Википедија

Татјана Николајевна

Татјана Николајевна (рус. Татьяна Николаевна; Петерхоф, 10. јун 1897 — Јекатеринбург, 17. јул 1918) била је руска велика кнегиња, друга кћерка императора Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне.

Татјана Николајевна
Велика кнегињица Татјана Николајевна
Лични подаци
Датум рођења(1897-06-10)10. јун 1897.
Место рођењаПетерхоф, Руска Империја
Датум смрти17. јул 1918.(1918-07-17) (21 год.)
Место смртиЈекатеринбург, Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република Совјетска Русија
Породица
РодитељиНиколај II Александрович
Александра Фјодоровна
ДинастијаРоманов
велика кнегиња

Биографија уреди

Рођена је 10. јуна 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици.

Татјану Николајевну су често описивали као најлепшу цареву кћерку. Висока, светлосмеђе косе, сивих очију, важила је за веома привлачну девојку. Била је омиљена својој мајци, царици Александри. Као и све остале принцезе, њу су занимале хаљине и накит те их је имала на гомиле. Свог најбољег пријатеља је видела у својој старијој сестри Олги, са којом је делила собу и „титулу“ Великог пара. Њима је касније, додељен пук војника Елизаветских девојака и дат ранг пуковника. У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату, цесаревићу Алексеју, била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. Бринула је о њему када мајка није била у тој могућности. Такође је водила бригу о свему зашта није марила Олга, која се радије придржавала књиге но кућних послова. Након што је добила мале богиње, нагло је смршала и променила се. Када су је стрељали, имала је само двадесет и једну годину.

Несуђена југословенска краљица уреди

 
Велика књегиња Татјана 1914.

Краљ Србије Петар I је намеравао да осигура руку кћери руског цара Николаја II, седамнестогодишње велике књегиње Татјане, за свог млађег сина и престолонаследника Александра. Приликом посете Петрограду, у јануару 1914. председник српске владе Никола Пашић је цару Николају уручио лично краљево писмо у коме је била изражена жеља да „ожени свог сина са једном од великих књегињица“.[1] Као разлог за то наводила се дужност према земљи и сину.[2] Краљ Петар је уверавао цара да ће понуда остати тајна и да његово одбијање неће умањити наклоност према Русији.[2] Цар је одговорио да он оставља својим ћеркама да саме одлуче за кога ће се удати, додавши да је приметио да је Александар на породичном ручку често бацао погледе на велику књегињицу Татјану. Избијање Великог светског рата, 28. јула 1914. године прекинуле су преговоре између две династије око руке цареве кћери. Вест о масакру царске породице у Јекатинбургу, 17. јула 1918. године врховног команданта српске војске регента Александара је стигла на Солунском фронту, доживевши нервни слом оплакивао је смрт своје несуђене супруге велике књегињице Татјане.[3] Два месеца касније, по наређењу врховног команданта регента Александра, 15. септембра 1918. српска војска на Солунском фронту кренула је у јуриш, 5. октобра ослобођено је Врање, 12. октобра трупе су ушле у Ниш, а 1. новембра ослобођен је Београд, чиме је дефинитивно прекинута комуникација Беч — Истанбул, због чега је Бугарска капитулирала 29. септембра, а потом Турска 30. октобра, да би 3. новембра капитулирала Аустроугарска, а 11. новембра и Немачка што је довело до краја Првог светског рата.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
8. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
4. Александар III Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лудвиг II од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 
 
2. Николај II Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
1. Татјана Николајевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Лудвиг II од Хесена и Рајне (=18)
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Вилхелмина Баденска (=19)
 
 
 
 
 
 
 
6. Лудвиг IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилхелм од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
13. Елизабета од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Landgravine Marie Anna of Hesse-Homburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
7. Алиса од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
15. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 

Породица уреди

Браћа и сестре уреди

име слика датум рођења датум смрти
Олга Николајевна
 
 15. новембар 1895. 17. јул 1918.
Марија Николајевна
 
 26. јун 1899. 17. јул 1918.
Анастасија Николајевна
 
 18. јун 1901. 17. јул 1918.
Алексеј Николајевич
 
 12. август 1904. 17. јул 1918.

Референце уреди

  1. ^ Нацрт писма цару, писан Пашићевом руком, на руском. Грађа Николе Пашића, Архив Србије.
  2. ^ а б Opet AE
  3. ^ Илузија звана Југославија, Вечерње новости, Миодраг Јанковић, 17. јул 2003.

Спољашње везе уреди

 
Татјана Николајевна на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Николајевна&oldid=25912928”