Отворите главни мени

Јарослав Мудри

(преусмерено са Јарослав Владимирович)

Јарослав I Мудри (рус. Ярослав Владимирович Мудрый; 97820. фебруар 1054) је велики кнез Кијевске Русије (1016—1054), с прекидом (1018—1019). Током његове владавине, Кијевска Русија је постигла зенит културног процвата и војне моћи. Син је Владимира I Великог. Јарослав Мудри је православни светитељ, а током његове владавине је донесен је први руски закон, Руска Правда.

Јарослав Мудри
Yaroslav the Wise2.jpg
Реконструкција лица Јарослава I Мудрог
Датум рођења978.
Место рођењаНовгород
Датум смрти20. фебруар 1054.(1054-02-20) (75/76 год.)
Место смртиВишгород
Кијевска Русија
ДинастијаРјурикович
ОтацВладимир I Велики
МајкаРогнеда од Полоцка
СупружникИнгегерд Олофсдотер
ПотомствоВладимир Јарославич, Анастазија Јарославна, Елиабета Јарославна, Свјатослав II Јарославич , Всеволод I Јарославич, Игор Јарославич, Вјачеслав Јарославич, Ана Кијевска
Велики кнез Кијевске Русије
Период1016 - 20. фебруар 1054.
ПретходникСвјатополк I Кијевски
НаследникИзјаслав I Јарославич

Успон на тронУреди

Био је један од бројних синова Владимира I Великог. Јарослава је отац послао у северне земље око Ростова, па се преселио у подручје Новгорода. Основао је Јарослављ на Волги. Односи са оцем су се затегли, када је чуо да Владимир намењује трон млађем сину Борису. Јарослав Мудри је 1014. године престао да плаћа данак Кијеву и само је Владимирова смрт спречила рат.

Водио је четири године рат против полубрата Свјатополка I Кијевског, кога је помагао његов таст, пољски краљ Болеслав Храбри. Током тих сукоба неколико браће је брутално убијено. Јарослав је победио Свјатополка у првој бици 1016, па је Свјатополк побегао тасту у Пољску.

 
Мермерни саркофаг Јарослава Мудрог у Сабору свете Софије у Кијеву.
 
Црква св. Николаја Мокрог у Јарослављу.

Пољска војска помаже Свјатополку против ЈарославаУреди

Свјатополк се вратио са пољском војском, коју је предводио Болеслав Храбри. Заузео је 1018. Кијев, а Јарослав је побегао у Велики Новгород. Јарослав је успио 1019. да поврати власт у Кијеву. Пошто су Јарославу Мудром лојални Новгорођани помогли да поново влада Кијевом, награђује их слободама и привилегијама. Тако су положени темељи Новгородске републике.[тражи се извор]

ВладавинаУреди

 
Јарослав Мудри на украјинском новцу за 2 гривне.

Иако је упитан његов легитимитет успона на власт и кривња за убиство браће, Нестор у Несторовој хроници и други руски историчари представљају га као узор и оцртавају га као Мудрог.

У спољним односима ослањао се на скандинавске савезе и покушавао је ослабити византијски утицај на Кијев. Поново је повратио 1030. Црвену Рутенију (Источну Галицију). Склопио је савез са пољским краљем Казимиром I и оверио га удајом своје сестре. Те исте године заузима естонску тврђаву Тарбату.

Организовао је напад на Цариград 1043. године. Напад је предводио његов син Владимир Новгородски. Иако су Руси поражени, склапа се повољан мировни споразум.

Да би одбранио Кијевску Русију од напада номадских племена, изградио је фортификацијску линију близу Херсона, Канева и Перејаслава. Победио је Печенеге, који отад више не представљају опасност за Русију. Да то прослави, гради 1037. Катедралу Свете Софије.

Покровитељ писменостиУреди

Јарослав је био покровитељ културе, науке и књига. Руског монаха Илариона прогласио је митрополитом, чиме је нарушио традицију постављања Грка на епископске положаје. Иларионово дело о светом Владимиру Беликом и Јарославу Мудром представља прво дело Старе руске литературе.

Тада започиње велика активност превода грчких књига на црквенословенски и староруски језик. Велика финансијска средства је потрошио да би се преписале многе књиге. Постојање литературе на словенском језику омогућава лакше покрштавање Руса. Руси тада долазе у додир са грчком филозофијом, науком и историографијом, а да не морају знати грчки. Црквене литургије су преведене на словенски језик. Све то омогућава лакши развој литературе и уметности на руском језику.

У Великом Новгороду је 1028. основана прва велика школа. Донесен је први руски закон, Руска Правда.[тражи се извор]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Рјурик
 
 
 
 
 
 
 
8. Игор Рјурикович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Олга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Malk Liubchanin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Малуша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Рогволод
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Рогнеда Рогволодовна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди