Земунска тврђава
Земунска тврђава потиче из раног средњег века (извори је помињу већ у IX веку[1]) и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута тзв. Миленијумска кула, данас познатија као Кула Сибињанин Јанка.
| Земунска тврђава | |
|---|---|
 Остаци бедема и једне од кула | |
| Опште информације | |
| Место | Земун |
| Општина | Општина Земун |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | IX век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
Опис
уредиЗемунско утврђење се први пут помиње у IX веку, а крајем XI века је страдало под налетом крсташа Првог крсташког похода. Током прве половине XII века, често се помиње у вези са византијско-мађарским ратовима,[2] а византијски хроничар Јован Кинам наводи да су Мађари 1127. године заузели Београдску тврђаву и од њеног камења подигли Земунски Град. Касније је Манојло I Комнин (1143—1180) заузео Земун и разрушио га (1151), а његово камење је пренео преко Саве и обновио Београд.[3] Османлије су тврђаву разориле 1397. године,[2] када и оближњу Београдску тврђаву. Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387—1437) дао деспоту Стефану Лазаревићу (кнез 1389—1403, деспот 1403—1427)[2], 1441. године је предат Ђурђу Бранковићу (1427—1456)[2], а у њему је 11.08.1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко). У склопу напада на Београд 1521. године, Османлије су опселе и Земун, који је заузет 12.07. после јаког отпора који су пружили његови браниоци предвођени Марком Скоблићем. Само утврђење се помиње 1609. године, а током XVIII века је већ било у рушевинама.[1]
Данас је од некадашње утврђења очувана квадратна цитадела, смештена на крају велике лесне заравни изнад Дунава. Приближне дужина њених страница, са кулама, износи око 45 метара. У сваком од четири темена цитаделе, окренута ка странама света, налазе се остаци великих кружних кула.[2]
Галерија
уреди-
Изглед остатака округле куле гардошке цитаделе -
Изглед остатака јужне округле куле гардошке цитаделе -
Изглед са Гробљанске улице -
Изглед са земунске стране -
Декоративно осветљена -
Остаци бедема -
Остаци бедема -
Остаци бедема -
Остаци бедема -
Панорама са куле
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Група аутора (2007). „Земунска тврђава”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4.
- ^ а б в г д Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ Византијски извори за историју народа Југославије IV (фототипско издање оригинала из 1971). Београд: Византолошки институт САНУ. 2007. ISBN 978-86-83883-10-3.
Литература
уреди- Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.
- Група аутора (2007). „Земунска тврђава”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4.
Спољашње везе
уреди
- Сјај Куле на Гардошу („Политика“, 27. април 2011)
- KULA GARDOŠ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2019)
- Моја вила са врха Гардоша („Вечерње новости“, 7. мај 2014)
- Гардош: Ново рухо за стару даму („Вечерње новости“, 24. септембар 2014)
- Старе капије вароши Земуна („Вечерње новости”, 9. децембар 2016)
- Почела обнова средњевековног утврђења („Политика”, 16. март 2019)
- Степениште професора Дабижића („Политика”, 21. септембар 2021
