Википедија

ФК Жељезничар Сарајево

Уколико сте тражили други фудбалски клуб, погледајте чланак ФК Жељезничар.

ФК Жељезничар је босанско-херцеговачки фудбалски клуб из Сарајева, Федерација БиХ. Тренутно се такмичи у Премијер лиги БиХ (од њеног оснивања 2002), првом степену такмичења у БиХ.

ФК Жељезничар
Пуно имеФудбалски клуб Жељезничар
НадимакЖељо,
„Манијаци”, „плави”
Основан15. септембар 1921.
СтадионСтадион Грбавица, Сарајево
Капацитет13.146 седећих места
ПредседникЕдис Ковачевић
ТренерНермин Башић
ЛигаПремијер лига БиХ
2021/22.Премијер лига БиХ, 6.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Историја клуба уреди

Почетак: Први раднички клуб у Сарајеву уреди

Жељезничар је основан 15. септембра, 1921. године од стране радника „Жељезничке радионице” на иницијативу Димитрија Димитријевића. Заједно са Лудвигом Леплеом, Стјепаном Каталинићем и осталим радницима из Жељезничке радионице скупљају новац за куповину лопте и дресова на којима је била као грб извезена локомотива, а затим и за регистрацију клуба код Сарајевског подсавеза. Као тада једини раднички клуб међу осталим, национално оријентисаним, клубовима Жељезничар се сусрео са многим тешкоћама. Прва јавна утакмица одиграна је са САШК-ом 17. септембра у 16 сати. На игралишту је присуствовало 500 навијача, а САШК је био бољи, победивши са 5:1.

Такмичење у оквиру Сарајевског подсавеза уреди

Прву такмичарску сезону Жељезничар је играо у другом разреду Сарајевског подсавеза, где су још играли клубови: Троја, Шпарта, Баракохба. Екипу је водио Силвио Алкалај, а прва Жељина утакмица у службеном такмичењу одиграна је 2. новембра 1921. против Троје. Резултат је био 1:1. Прву победу у службеним утакмицама „плави” су забељежили у пролетњем делу прве сезоне против Баракохбе. Резултат је био 7:0. Напокон у сезони 1925/1926 Жељезничар успева ући у Први разред Сарајевског подсавеза. Надмоћно, са 4 победе над конкурентима и гол-разликом 18 — 4 Жељо се докопао дуго жељеног циља. Сезону пре остварена је и рекордна победа у досадашњој историји Жељезничара 18-0. Ова победа остварена је у сезони 1924/25 над екипом Баракохоба, у другом разреду Сарајевског подсавеза.

Први стадион на којем је Жељезничар играо своје утакмице је било војно вежбалиште на Ченгић Вили — Егзерцир. Егзерцир је кориштен јер Жељо као раднички „Жељезничарски спортски клуб” није имао новца за изнамљивање неког од градских терена којима су газдовали САШК, Хајдук и Славија.

Већину свог лигашког стажа Жељезничар је провео у Сарајевској лиги, док је такмичење у првој лиги Југославије било резервисано за тада бољи САШК.

Одузимање најбољих играча уреди

Почетком Другог светског рата зауставља се рад клуба. Након завршетка рата клуб се обнавља и наступа у првој лиги Босне и Херцеговине коју осваја и тако се пласира у прву лигу Југославије. Међутим након што је градска власт формирала нови клуб „Торпедо” (касније Сарајево) који је требало да представља најбоље из БиХ, Фискултурни савез Босне и Херцеговине је затражио да већина играча Жељезничара пређе у нови клуб. Том Одлуком Жељезничар је новоформираном клубу Торпедо морао уступити своје најбоље играче: Ловрића (капитен), Алајбеговића, Коњевода, Лазаревића, Рајлића, Голца и Шилића. Једини играч који је успио одољети свим уценама је Јошко Домороцки. Такав след догађаја био је погубан по Жељезничар који испада из прве лиге, а период консолидације трајао је до сезоне 1953/54 када се плави поново враћају у Прву лигу Југославије.

Прва титула уреди

Биле су то најславније године тима са Грбавице. Жељезничар је у сезони 1971/72. освојио титулу првака некадашње Југославије. Била је то година у којој су изабраници Милана Рибара сакупили 51, оставишви ФК Црвену звезду са 49 бодова. У последњем првенственом колу Жељезничар је у гостима, на стадиону ЈНА, савладао Партизан, резултатом 4:1, у мечу који је уједно представљао и опроштај Ивана Ћурковића од црно — белих. У том првенству Жељо је доживио само четири пораза, док су 9 пута играли нерешено и победили у 21 утакмици. Импозантнтна гол-разлика говори сама по себи о снази тадашњег Жеље. Постигнуто је 55 погодака, што је било довољно за треће мјесто ранг-листе најефикаснијих екипа, а да је одбрана одиграла велику улогу говори податак да је примљено само 20 голова (најмање у лиги). Постигнута је и велика победа против словеначког Марибора од 8:0. Градски дерби у два сусрета заврсен је нерешено. На Грбавици је био бољи Жељезничар резултатом 2:1, а на Кошеву противник је био бољи идентичним исходом. Као сто је споменуто стручни штаб је предводио Милан Рибар, а на клупи су још седили Сулејман Куловић и Фадил Пожегија. Најбољи стријелац Жеље у овој сезони био је легенда са Грбавице, Јосип Букал са постигнутих 14 погодака, а Божо Јанковић дао је 13, док је Јосип Каталински 12 пута погађао мреже противничких голмана.[1] Слободан Јањуш, голман „плавих” је у тој години постао рекордер по до тада најмањем броју примљених голова у свим одиграним шампионатима, свега 20. Шампионску генерацију чинили су: Слободан Јањуш, Драган Којовић, Велија Бећирспахић, Благоје Братић, Јосип Каталински, Енвер Хаџиабдић, Бранислав Јелушић, Божо Јанковић, Јосип Букал, Един Спречо, Авдија Дераковић, Слободан Којовић, Фахрија Хрват, Џемалудин Сербо, Нусрет Кадрић, Хајрудин Сарачевић, Милош Радовић и Жељко Родић. У дресу најбоље репрезентације Југославије у тој сезони дебитовали су играчи Жељезничара: Јосип Каталински, Един Спречо и Бошко Јанковић.

Стадион уреди

Главни чланак: Стадион Грбавица

После оснивања први стадион на којем је Жељезничар играо своје утакмице је било војно вежбалиште на Ченгић Вили — Егзерцир. Егзерцир је кориштен јер Жељо као раднички „Жељезничарски спортски клуб” није имао новца за изнамљивање неког од градских терена којима су газдовали САШК, Хајдук и Славија.

Жељезничар од 1953. године своје домаће утакмице игра на стадиону Грбавица у истоименом сарајевском насељу. Стадион је од 1953. године претрпео три већа реновирања. Прво од 1968. до 1976. када је уклоњена атлтска стаза и направљена северна трибина. Стдион је могао да прими 17.000 гледалаца. Обнављан је после 1995. када је поново изграђена дрвена трибина на западној страни и пред сезону 2004/05 када су на северну и јужну трибину постављена седишта, чиме је капацитет стадиона смањен на 12.000 места. За европске утакмице је затворена источна трибина која не испуњава Уефине критеријуме.

Навијачи клуба се зову Манијаци. Ова навијачка група је настала 1987.

 
Стадион Грбавица са 12.601 гледалаца у прољеће 2017. године.[2]

Клупски успеси уреди

(1997/98), (2000/01), (2001/02), 2009/10, 2011/12, 2012/13.
(1999/00), (2000/01), 2002/03, 2010/11, 2011/12, 2017/18.
1971/72.
1980/81.

(1997/98), (1999/99), (2000/01).

Напомена: Од сезоне 2002/2003. уједињен је фудбал у БиХ, и од тада се игра заједничка лига клубова из Федерације БиХ и Републике Српске. У загради су резултати у Лиги БиХ прије тог периода.

ФК Жељезничар у европским такмичењима уреди

Сезона Такмичење Коло Држава Клуб Резултат
1963 Митропа куп четвртфинале   ФК Рапид Беч 0-2, 4-1
полуфинале   МТК Будимпешта 1-1, 0-1
1964 Митропа куп чертвртфинале   ФК Слован Братислава 2-1, 0-3
1968 Митропа куп осмина финала   ФК Једнота Тренчин 0-0, 1-0
четвртфинале   ФК Спартак Трнава 1-2, 2-2
1969 Митропа куп осмина финала   ФК Хонвед 1-0, 1-0
четвртфинале   ФК Бањик Острава 1-1, 4-0
полуфинале   ФК Скло Унион Теплице 1-1, 1-2
1970/71 Куп сајамских градова 1 коло   ФК Андерлехт 3-4, 4-5
1971/72 УЕФА куп 1 коло   ФК Клуб Бриж 3-0, 1-3
2 коло   ФК Болоња 1-1, 2-2
осмина финала   ФК Сент Џонстон 0-1, 5-1
четвртфинале   ФК Ференцварош 2-1, 1-2 (4-5 пен)
1972/73 Лига шампиона 1 коло   ФК Дарби каунти 0-2, 1-2
1984/85 УЕФА куп 1 коло   ФК Сливен 0-1, 5-1
2 коло   ФК Сион 2-1, 1-1
осмина финала   ФК Универзитатеа Крајова 0-2, 4-0
четвртфинале   ФК Динамо Минск 2-0, 1-1
полуфинале   ФК Видеотон 1-3, 2-1
1998/99 УЕФА куп 1 кв.   ФК Килмарнок 1-1, 0-1
2000/01 УЕФА куп кв   ФК Висла Краков 0-0, 1-3
2001/02 Лига шампиона 1 коло кв   ФК Левски Софија 0-4, 0-0
2002/03 Лига шампиона 1 коло кв.   ФК Акранес 3-0, 1-0
2 коло кв   ФК Лилестрем 1-0, 1-0
3 коло кв.   ФК Њукасл јунајтед 0-1, 0-4
2002/03 УЕФА куп 1 коло   ФК Малага 0-0, 0-1
2003/04 УЕФА куп кв.   ФК Анортозис 1-0, 3-1
1 коло   ФК Хартс 0-0, 0-2
2004/05 УЕФА куп 1 кв.   ФК Пенароса 5-1, 4-0
2 кв.   ФК Литекс Ловеч 1-2, 0-7
2010/11 Лига шампиона 2 коло кв.   ФК Хапоел Тел Авив 0-1, 0-5
2011/12 Лига Европе 2 коло кв.   Шериф Тираспол 1-0, 0-0
3 коло кв.   Макаби Тел Авив 0-2, 0-6
2012/13 Лига шампиона 2 коло кв.   НК Марибор 1-2, 1-4
2018/19 Лига Европе 1 коло кв.   Нарва 2-0, 3-1
2 коло кв.   Аполон -

Познати играчи уреди

Познати тренери уреди

Рекорди клуба уреди

Референце уреди

  1. ^ „Željo prvi put u historiji nastupio u Ligi prvaka”. historija.ba. 1. 12. 2018. Приступљено 1. 12. 2018. 
  2. ^ Ukupan prihod sa utakmice protiv Slobode 87.490 KM — FK Željezničar

Спољашње везе уреди

 
ФК Жељезничар Сарајево на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Жељезничар_Сарајево&oldid=27032636”