Крчко-лички санџак
Крчко-лички санџак, односно Крчки санџак или Лички санџак је био санџак (управна јединица) Османског царства, са средиштем у Книну. Основн је око 1580. године, издвајањем западних области из састава Клишког санџака. Налазио се у саставу Босанског пашалука, а обухватао је турске области западно од реке Крке, укључујући Буковицу, Равне Котаре, Лику и Крбаву. Овај санџак је служио као турско војно упориште према Млетачкој Далмацији и Карловачком генералату. Постојао је све до краја 17. века, када је током Великог бечког рата (1683-1699) дошло до потпуног слома турске власти у тим областима. Млетачка војска је 1688. године освојила Книн, главно место Крчко-личког санџака, док је хабзбуршка војска у приближно исто време запосела подручја Лике и Крбаве. Склапањем Карловачког мира (1699), поменуте области су и званично припале Млетачкој републици и Хабзбуршкој монархији.[1][2]
На подручју Крчко-личког санџака је током 16. и 17. века живео знатан број Срба, који су били православни хришћани. Српске православне цркве и манастири на том подручју припадали су Дабробосанској митрополији, која се налазила у саставу Пећке патријаршије.[3][4]
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290.
- Јачов, Марко (1983). Списи Тајног ватиканског архива XVI-XVIII века. Београд: САНУ.
- Јачов, Марко (1986). Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644. Београд: САНУ.
- Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Накићеновић, Саво (1990). Книнска Крајина: Насеља и порекло становништва (1. изд.). Книн: Српско културно друштво Зора.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Roksandić, Drago (1991). Srbi u Hrvatskoj od 15. stoljeća do naših dana. Zagreb: Vjesnik.
- Spaho, Fehim (1985). „Defteri za Kliški sandžak iz XVI i početka XVII stoljeća - diplomatički opis”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 34 (1984): 137—162.
- Spaho, Fehim; Aličić, Ahmed; Zlatar, Behija (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Hafizović, Fazileta (2016). Kliški sandžak od osnivanja do početka Kandijskog rata (1537-1645. godine). Sarajevo: Orijentalni institut.
- Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta.
- Hrabak, Bogumil (1988). „Vlaška i uskočka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stoleću”. Benkovački kraj kroz vjekove. 2. Zadar: Filozofski fakultet. стр. 107—258.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
- Шарић, Борислав (1998). Буковица и Котари. Београд: Завичајни клуб ђеврсачког краја Сава Бјелановић.