Википедија

Ђорђе Владисављевић

Ђорђе Л. Владисављевић – Ђока (Доњи Милановац, 12. април 1866 – Београд, 23. август 1932) био је лекар, санитетски генерал, начелник санитета Прве армије (1912—1918), Начелник санитета Врховне команде (1918—1920) и инспектор санитета Министарства Војске и Морнарице (1920—1929).

Ђорђе Владисављевић
Др Ђорђе Владисављевић
Лични подаци
Датум рођења(1866-04-12)12. април 1866.
Место рођењаДоњи Милановац, Кнежевина Србија
Датум смрти23. август 1932.(1932-08-23) (66 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Војна каријера
Чин Санитетски генерал[а]
Учешће у ратовимаПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Живот и рад уреди

Ђорђе Владисављевић је рођен у Доњем Милановцу 12. априла 1866. године.[1] Реалну гимназију је завршио у Београду, а дипломирао је на Медицинском факултету у Бечу.[2] После специјализације за унутрашње болести (о свом трошку)[3] враћа се у Београд. Ступио је у војску као санитетски капетан II класе 1894. године и то као трупни лекар 9. пешадијеког пука и деловођа при Санитетском Одељењу Министарства Војске.[1] Од 1894-1900. године био је шеф Унутрашњег одељења сталне војне болнице Дунавске Дивизијске Области, члан Санитетског Комитета и судија Инвалидског суда. Решењем Војног министра, а по потреби службе 1. априла 1900. године, др Ђока Владисављевић постављен је за шефа Унутрашњег одељења Шумадијске сталне војне болнице у Крагујевцу.[4] На тој дужности остаје до 1907. године, када постаје управник Шумадијске сталне војне болнице. Управник болнице био је до 1909. године, када је премештен у Београд и постављен за шефа унутрашњег одељења новоподигнуте Војне болнице.[5] Решењем Војног министра др Ђока Владисављевић постављен је за сталног члана испитне комисије за чин санитетског мајора за школску 1909/1910.[6] и школску 1910/1911. годину.[7]

У ратовима 1912-1918. године био је начелник санитета Прве армије.[2] Све време је био на фрону без иједног дана боловања или одсуства. Након завршетка Првог светског рата 1918. године постављен је за начелника санитета Врховне команде. На тој дужности остаје до 1920. године. За инспектора санитета Министарства Војске и Морнарице (највиши положај који један војни лекар може постићи), постављен је 1920. године и на том месту остаје до 1929. године.[8] Неко време је био и председник Војносанитетског комитета.[9] За санитетског генерала проглашен је 28.6.1927. године.[10]

За своју дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.[5]

Преминуо је 23. августа 1932. године у Београду.[11] Сахрањен је у породичној гробници у Доњем Милановцу.

Одликовања уреди

Домаћа одликовања уреди

Инострана одликовања уреди

Библиографија уреди

  1. Владисављевић Ђ. (1897), Нов начин справљања пијаће воде без кужних клица (Ein neues Verfahren zur Herstellung keimfreien Trinkwassers. Deutsche Med. Wochenschrift, von Dr. Schumburg), Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, год. 3, св. 5. стр. 254.
  2. Владисављевић Ђ. (1898), Левкоцитоза варења код стомачог рака. – A. Hofmann. – DieVerdaungsleukocytose bei Carcinoma ventriculi. – Zeitschrift für Klinische Medicin., Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, год. 4, св. 1. стр. 14.

Напомене уреди

  1. ^ Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формација дивизија.

Референце уреди

  1. ^ а б Санитетски ђенерал у пензији и резерви Др Ђока Владисављевић бив. Инспектор Санитета (1932), Војно санитетски гласник = Revue de medecine militaire = Review of Military Medecine, год. 3, бр. 3, стр. VI.
  2. ^ а б Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 888.
  3. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 186.
  4. ^ Службени војни лист, број 13 од 2.4.1900.. стр. 287-288
  5. ^ а б Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 129.
  6. ^ Службени војни лист, број 42, од 7.11. (1909). стр. 799-800
  7. ^ Службени војни лист, број 43, од 17.12. (1910). стр. 939-940
  8. ^ Санитетски ђенерал у пензији и резерви Др Ђока Владисављевић бив. Инспектор Санитета (1932), Војно санитетски гласник = Revue de medecine militaire = Review of Military Medecine, год. 3, бр. 3, стр. VII.
  9. ^ Војна енциклопедија. [Књ.] 10, Телесно – Жужул, Београд : Редакција војне енциклопедије, 1967 (Загреб : Графички завод Хрватске). стр. 586.
  10. ^ Службени војни лист, број 26 од 28.6. (1927). стр. 1.
  11. ^ Јуче је у Београду преминуо санитетски генерал у пензији др. Ђока Владисављевић (Време, број 3822 од 24.8.1932. године. стр. 5)

Литература уреди

  1. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  2. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  3. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
  4. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  5. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Владисављевић&oldid=26794146”