Википедија

Јермени у Русији

Јермени у Русији или Руски Јермени (јерм. Ռուսաստանահայեր) становници су Русије јерменског порекла. Према попису из 2010. године, у Русији је било више од 1.182.000 Јермена[4], 2001. године - преко 1.130.000, а 1989. године - преко 532.000[5], односно 0,86% од укупног броја становника Русије према званичном попису становништва[6]. Према "Унији Јермена Русије", број јерменске дијаспоре у Русији премашује 2,5 милиона људи (2002)[1]. У неколико његових говора, руски председник Владимир Путин, позивајући се на број Јермена у Русији, указао је на број од "око 3 милиона људи". Око половине руских Јермена живи компактно у три јужне регије Руске Федерације, у Краснодару, Ставропољској Покрајини и Ростовској области.

Јермени у Русији
Застава Јерменије
Иван Лазарев
Валериан Мадатов
Михаил Лорис-Меликов
Евгени Вахтагнов
Армен Џигарканиан
Евгениј Петросјан
Карен Шахназаров
Гарик Љубевић
Маргарита Симоновна
Укупна популација
1.182.388 (попис 2010. године), процена до 2.500.000 (2002)[1]
Региони са значајном популацијом
Краснодарска Покрајина281.680 (2010)
Ставропољска Покрајина161.324 (2010)
Москва106.466 (2010)
Ростовска област110.727 (2010)
Московска област63.306 (2010)
Санкт Петербург19.971 (2010)
Република Крим8.769 (2001)
Севастопољ1.319 (2001)
Језици
Јерменски и руски
Религија
Хришћани, претежно Јерменска апостолска црква[2][3]
Сродне етничке групе
Индоевропљани

Историја уреди

Рани период уреди

Јермени су настањивали подручје Русије још од касног среднег века, када су различите занатлије и трговци населили Русију, односно Крим и Северни Кавказ како би успоставили трговинске везе и спровели трговину.

Руска Империја уреди

Значајан број Јермена већ је живео у Руској Империји пре двадесетих година 19. века. После уништавања последњих независних јерменских држава у средњем веку, племство се дезинтегрише и одлази. Такви Јермени су се нашли у већини градова Закавказја, на почетку 19. века. Јерменски трговци су спровели своју трговину у целом свету. Године 1778, царица Русије Катарина Велика позвала је јерменске трговце са Крима у Русију и они су успоставили насеље у близини града Ростов на Дону[7] . Руске владајуће класе поздравиле су предузетничке вештине Јермена као подстицај економији. Имиџ Јермена као "жилавих трговца" већ је био широко распрострањен. Јермени су били много вештији у прилагођавању новим економским условима него њихови суседи са Закавказја, Грузијци и Азери. Они су постали најмоћнији елемент у општинском животу Тбилисија, а крајем 19. века почели су да купују земље из грузијских племства. Јерменски предузетници су након 1870. године имали велике инвестиције и улагали у производњу уља у Бакуу у Азербејџану[8].

Број Јермена у Русији уреди

Према Синдикату руских Јермена, данас у Русији живи 2,5 милиона Јермена. Према истом извору, око 850.000 су имигранти из Јерменије, 350.000 из Азербејџана и 250.000 из Грузије, укључујући 100.000 из Абхазије и 180.000 лица из средње Азије, углавном из Таџикистана и Туркменистана[9]. Руска влада охрабрује Јермене да емигрирају и сарађују у Русији, пружајући им финансијски подстицај уколико то учине[10]. Јермени у Русији имају једну од највиших стопа образовног достигнућа. Према попису из 2002. године, 21,4% Јермена има вишу школу, 31,8% има "средње Стручно" образовање, а 46,1% има средњу школу[11].

Ранг Област 1897 1959[12] 1970[13] 1979[14] 1989[15] 2002[16] 2010[17]
1 Краснодарска Покрајина 13,926[18] 78,176 98,589 120,797 182,217 274,566 281,680
2 Ставропољска Покрајина 5,385[19] 25,618 31,096 40,504 72,530 149,249 161,324
3 Москва 1,604[20] 18,379 25,584 31,414 43,989 124,425 106,466
4 Ростовска област 27,234[21] 49,305 53,620 56,902 62,603 109,994 110,727
5 Московска област 5,353 5,683 7,549 9,245 39,660 63,306
6 Волгоградска област 2,898 4,229 6,784 26,974 27,846
7 Саратовска област 168[22] 1,046 1,815 3,531 6,404 24,976 23,841
8 Самарска област 1,027 1,629 2,216 4,162 21,566 22,981
9 Санкт Петербург 753[23] 4,897 6,628 7,995 12,070 19,164 19,971
10 Јужна Осетија 2,093[24] 12,012 13,355 12,912 13,619 17,147 16,235
11 Адигеја 3,013 5,217 6,359 10,460 15,268 15,561

Москва уреди

Руски попис из 2010. године пописао је број 106.466 московских Јермена. Још 63,306 Јермена живело је у Москви у то доба. Постоје разне процене о броју Јермена у Москви: 400.000, [25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Москва се често сматра највећом јерменском заједницом ван Јерменије.

Санкт Петербург уреди

Године 1708. први Јермени дошли су у Санкт Петербург, а 1710. године у граду већ постоје "јерменске канцеларије". 1730. године, под руководством свештеника Иван Шеристанова организована је прва жупанија Јерменске апостолске цркве. Током 20. века број Јермена у Санкт Петербургу је порастао са 1.759 људи 1926. године на 19.164, 2002. године[16]. Према совјетском попису 1989. године, 47% Јермена говори јерменски као матерњи језик, али зна течно и руски, а 52% говори руски као матерњи језик. Око половине Јермена има вишу стручну спрему[29]. Према речима шефа заједнице Јермена у Русији, око 100.000 Јермена живи у региону Санкт Петербурга. Постоје 2 јерменске цркве, верска школа Хаватамк и штампарија[30].

Краснодар уреди

Краснодарска Покрајина је место једне од највећих заједница јерменске дијаспоре[тражи се извор]. Према руском попису из 2002. године, било је 274.566 Јермена. 211.397 их је говорило јерменски као матерњи језик, а 6.948 је имало јерменско држављанство. Према проценама, око 500.000, 700.000 или 1.000.000 Јермена је живело у Краснодарској Покрајини[31][32][33].Јермени су концентрисани и у Сочију (80.045 - 125.000)[34][35][36], граду Краснодару[37] (28.022 - 70.000), Армавиру (18.262 - 50.000), граду Туапсе (18,194), граду Новоросијск (12,092 - 40,000), Апсеронском дистрикту у Краснодару (10,659) и у граду Анапа (8,201)[38][37][39].

Галерија уреди

  •  
    Портрет руско-јерменског генерала Валериана Мадатова, 1820. године
  •  
    Обележавање годишњице геноцида над Јерменима
  •  
    Протести у Москви поводом помиловања Рамила Сафарова
  •  
    Јерменска црква у Москви
  •  
    Јерменска црква Свете Катарине у Санкт Петербургу

Референце уреди

  1. ^ а б В России проживает более 2,5 млн армян // РИА Новости, 16.12.2002
  2. ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2017). Sreda.org
  3. ^ „Арена в PDF : Некоммерческая Исследовательская Служба "Среда"”. Sreda.org. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2014. 
  4. ^ „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  5. ^ „Лица России. Проект ИА Росбалт”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  6. ^ „Армяне — 6-я по численности нация в России”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2012. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  7. ^ Suny. Armenian People. стр. 110
  8. ^ Suny, Ronald Grigor (1993). „Images of Armenians in the Russian Empire”. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20773-9. 
  9. ^ В России проживает более 2,5 млн армян (на језику: руски). РИА "Новости". 16. 12. 2002. Приступљено 21. 7. 2012. 
  10. ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Приступљено 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Народы России. Атлас культур и религий”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  12. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  13. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  14. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  16. ^ а б National composition of population for regions of the Russian Federation Архивирано 2007-02-17 на сајту Wayback Machine
  17. ^ (језик: руски) Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2012)
  18. ^ (језик: руски) Кубанская область
  19. ^ (језик: руски) Ставропольская губерния
  20. ^ (језик: руски) Московская губерния
  21. ^ (језик: руски) Облась Войска Донского
  22. ^ (језик: руски) Саратовская губерния
  23. ^ (језик: руски) г. Санкт-Петербург
  24. ^ (језик: руски) Терская область - Владикавказский округ
  25. ^ (језик: руски) В России армян "обласкали и дали им охоту"
  26. ^ (језик: руски) В России проживает более 2,5 млн армян
  27. ^ (језик: руски) Сколько русских осталось в Москве?
  28. ^ Armenian population in the world Архивирано 2013-05-11 на сајту Wayback Machine
  29. ^ „Бизнес Санкт - Петербурга - Информация о организации”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2010. г. Приступљено 2. 5. 2016. 
  30. ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). стр. 6, by Samvel Danielyan
  31. ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (на језику: јерменски). 20. 1. 2003. Приступљено 30. 9. 2013. 
  32. ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (на језику: јерменски). 8. 6. 2012. Приступљено 30. 9. 2013. 
  33. ^ Savva, Mikhail (2007). „Армяне Краснодарского края в контексте современной миграционной ситуации [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (на језику: руски). Noravank Foundation. Приступљено 2. 5. 2013. 
  34. ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 30. 5. 2014. г. „With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...” 
  35. ^ „В России проживает более 2,5 млн армян [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (на језику: руски). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Приступљено 2. 5. 2013. 
  36. ^ Сочинская Городская Администрация (2002 г.) (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2013. 
  37. ^ а б (језик: руски) НАСЕЛЕНИЕ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ
  38. ^ Коновалова, Евгения (12. 02. 2007). Армяне на Кубани: мигранты или местные жители? (на језику: руски). ЮГА.ру. Приступљено 19. 07. 2012. 
  39. ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Приступљено 19. 07. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јермени_у_Русији&oldid=26797543”