Поморавски управни округ
Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата један град и пет општина. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 182.047 становника[1] Седиште округа је Град Јагодина.
Поморавски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Шумадија и западна Србија |
Историјске области | источна Шумадија (Левач, Белица), Ресава |
Админ. центар | Јагодина |
Површина | 2.614 km2 |
Становништво | 2022.[1] |
— број ст. | 182.047 |
— густина ст. | 69,64 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)35 |
Општине и градови | 6 Град Јагодина Деспотовац Параћин Рековац Свилајнац Ћуприја |
Број насеља | 191 (6 градских и 185 сеоских) |
Званични веб-сајт |
У граду Јагодини је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.
Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурђа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.
Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава. После Другог српског устанка задржана је административна подела из времена пуне османске власти. Јагодинска нахија је обухватала левачку и темнићку кнежину, Ћупријска нахија имала је само једну кнежину, док до 1833. Параћинска нахија налазила се изван Кнежевине Србије. На Великој народној скупштини 1834. године донета је одлука о стварању сердарстава које би чинила више окружја (нови називи за нахије). Расинско сердарство је имало седиште у Јагодини и обухватало је јагодинско, крушевачко и параћинско и ресавско окружје а на његовом челу налазио се кнез Милета Радојковић.
Административна подела
уредиПоморавски управни округ обухвата један град и пет општина.
Назив | Грб | Број становника (2011) | Број становника (2022)[1] |
---|---|---|---|
Град Јагодина | 71.852 | 65.180 | |
Општина Деспотовац | 23.191 | 18.824 | |
Општина Параћин | 54.242 | 46.103 | |
Општина Рековац | 11.055 | 8.214 | |
Општина Свилајнац | 23.551 | 20.568 | |
Општина Ћуприја | 30.645 | 25.663 |
Највећа насеља
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 05. 02. 2024.