Лиза Мајтнер

Лиза Мајтнер (нем. Lise/Elise Meitner, Лизе/Елизе Мајтнер; Беч, 17. новембар 1878 — Кембриџ, 27. октобар 1968) је била аустријско-шведска физичарка која се интензивно бавила проучавањем феномена радиоактивности и нуклеарном физиком уопште.

Лиза Мајтнер
Лиза Мајтнер
Лични подаци
Датум рођења	(1878-11-17)17. новембар 1878.
Место рођења	Беч, Аустроугарска
Датум смрти	27. октобар 1968.(1968-10-27) (89 год.)
Место смрти	Кембриџ, Уједињено Краљевство
Образовање	Универзитет у Бечу
Потпис

Биографија

Мајтнерова је рођена у Бечу као треће дете од осморо у породици либералних родитеља где је отац био адвокат јеврејског порекла. Захваљујући овој либералној клими и доброти њених родитеља, Мајтнерова се рано окористила о олакшице прописа о школовању жена у Аустрији тако да је била једна од првих жена која се 1901. године уписала на Универзитет у Бечу. Тамо је студирала физику код Лудвига Болцмана, а већ 1905. са само двадесетседам година, добија титулу доктора и постаје прва жена која је стекла докторат на бечком универзитету.

Након овога Мајтнерова одлази у Берлин где почиње рад са Максом Планком и хемичаром Ото Ханом на Вилхелм Кајзер институту у Берлину. Академска клима у Немачкој је, пак, била конзервативнија него у Аустрији и Мајтнерова је наишла на велики отпор предоминантно мушке истраживачке заједнице. Због тога је јако дуго радила на Институту без званичног постављења као и без плате, а на самом почетку Планк јој није дозвољавао да користи лабораторије Института, већ је била приморана да ради у подрумским просторијама. Хан јој је с друге стране био јако одан сарадник и пријатељ од тренутка када су се упознали па до краја њихових живота. Блиско су сарађивали готово 30 година, и у једном тренутку су Мајтнерова и Хан водили два најуспешнија одељења на Вилхелм Кајзер институту. Лиза је била веома стрпљива у свом напредовању кроз академске кругове, објављивала је чланке и иако је њено истраживање веома рано добило репутацију изузетно релевантног, њено прихватање у академској заједници текло је спорије. За то време, Мајтнерова се издржавала захваљујући својим родитељама.

По почетку Првог светског рата, Хан одлази на фронт, док Лиза наставља истраживање које уз Ханову помоћ кулминира 1918. открићем изотопа дугог живота новог елемента (чији је постојање предвиђено празним местом у Периодном систему) - протактинијума.

Године 1926., Лиза постаје редовни професор Универзитета у Берлину, прва жена у Немачкој која је икада изабрана у то звање.

Мајтнерова и Хан у лабораторији

Први следећи већи пројекат на коме су Мајтнерова и Хан радили био је условљен открићем неутрона 30-их година које је у научним круговима довело до спекулација о томе да је могуће у лабораторијским условима створити елементе теже од уранијума, тада најтежег познатог елемента. Ово је отворило научну трку између Радерфорда у Уједињеном Краљевству, Марије Кири у Француској, Фермија у Италији и Мајтнерова-Хан двојца у Немачкој. Сви умешани су сматрали да је пионирско истраживање на овом пољу вредно Нобелове награде, али нико није претпостављао какве ће импликације имати у смислу стварања нуклеарног оружја. Истраживање овог двојца је у великоме било погођено депресијом у којој се нашла немачка економија након рата. Институт је радио смањеним капацитетом, а долазак нациста на власт 30-их означио је велике промене. Мајтнерова је рано у току свог живота прешла у протестантизам, међутим њено јеврејско порекло ју је у очима нацистичког режима заувек обележило. Као изузетно проминентној научници дозвољено јој је да настави рад на Институту, међутим њени чланци су све мање објављивани, а порастом непријатељства према Јеврејима остајало јој је све мање простора за живот и рад у Немачкој.

После анексије Аустрије 1938. Мајтнерова постаје све угроженија у Нацистичкој Немачкој и не успева да добије пасош због свог порекла. На наговор холандског физичара Дирка Костнера, исте године покушава да побегне из Немачке са старим пасошем, и захваљујући непажњи или благонаклоности немачког граничара, Лиза успешно прелази у Холандију. У Стокхолму почиње да ради на институту Ман Сигмана али без посебних достигнућа, делом и због Сигманових предрасуда према женама. Срећним сплетом околности Хан и Мајтнерова се сусрећу у Копенхагену да би разменили низ идеја о спровођењу нових експеримената. Хан их је проводио у лабораторијама у Берлину, а њих двоје су наставили да се дописују; сачувани делови преписке сведоче да је Хан сматрао немогућим да дође до нуклеарне фисије, све док га Мајтнерова није убедила у супротно кроз писмо које уједно и показује да је она била једна од првих људи који су схватили да је могуће расцепити језгро атома: језгро уранијума се поделило до баријума и криптона, емитујући неколико неутрона и велику количину енергије (што објашњава губитак масе). Једно писмо Нилса Бора у којем он коментарише да је количина енергије ослобођена у овом процесу далеко већа од очекиване засноване на прорачунима за језгро које не подлеже фисији, иницирало је низ спекулација како је Мајтнерова заправо заслужна за откриће. Хан је, са друге стране, тврдио да је искључиво хемија одговорна за откриће.

Због политичке ситуације тог времена, било је незамисливо да Мајтнерова резултате свог рада објави заједно са Ханом. Хан је хемијске аспекте фисије описао у чланку објављеном у јануару 1939. године а Лиза је дала физичко објашњење те појаве месец дана касније у сарадњи са својим нећаком Ото Роберт Фришом, називајући је притом - „нуклеарна фисија“. Мајтнерова је у раду установила и могућност иницирања ланчане реакције енормног енергетског приноса, што је због имликација у конструисању оружја имало драматичне ефекте на научну заједницу. Како је знање већ било у немачким рукама, група научника је апеловала на Ајнштајна, који је уживао велики углед и био познат и у ненаучним круговима, да напише писмо упозорења председнику Рузвелту. Ово писмо је имало отрежњујућ ефекат на америчку политику и потстакло је стварање пројекта Менхетн. Иако позвана да ради на пројекту, Мајтнерова је децидирано одбила речима: „Не желим да имам икакве везе са бомбом!“

Године 1944. Хану је додељена Нобелова награда за хемију „за откриће нуклеарне фисије“. Многи научници тадашњице су сматрали да је Нобелова награда требало да буде подељена између Хана и Мајтнерове, и верује се да су изјаве Хана како је откриће чисто хемијске природе као и чињеница да је у одбору за доделу био и Сигман, који је гајио анимозитет према научници, допринеле томе да награда оде искључиво у руке Хана. 1966. године, она, Хан и Штрасман поделили су Енрико Ферми награду. Значај улоге коју је Мајтнерова одиграла ипак никада није заборављен а посебно је био акцентован у америчкој штампи.

Мајтнерова се 1960. године преселила у Кембриџ где је и преминула 1968. Никада се није удавала, и на питање једног пријатеља зашто је то тако, одговорила је: „Драги, ја немам времена за такве ствари.“. Упркос блиској сарадњи, она и Хан никада нису излазили ван оквира професиналне и пријатељске блискости. Иако преко оца има јеврејско порекло, Мајтнерова се никада тако није осећала и рано се прикључила Лутеранској цркви. Држављанин Шведске постала је 1949. године и задржала је то држављанство до краја живота. Елемент редног броја 109 носи име мајтнеријум у њену част.

По њој се зове један кратер на Венери.

Литература

• Cropper, William H. (2004). Great Physicists: The Life and Times of Leading Physicists from Galileo to Hawking. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517324-6. OCLC 917369352. 
• Dawidoff, Nicholas (1994). The Catcher was a Spy. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-679-41566-4. OCLC 29313997. 
• Frisch, O. R. (1970). „Lise Meitner. 1878–1968”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 16: 405—426. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1970.0016 . 
• Frisch, Otto (1979). What Little I Remember. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-40583-1. OCLC 861058137. 
• Hahn, Otto (1966). Otto Hahn: A Scientific Autobiography. Превод: Ley, Willy. New York: Charles Scribner's Sons. OCLC 646422716. 
• Lanouette, William; Silard, Bela (1992). Genius in the Shadows: A Biography of Leo Szilard: The Man Behind The Bomb. New York: Skyhorse Publishing. ISBN 1-626-36023-5. OCLC 25508555. 
• Offereins, Marianne (27. 4. 2011). „Lise Meitner (1878–1968)”. Ур.: Apotheker, Jan; Simon Sarkadi, Livia. European Women in Chemistry. Weinheim, Germany: Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA. стр. 69—74. ISBN 978-3-527-63645-7. OCLC 773564825. doi:10.1002/9783527636457.ch18. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Perutz, Max F. (2002). „Splitting the Atom”. I Wish I'd Made You Angry Earlier: Essays on Science, Scientists, and Humanity. New York: Cold Spring Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-524-8. OCLC 37721221. 
• Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-65719-4. OCLC 224864936. 
• Sexl, Lore; Hardy, Anne (2002). Lise Meitner (на језику: немачки). Rowohlt Verlag. ISBN 978-3-499-50439-6. OCLC 770105690. 
• Sime, Ruth Lewin (август 1986). „The Discovery of Protactinium”. Journal of Chemical Education. 63 (8): 653—657. Bibcode:1986JChEd..63..653S. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed063p653. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sime, Ruth Lewin (мај 1989). „Lise Meitner and the Discovery of Fission”. Journal of Chemical Education. 66 (5): 373—376. Bibcode:1989JChEd..66..373S. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed066p373 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sime, Ruth Lewin (март 1990). „Lise Meitner's escape from Germany”. American Journal of Physics. 58 (3): 262—267. Bibcode:1990AmJPh..58..262S. ISSN 0002-9505. doi:10.1119/1.16196. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sime, Ruth Lewin (август 1994). „Lise Meitner in Sweden 1938-1960: Exile from physics”. American Journal of Physics. 62 (8): 695—701. Bibcode:1994AmJPh..62..695S. ISSN 0002-9505. doi:10.1119/1.17498. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sime, Ruth Lewin (1996). Lise Meitner: A Life in Physics. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08906-8. OCLC 32893857. 
• Stolz, Werner (1989). Otto Hahn, Lise Meitner. Biographien hervorragender Naturwissenschaftler, Techniker und Mediziner (на језику: немачки). Vieweg+Teubner Verlag. ISBN 978-3-322-00685-1. OCLC 263971970. doi:10.1007/978-3-322-82223-9_3. 
• Walker, Mark (мај 2006). „Otto Hahn: Responsibility and Repression”. Physics in Perspective. 8 (2): 116—163. Bibcode:2006PhP.....8..116W. ISSN 1422-6944. S2CID 120992662. doi:10.1007/s00016-006-0277-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Watkins, Sallie A. (јун 1983). „Lise Meitner and the Beta-Ray Energy Controversy: An historical Perspective”. American Journal of Physics. 51 (6): 551—553. Bibcode:1983AmJPh..51..551W. ISSN 0002-9505. doi:10.1119/1.13201. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Yruma, Jeris Stueland (новембар 2008). How Experiments Are Remembered: The Discovery of Nuclear Fission, 1938–1968 (Теза). Princeton University. OCLC 297148928. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Frisch, Otto Robert, ур. (1959). Trends in Atomic Physics: Essays Dedicated to Lise Meitner, Otto Hahn, Max von Laue on the Occasion of their 80th Birthday. New York: Interscience. 
• Goldberg, Stanley (јул 1996). „With friends like these . ...”. Bulletin of the Atomic Scientists. стр. 55—57. CS1 одржавање: Формат датума (веза) Contemporaneous review of Ruth Lewin Sime's biography of Meitner.
• Hedqvist, Hedvig, Лиза Мајтнер at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon
• Kyle, R. A.; Shampo, M. A. (1981). „Lise Meitner”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 245 (20): 2021. PMID 7014939. doi:10.1001/jama.245.20.2021. 
• Lykknes, Annette; Van Tiggelen, Brigitte, ур. (2019). Women In Their Element: Selected Women's Contributions To The Periodic System. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-9-811206-28-3. OCLC 1104056222. 
• Meitner, Lise (2005). Hahn, Dietrich, ур. Erinnerungen an Otto Hahn [Recollections of Otto Hahn] (на језику: немачки). Stuttgart: S. Hirzel. ISBN 978-3-7776-1380-2. OCLC 180889711. 
• Rife, Patricia (1999). Lise Meitner and the Dawn of the Nuclear Age. John Archibald Wheeler (foreword). Birkhäuser. ISBN 9780817637323. OCLC 38130718. 
• Sime, Ruth Lewin (2006). „Lise Meitner”. Ур.: Byers, Nina; Williams, Gary. Out of the Shadows: Contributions of 20th-Century Women to Physics. Cambridge University Press. 
• Sime, Ruth Lewin (2005). „From Exceptional Prominence to Prominent Exception: Lise Meitner at the Kaiser Wilhelm Institute for Chemistry” (PDF). Geschichte der Kaiser-Wilhelm-Gesellschaft im Nationalsozialismus. Приступљено 26. 11. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза) Sime's article is the 24th publication in the series History of the Kaiser Wilhelm Institute under National Socialism.

Спољашње везе

• Catalogue of the Lise Meitner papers at the Churchill Archives Centre
• "Lise Meitner", "Contributions of 20th-Century Women to Physics" (CWP), University of California, Los Angeles
• Wired.com: "February 11, 1939: Lise Meitner, 'Our Madame Curie'"
• "Lise Meitner", B. Weintraub, Chemistry in Israel, no. 21, May 2006, p. 35.