Запољарни
Запољарни (рус. Заполярный) насељењо је место са административним статусом града на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Мурманске области и административно припада њеном Печеншком рејону.
Запољарни Заполярный | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Мурманска област |
Рејон | Печеншки рејон |
Основан | 1955. |
Статус града | 1963. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017 | 15.194 |
— густина | 2.532,33 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 69° 24′ 48″ С; 30° 51′ 18″ И / 69.4132° С; 30.8551° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 116 m |
Површина | 6 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 184430 |
Позивни број | (+7) 81554 |
Регистарска ознака | 51 |
ОКАТО код | 47 215 503 |
ОКТМО код | 47 615 103 001 |
Веб-сајт | |
http://www.zapadmin.ru/ |
Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 15.194 становника.
На неких 12 километара западно од града налази се најдубља вештачка бушотина на свету, Кољска ултрадубока бушотина.
Географија
уредиЗапољарни се налази у северном деу Печеншког рејона, негде на половини пута између Никеља на западу и Печенге на северу. Налази се на око 110 километара северозападно од Мурманска. Лежи на надморској висини од 116 m.
Историја
уредиНастанак града у најужој је вези са развојем рударства на том подручју, те се сам град развио из радничког насеља подигнутог у близини локалног рудника никла. Званичан датум сонивања града је 4. мај 1955. године. Годину дана касније новоосновано насеље добија назив Запољарни, а одлуком државних власти од 30. маја 1957. насељу је додељен административни статус радничке варошице.
Садашњи административни статус града носи од 1. фебруара 1963. године.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 15.825 становника, док је према проценама за 2017. варошица имала 15.194 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | 3.791 | 22.084 | 21.172 | 23.564[2] | 18.640[3] | 15.825[4] | 15.194 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 09. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт администрације Печеншког рејона
- Детаљнија топографска мапа подручја