанија Зала има 2 урбана округа, 8 градова, 2 велика села и 246 села.

Градови са статусом носиоца општине

уреди

(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.

 
Каштељ Фештетич

Градови

уреди

Општински градови

уреди

Села

уреди

  означене општине су „велика“ села.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ (területi beosztás: 2007. szeptember 25., terület és lélekszám: 2007. január 1.), Котари у Мађарској

Спољашње везе

уреди