Јела Кршић (Скопље, 21. децембар 1915Београд, 2. јануар 2005) била је пијаниста, професор клавира, предавач на бројним семинарима за клавирске педагоге широм бивше Југославијa, први председник Удружења музичких педагога Београда, директор у Музичкој школи "Мокрањац"[1], инспектор за клавирску наставу и аутор многих публикација из области наставе клавира.

Јела Кршић
Портрет
Датум рођења(1915-12-21)21. децембар 1915.
Место рођењаСкопље Краљевина Србија
Датум смрти2. јануар 2005.(2005-01-02) (89 год.)
Место смртиБеоград Србија и Црна Гора

Биографија

уреди

Јела Кршић је рођена у Скопљу, а школовала се у Београду и Солуну. Завршила је Државну трговачку академију у Београду 1934. године и Музичку школу "Мокрањац", која је тада имала статус високе школе, 1940. године (апсолуториум) у класи професорке Десанке Велимировић. Од 1945. до 1959. радила је на специјализацији педагогије клавира код Емила Хајека, професора Музичке академије у Београду. У музичкој школи "Мокрањац" радила је од 1940. године, као професор клавира, секретар и директор (1950-1952), а у Средњој музичкој школи при Академији - касније Музичка школа "Јосип Славенски" од 1952. до 1974. године, као професор клавира, камерне музике и методике наставе клавира. У њеној класи је дипломирало 50 средњошколаца од којих су тридесеторо постали професионални музичари.

Од 1960. до 1969. била је запослена на Музичкој академији (сада Факултет музичке уметности) у Београду, са звањем вишег стручног сарадника за предмет "Упоредни клавир", радећи са студентима различитих одсека од којих је данас велики број веома угледних композитора, певача, диригената и педагога.

Јела Кршић је била један од оснивача, веома активан члан и први председник Удружења музичких педагога Београда (1954-1964), дугогодишњи члан жирија на клавирским такмичењима, фестивалима музичких школа и предавач на преко 80 курсева и семинара за клавирске педагоге широм бивше Југославије. Као представник Удружења музичких педагога Југославије била је члан жирија за Европску награду на такмичењу ЕМСУ у Паризу 1972. године. Дуги низ година била је помоћни инспектор за клавирску наставу при Просветно-педагошком савету у Београду. Оснивач је издавачке делатности Удружења музичких педагога Србије и дугогодишњи члан управе УМУС-а. На предлог Музичке академије добила је звање педагошког саветника 1963. године.

Од 1946. до 1958. године, Јела Кршић је као пијаниста и клавирски сарадник наступала на концертима у Београду и другим градовима, у концертним дворанама, домовима културе, фабричким халама, болницама. Поред великог броја снимака за Радио Београд, у емисијама са директним преносом свирала је дела стандардног пијанистичког репертоара и композиције српских композитора. За чешку дискографску кућу снимила је Сонатину за клавир Предрага Милошевића. Наступила је у неколико ТВ емисија.

Гордана Крајачић, музиколог и музички критичар, написала је, између осталог, о Јели Кршић: "И када је отишла у пензију - није престала да се музиком бави. Њена књига о Шопену је не само зналачка (што се подразумева) него и топло, љубављу исписана, јер је управо таква била и госпођа Јела Кршић. Увек је била беспрекорног изгледа, уредне фризуре, ненаметљиво благо нашминкана, једноставно и елегантно обучена и обувена. И својим изгледом (као и свим што је кроз музику чинила) служила је за пример."[2]

Награде

уреди

За веома запажене педагошке резултате Јела Кршић је више пута награђивана:

  • 1960. Награда Удружења музичких педагога Србије за успех у раду и постигнуте резултате ученика на такмичењима
  • 1970. Плакета Музичке школе "Славенски" у Београду за нарочите заслуге за рад и успех школе
  • 1972. Октобарска награда "Доситеј Обрадовић"
  • 1982. Орден рада са сребрним венцем
  • 1992. Награда за животно дело Савеза друштава музичких и балетских педагога Србије
  • 1993. Награда "Вук Стефановић Караџић" Културно - просветне заједнице

Изабрана је за почасног члана Удружења музичких педагога Србије, почасног члана Савеза музичких педагога Југославије, добила је Повељу Савеза музичких педагога Југославије и European Piano Teachers Association (1998).

Објављени радови

уреди
 
Публикације Јеле Кршић
  • Педал и његова примена у клавирском извођењу, издање аутора, 1961.
  • Ритам – Приручник за наставу клавира, издавач Удружење музичких педагога СРС, 1964.
  • Оспособљавање ученика за самосталан рад, Зборник "Музичко васпитање и образовање", Младо поколење, 1966, стр.66-86
  • Збирка клавирских композиција за савлађивање техничких проблема, 1. и 2. свеска, избор и редакција у сарадњи са проф. Ружицом Ранковић, издавач Уметничка академија, Београд, 1967.
  • Mетодика наставе клавира, издавач Удружење музичких педагога, 1966.
  • Почетна школа за клавир, издавач УМП, 1970,НОТА Књажевац, 1989, MARCOMPANY, 1995.
  • Хајдн - сонатине и сонате, избор и редакција у сарадњи са проф. Душицом Шишмановић, издавач НОТА, Књажевац,1972.(осам издања)
  • Клавирска читанка за 2. разред ШОМО, издавач НОТА, Књажевац, 1972.(12 издања), издавач MARCOMPANY 1990.
  • Клавирска вежбанка за 3. разред ШОМО, издавач НОТА, Књажевац, 1976.(двадесет издања)
  • Засвирајмо заједно 1. и 2. свеска, редакција композиција за клавир четвороручно, издавач НОТА, 1979.
  • Наши композитори младим пијанистима 1. и 2. свеска, редакција у сарадњи са проф Душицом Шишмановић, издавач УМП СРС 1980.
  • Композиције домаћих аутора за клавир, редакција у сарадњи са проф. Душицом Шишмановић, издавач Нота, 1980.
  • Читање с листа и клавирска корепетиција, издавач Завод за уџбенике, Београд, 1982, обновљено 2005.
  • Орнаментика, педализација, трема – три важна фактора у клавирској педагогији, издавач "Свјетлост" ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1982.
  • Клавирска хрестоматија за 4. разред ШОМО(1985), 5. разред (1987), 6. разред (1989), издавач НОТА, Књажевац,(по двадесет издања),
  • Настава клавира, издавач "Просвета" Београд,
  • ХЕНДЛ – избор и редакција клавирских композиција, 1. свеска, издавач СДМБПС, 1992, и 2. свеска, издавач ФМУ, 1993.
  • "За двадесет прстију" Редакција композиција за клавирски дуо у сарадњи са Весном Кршић, издавач СДМБПС 1996.
  • Камерна музика 2. клавирски дуо, У сарадњи са Весном Кршић, издавач Дизајн студио Поповић, 1996.
  • Клавирски практикум, издавач MARCOMPANY, 1997.
  • Радна свеска за почетнике, 1 и 2, издавач MARCOMPANY, 1997.
  • "Ја волим Шопена" редакција, издавач MARCOMPANY, 1999.
  • Трема, издавач MARCOMPANY, 2001.
  • Прича о Фредерику Шопену, издавач MARCOMPANY, 2002.
  • Методика наставе клавира, издавач НОТА, 2003.

Семинари одржани за наставнике клавира

уреди

Омаж Јели Кршић

уреди
 
Јела Кршић, Београд

Године 2015,[3] у препуној Галерији Коларчеве задужбине окупили су се поштоваоци професорке Јеле Кршић, али и њене колеге и ђаци и ученици њене кћери Весне Кршић и унуке Милице Секулић. Идеју да се обележи стогодишњица њеног рођења и десетогодишњица смрти драге професорке потекла је од њене друге унуке Љубице Секулић, коју су на једном њеном концерту у Скопљу обасули комплиментима о њеном свирању и дивним сећањима на драгу професорку, њену баку, десетак њених бивших ђака. Управо њени наследници, јединица Весна и унуке Милица и Љубица осмислиле су програм, онако како би волела да чује и сама госпођа Кршић.

Свирана су дела која је волела и и сама интерпретирала Јела Кршић: „Сонатину“ Предрага Милошевића, коју су једно време имали на репертоару готово сви наши пијанисти; интерпретирала ју је Весна Кршић. Са Снежаном Николајевић одсвирала је „Фолк токату“ Зорана Христића, омиљеног ђака госпође Кршић и две Словенске игре Антоњина Дворжака. Харфисткиња и виолисткиња Љубица Секулић извела је (на харфи) Фантазију опус 35 Камија Сен Санса, представљајући у најлепшем светлу свој вилински инструмент, а Милица Секулић је на почетку и на крају овог дирљивог и душе пуног сећања на дивну особу Јелу Кршић свирала нежно али и са бљештавим виртуозитетом Ноктурно опус 48 број 2 и Полонезу опус 44 Фредерика Шопена, који је био омиљени композитор и њене баке, кога је она не само свирала него о њему написала и монографију.

Референце

уреди
  1. ^ „МШ "Мокрањац" Историјат”. mokranjacbg.rs. Приступљено 26. 11. 2019. 
  2. ^ Крајачић, Гордана (2007). „Јела Кршић, Весна Кршић Секулић, Милица Секулић и Љубица Секулић”. Музичка сусретања (Графопак, Аранђеловац): 83—84. 
  3. ^ „Омаж Јели Кршић”. muzikaklasika.com. Приступљено 26. 11. 2019. 

Литература

уреди
  1. Часопис "Музика и школа" бр.3-4, Загреб, 1960 Савезни семинар у Задру, приказ предавања Ј. Кршић
  2. Мирјана Шуица Бабић: Клавирски педагог Јела Кршић, Pro musica, бр. 119/1983
  3. Лексикон југословенске музике, издање ЈЛЗ "М. Крлежа" Загреб, 1984, стр 485, Јела Кршић
  4. Никола Рацков: 45 година педагошког рада професор Јеле Кршић, Pro musica, бр. 126/1985
  5. Алекса Асановић: Скица за портрет Јеле Кршић, Музички гласник Црне Горе, Удружење композитора, бр. 8 /1998, стр 14
  6. Гордана Крајачић: Портрет – Јела Кршић, Musicmarketing, бр. 2 /1991.
  7. Дејан Марковић: Јела Кршић – награда за животно дело, Musicmarketing, бр. 5 /1992
  8. Дејан Марковић: Јела Кршић – Клавирски практикум, Радна свеска(приказ издања) Musicmarketing, бр. 16-17/1997. стр. 21
  9. Јелена Јанковић: Разговор са Јелом Кршић, Musicmarketing, бр22-23/1998.
  10. Дејан Марковић: Јела Кршић – Клавирска читанка (приказ издања и семинара) Musicmarketing, бр. 41-42/2001.