Нова Пазова

Нова Пазова
Нова Пазова;
	Црква Свете Тројице у Новој Пазови
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Стара Пазова
Становништво
— 2022.	16.115
— густина	746/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 56′ 25″ С; 20° 13′ 07″ И / 44.940166° С; 20.2185° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	87 m
Површина	24,4 km2
	Нова Пазова Нова Пазова на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22330
Позивни број	022
Регистарска ознака	ST

Нова Пазова је насељено место у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу 25 km северозападно од Београда. Према попису из 2022. било је 16.115 становника. Нова Пазова је позната по развијеној тзв. малој привреди, тачније малим самосталним занатским радњама које су се отварале још у Југославији средином 50-их година 20. века.

Географија

Железничка станица у Новој Пазови

Нова Пазова има инфраструктурно уређену индустријску зону која има веома занимљив положај јер се налази на магистралном путу Београд-Нови Сад, поред ње пролази железничка пруга, њеном ивицом према Старим и Новим Бановцима се пружа и ауто-пут М-75, а 75% површине је катастарски аеродром Батајница.

У старопазовачкој општини, Нова Пазова је друго насеље по величини, а такође и насеље са изузетно малим атаром, свега 17,89 km². Овде је 1981. године живело 15.488 становника или 865,7 становника на km². Аритметичка густина насељености је девет пута већа од покрајинског просека. Атар Нове Пазове граничи се на северу са атаром Старих Бановаца, на истоку са атаром Нових Бановаца, на југу са атаром Батајнице и на западу са атаром Војке.

Историја

Нова Пазова је настала 1790. године када је на пустару јужно од Старе Пазове досељено 882 колониста из Немачке који су данас познати под називом подунавске Швабе. После пораза Немачке у Другом светском рату они су се трајно населили на простору Немачке.

Нова Пазова је првобитно била на раскрсници две улице. Улице су се секле под правим углом, биле су широке и праве, док су плацеви били једнаки, а распоред објеката је био исти. Таква је била главна улица и област десно од главне улице.

Нова Пазова у данашњем етничком саставу је настала после Другог светског рата досељавањем становника из ратом опустошених области тадашње Југославије, највише из Далмације, Лике, Босне и Херцеговине и других крајева. То су били најчешће они који су остали у рату без крова над главом. После Другог светског рата Нова Пазова је била напуштено место, а ту су пре и за време рата живели становници немачке националности који су са повлачењем немачких трупа отишли пут Немачке и тамо се трајно настанили.

Нова Пазова је месна заједница општине Стара Пазова, до 1958. године Нова Пазова је била општина, али је тадашњом променом система локалне самоуправе дошло до укрупњавања општина, чиме је Нова Пазова изгубила статус општине. Данас у Новој Пазови се све више појављује идеја за потребом поновног добијања статуса општине и то свакако има утемељење како у привредној снази овог сремског насеља тако и броју становника који бележи позитивну стопу прираштаја последњих година.

Демографија

У насељу Нова Пазова живи 14357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (36,4 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 5464 домаћинства и 6127 станова, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31 (по попису из 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године). Током ратова у бившој Југославији долази до новог насељавања становништва већином из Книнске крајине. Том приликом долази до наглог повећања броја становника што утиче на све сфере живота локалног становништва. Према незваничним подацима Нова Пазова је имала у тим годинама преко 25.000 становника. Годинама које ће уследити долази до опадања вештачки повећаног броја становника, да би званично према попису из 2012 у Новој Пазови живело 23,178 становника.

Привреда

Нова Пазова је привредно развијено место. У Новој Пазови се налази једна од најразвијенијих индустријских зона у Србији. Не само по величини већ и по веома разноликим привредним гранама али је најдоминантнија производња пластичних производа.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	4.604
1953.	6.082
1961.	10.990
1971.	10.658
1981.	15.488
1991.	16.016	15.579
2002.	18.214	18.958
2011.	17.105

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	17.421	95,64%
Југословени	102	0,56%
Хрвати	94	0,51%
Македонци	58	0,31%
Црногорци	56	0,30%
Роми	50	0,27%
Словаци	37	0,20%
Мађари	21	0,11%
Муслимани	11	0,06%
Украјинци	9	0,04%
Руси	8	0,04%
Чеси	4	0,02%
Бошњаци	4	0,02%
Словенци	3	0,01%
Горанци	3	0,01%
Немци	2	0,01%
Бугари	2	0,01%
Русини	1	0,00%
Румуни	1	0,00%
Буњевци	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	178	0,97%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	73	77
80+	76	161
75—79	123	225
70—74	295	355
65—69	436	503
60—64	473	494
55—59	397	411
50—54	679	688
45—49	839	777
40—44	705	747
35—39	620	622
30—34	605	611
25—29	677	662
20—24	732	716
15—19	706	620
10—14	675	557
5—9	564	454
0—4	441	418
Просек :	36,4	38,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.011	1.568	3.030	2.929	4.511	4.724	5.494

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	740	1.092	1.030	1.582	650	268	85	26	11	10	3,31

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.436	2.419	4.507	288	167	55
Женски	7.669	1.712	4.579	1.114	232	32
УКУПНО	15.105	4.131	9.086	1.402	399	87

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.417	129	0	17	1.267
Женски	2.451	74	0	11	792
УКУПНО	5.868	203	0	28	2.059
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	62	281	450	98	359
Женски	14	34	443	81	101
УКУПНО	76	315	893	179	460
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	14	90	227	41	39
Женски	46	92	91	138	311
УКУПНО	60	182	318	179	350
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	51	0	0	292
Женски	60	3	0	160
УКУПНО	111	3	0	452

Привреда

У самој индустријској зони је смештено 70-так привредних објеката у којима је запослено неколико хиљада радника. Добар део новопазовачке привреде је смештен у самом насељу где су власници тих привредних субјеката у оквиру породичних имања подигли своје привредне објекте. Има око 1.600 самосталних радњи и око 400 предузећа.

Галерија

Православна црква Светог Сисоја (раније је била посвећена Св. Петки)
Нова православна црква Свете Петке
Црква Свете Тројице у Новој Пазови. Налази се поред гробља

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]