Међа (Житиште)

насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији

Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány), је насељено место у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 623 становника.

Међа
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.623
 — густина17/km2
Географске карактеристике
Координате45° 32′ 06″ С; 20° 48′ 21″ И / 45.534903° С; 20.805866° И / 45.534903; 20.805866
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина81 m
Површина48,7 km2
Међа на карти Србије
Међа
Међа
Међа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23234
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Географија

уреди

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

Историја

уреди

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место.

Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године приметио да се место "Бардан" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту "Пардању" су записана четири свештеника, који су се служили само српским језиком. Били су то пароси, поп Велислав Живковић (рукоп. 1761), поп Арсеније Бранковић (1763), те два ђакона - Адам Живковић (1796) и Адам Бранковић (1796).[2]

Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља — Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 6. априла 1924. године када је ушао у састав Краљевине СХС. Румунске власти су приликом одласка однеле намештај из општинске болнице и посекле воћке у болничком парку,[3] опљачкале су жито и стоку од становништва, као и железничку станицу и српску читаоницу.[4] Национални састав становништва је тада био 1763 Немца, 1077 Срба, 165 Мађара и 4 Јевреја.[5] У новој држави добија име Нинчићево, по министру Нинчићу, део је Подунавске области, затим Дунавске бановине.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија

уреди

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.555
1953. 2.638
1961. 2.367
1971. 2.047
1981. 1.636
1991. 1.403 1.355
2002. 1.155 1.212
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.024 88,65%
Мађари
  
43 3,72%
Роми
  
25 2,16%
Хрвати
  
6 0,51%
Југословени
  
5 0,43%
Македонци
  
4 0,34%
Црногорци
  
2 0,17%
Немци
  
2 0,17%
Румуни
  
1 0,08%
непознато
  
32 2,77%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати грађани

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ "Политика", 14. март 1924, стр. 3
  4. ^ "Политика", 6. апр. 1924, стр 3
  5. ^ "Политика", 7. апр. 1924, стр. 5
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди