Википедија

Мари-Жозе Перек

Мари-Жозе Перек (фр. Marie-José Pérec; Бас-Тер, 9. мај 1968.) је некадашња француска атлетичарка, трострука олимпијска шампионка која се специјализовала за трке на 200 и 400 метара.[1] Рођена је у француској прекоморској области Гвадалупе. Преселила се у Париз када је имала 16 година.[2]

Мари-Жозе Перек
Мари-Жозе Перек снимљена на Филмскм фестивалу у Кану 2016.
Лични подаци
Пуно имеMarie-José Pérec
Датум рођења(1968-05-09)9. мај 1968. (56 год.)
Место рођењаБас Тер, Гваделуп
ДржављанствоФранцуска
Висина179 см
Маса60 кг
Спортске информације
Спорт200 м, 400 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди21,99 на 200 м
48,25 на 400 м
Награде и медаље
Представљајући Француска Француску
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1992. Барселона 400 м
Златна медаља — прво место 1996. Атланта 200 м
Златна медаља — прво место 1996. Атланта 400 м
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1991. Токио 400 м
Златна медаља — прво место 1995. Гетеборг 400 м
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1994. Хелсинки 400 м
Златна медаља — прво место 1994. Хелсинки 4 × 400 м
Бронзана медаља — треће место 1990. Сплит 400 м

Атлетска каријера

уреди

Перек је први пут представљала Француску у дисциплини 200 метара на Олимпијским играма 1988. у Сеулу,[3] где је стигла до четвртфинала.[4] Освојила је титулу светске првакиње у трци на 400 метара на Светском првенству 1991. у Токију.[5] Ново злато у истој дисциплини освојила је на Светском првенству 1995. у Гетеборгу.[6] Своју прву златну олимпијску медаљу освојила је на 400 метара на Олимпијским играма у Барселони 1992.

Трчала је 200 и 400 метара на Играма у Атланти 1996. и победила у обе трке.[7] [8] [9] Перек је тада победила на 400 метара у времену новог олимпијског рекорда од 48,25 секунди.[10][11] Након 23 године је Салва Еид Насер, у октобру 2019. године, трчала брже и потиснула Перек на четврто место на листи најбржих спринтерки свих времена на 400 метара.[10] [12]

Перек је освојила златну медаљу и у трци штафета 4 × 400 метара на Европском првенству 1994. у Хелсинкију.[13] 1997. прешла је на 200 метара, али се повукла у полуфиналу Светског првенстванакон што је задобила повреду бутног мишића приликом загревања.[14] [15] У марту 1998. дијагностификована јој је мононуклеоза, и дуг опоравак ју је приморао да паузира са такмичењима до следеће године.[15]

22. септембра 2000. повукла се неколко дана пре старта трка на 200 и 400 метара на Играма у Сиднеју 2000. Перек је тврдила да су јој претили и вређали откако је стигла у Аустралију и да је локална штампа, која је подржавала аустралијску атлетичарку Кети Фриман, покушавала да саботира њене шансе да освоји злато на 400 метара.[16] [17]

Током каријере, Перек је тренирала углавном у Лос Анђелесу.[18] Званично се повукла из такмичарске атлетике у јуну 2004. са 36 година.[19] [20]

Живот након повлачења из атлетике

уреди

Перек је уписала најбољу француску пословну школу ЕССЕК и дипломирала 2007. са звањем мастера из спортског менаџмента.[21]

Чланица је клуба „Шампиони за мир“,[22] групе од више од 70 познатих елитних спортиста посвећених промовисању мира у свету кроз спорт, коју је створила међународна организација Мир и спорт (Peace and Sport), са седиштем у Монаку.[23]

Перек је учествовала на француском ријалити музичком такмичењу Маскирани певач, изводећи Стромајеву „Папаутаи“ и Анжелину „Balance ton quoi“ пре него што је елиминисана у првој епизоди.[24]

26. јула 2024. Перек и џудиста Теди Ринер запалили су олимпијски пламен на церемонији отварања Олимпијских игара 2024. у Паризу.[25]

Породица

уреди

Мари-Жозин партнер је француски скијаш слободног стила Себастијен Фукра. Имају једно дете, сина по имену Нолан, рођеног 30 марта 2010.[26]

Награде

уреди

Француски председник Франсоа Оланд је 9. октобра 2013. у Јелисејској палати доделио Перек Национални орден Легије части (фр. Officier de la Légion d'honneur). Оланд ју је тада описао као „једну од најсјајнијих спортисткиња у историји француске атлетике”. Још 1996. Перек је добила Национани орден Витеза Легије чассти (фр. Chevalier de la Légion d'honneur).[27]

Перец је уврштена у ИААФ Кућу славних у новембру 2013.[28]

Лични рекорди

уреди
Дисциплина Време (секунде.стотинке) Ветар

(метара у секунди)

Датум Место одржавања
100 м 10.96 +1.2 27. јул 1991. Дижон, Француска
200 м 21.99 +1.1 2. јул 1993. Вилнев-д'Аск, Француска
400 м 48.25 29. јул 1996. Атланта, САД
400 м препоне 53.21 16. август 1995. Цирих, Швајцарска

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Marie-José Pérec | Profile | World Athletics”. WorldAthletics.org. Приступљено 5. 8. 2024. 
  2. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  3. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  4. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  5. ^ „World Athletics Championships, Tokyo (Olympic Stadium) 1991, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  6. ^ „World Athletics Championships, Göteborg (Ullevi Stadium) 1995, 400 Metres Women Final Results”. WorldAthletics.org. Архивирано из оригинала 13. 8. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  7. ^ „Marie-Jose Perec”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  8. ^ „Double Double // Memo to Michael Johnson: Ms. Perec was there first”. Tampa Bay Times. 6. 7. 2006. Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  9. ^ „Pérec's first full lap since Atlanta”. WorldAthletics.org. 7. 7. 2000. Архивирано из оригинала 8. 8. 2024. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  10. ^ а б Pretot, Julien (8. 5. 2020). „On this day: Born May 9, 1968: Marie-Jose Perec, French athlete”. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 8. 2024. г. Приступљено 8. 8. 2024. 
  11. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  12. ^ Rowbottom, Mike (30. 11. 2019). „Salwa Eid Naser Blazes To The Top Of The 400 Heap”. Track & Field News. Приступљено 8. 8. 2024. 
  13. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Архивирано из оригинала 5. 8. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  14. ^ „Perec – a fascinating athletic goddess”. WorldAthletics.org. 13. 6. 2004. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2024. 
  15. ^ а б „Triple Olympic champion Perec back from the brink”. WorldAthletics.org. 24. 6. 1999. Архивирано из оригинала 14. 4. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  16. ^ Magnay, Jacquelin (6. 12. 2002). „Marie-Jose Perec on track”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. 
  17. ^ „Perec out of Olympics”. BBC Sport. 22. 9. 2000. Архивирано из оригинала 23. 12. 2002. г. 
  18. ^ „HSI Legends”. HSInternational. Архивирано из оригинала 29. 6. 2015. г. 
  19. ^ „Perec announces retirement”. WorldAthletics.org. 8. 6. 2004. Архивирано из оригинала 5. 8. 2024. г. Приступљено 5. 8. 2024. 
  20. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. 
  21. ^ „Perec transmet le témoin” [Perec passes the baton]. Le Parisien. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. 
  22. ^ „Jonah Lomu, Marie-José Pérec, Sebastien Loeb and Hicham El Guerrouj: sporting legends committed to peace”. Around the Rings. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. 
  23. ^ „Marie-José Pérec”. Peace and Sport. Архивирано из оригинала 21. 2. 2024. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  24. ^ Guerrin, Stéphanie (9. 11. 2019). „Marie-José Pérec dans «Mask Singer» : «Mon fils m'a reconnue tout de suite»” [Marie-José Pérec in "Mask Singer": "My son recognized me right away"]. Le Parisien. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  25. ^ Bushnell, Henry (26. 7. 2024). „Paris Opening Ceremony: Marie-José Pérec and Teddy Riner light the Olympic cauldron”. Yahoo Sports!. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. 
  26. ^ Bouheddi, Ouiza (9. 5. 2024). „Marie-José Pérec : qui est Sébastien Foucras, son compagnon et père de son fils Nolan ?” [Marie-José Pérec: who is Sébastien Foucras, her partner and father of her son Nolan?]. Gala (на језику: француски). Архивирано из оригинала 24. 5. 2024. г. 
  27. ^ „Pérec et Arron décorées de la Légion d'honneur” [Pérec and Arron decorated with the Legion of Honor]. L'Équipe. AFP. 9. 10. 2013. Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. 
  28. ^ „Bolt and Fraser-Pryce are crowned 2013 World Athletes of the Year”. World Athletics (Press release). 16. 11. 2013. Архивирано из оригинала 10. 8. 2024. г. Приступљено 10. 8. 2024. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари-Жозе_Перек&oldid=28397422”