Франц Куловец
Фран Салешки Куловец (Долење Сушице, 8. јануар 1884 — Београд, 6. април 1941) био је словеначки новинар и политичар. Погинуо је 6. априла 1941. године у првом немачком бомбардовању Београда.
| Фран Салешки Куловец | |
|---|---|
 Фран Салешки Куловец, министар у влади Драгише Цветковића, а касније и Душана Симовића. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. јануар 1884. |
| Место рођења | Долење Сушице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. април 1941. (57 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Народност | Словенац |
| Религија | католик |
| Универзитет | Беч |
| Професија | политик, новинар, парох |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | СЛС |
Биографија уреди
Након ниже средње школе у Кочевју и више у Љубљани, студирао је теологију, био рукоположен за свештеника 1907. године, 1910. године у Бечу докторирао теолошке науке. Нио је професор на епархијског средњој школи у Ст. Виут.
Током Првог светског рата био је војни капетан. После рата посветио се политици и био је један од најважнијих лидера СЛС. 1919. године је основао југословенски сељачки синдикат и био је изабран за генералног секретара СЛС, 1920. постао је главни уредник. До 1922. реорганизовао је СЛС, који се ослобађа из рата политички ослабљен. На изборима 1923. године, 1925. и 1927. године, изабран је за посланика у Народној скупштини. У два Видовданска министра (1924. и 1927) био је министар за пољопривреду. Касније је учествовао у припреми словеначке пунктације, тако да је од јануара 1933. до октобра 1934. године интерниран у Фочу и Сарајеву. 1935. је постао генерални секретар на одбора ПРИ за Словенију. Он се бави организацијом сељачког удружења. Године 1938. је поново изабран за народног посланика.
Два пута је именован за сенатора (1938. и 1940. године). Он је био организатор сељачких задруга и задружни заменик директора удружења у Београду. Био је члан начелства католичке медијске асоцијације и од 1939. до 1940. године председник конзорцијума словеначких католичких новина. Између осталог, он је такође учествовао у Друштвеној мисли и Домољубљу. Као један од најближих сарадника Корошчевих након његове смрти постао његов наследник.
Од јануара до марта 1941. године, он је био у Влади Цветковић-Мачек министар без портфеља. У Симовићевој влади је би министар изградње.
Живот је изгубио приликом првог немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године.
