Отворите главни мени
Negosheva Kapella 01.jpg
Обновљена капела после обнављања између два светска рата

Његошева заветна црква се налазила на Језерском врху, на Ловћену. Цркву-капелу посвећену Светом Петру Цетињском, по својој замисли, подигао је Петар II Петровић Његош, 1845. године, са жељом да у њој буде сахрањен.[1][2]

Његош је умро 19. (31) октобра 1851. године, био је првобитно сахрањен је у Цетињском манастиру, због бојазни да би Турци могли оскрнавити гроб, да би 27. августа 1855. године његове кости биле пренешене на Ловћен. Испуњен је његов аманет: На Ловћену Његош спава - најумнија српска глава (народна песма).

Рушење и обноваУреди

То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу.
Речи завета Петра II Петровића Његоша

Аустријанци су, током Првог светског рата, из Бококоторског залива бомбардовали капелу. Послат је 11. јануара 1916. године телеграм у Беч у којем је писало: "Пао је Ловћен бастион српства". Након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова капела срушила и на том месту изградио споменик у знак аустријског освојања Ловћена. Ексхумација је извршена 12. августа 1916. године, и Његошеви остаци су пренешени у Цетињски манастир. Црквица је разрушена и расписан је конкурс за изградњу споменика августа 1918. године, која није остварена, пошто је Аустрија изгубила рат.

 
Порушена капела од аустроугара, после Првог светског рата 1924.

По предлогу митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића од 14. новембра 1920. године, Свети архијерејски сабор и Свети синод Српске православне цркве доноси се одлука о обнови капеле. Ту одлуку извршава краљ Александар I Карађорђевић, унук црногорског краља Николе Петровића Његоша, те је она обновљена 10. септембра 1925. године, а освећена 12. септембра. Ковчег са Његошевим костима је стигао на Ловћен и спуштен у саркофаг 21. септембра. Митрополит Дожић је наводно осујетио првобитну намеру југословенског краља Александра Карађорђевића да на том месту подигне (пагански) маузолеј Његошев, рад Мештровића.[3]

Изглед капелеУреди

 
Црква манастира Богоштица, верна копија Његошеве заветне цркве са Ловћена

Архитекта Николај Краснов је, по жељи краља Александра Карађорђевића, водио изградњу и рестаурацију на највишем нивоу тадашњих знања конзерваторске струке, сачувши место, основу, облик и половину камена старе капеле.

Обновљена капела је израђена од тесаног ловћенског камена донешеног из рудника „Златице”, у две кружне форме, коју су чиниле једна већа и једна мања, с тим да је све што је остало од старе капеле узидано у обновљену. Величина и облик старе и нове капеле били су исти, док је простор око нове капеле нешто проширен. Око капеле је подигнута ограда са степеницама од тесаног камена и на врх капеле је постављен крст од мермера са Венчаца.

Унутрашњост је била израђена по узору старе капеле. Под капеле и олтара су покривени мермерним плочама са Брача. На мемерној спомен плочи урезано је златним словима:

Ми Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године

При улазу стајала је икона светог Ђорђа, са жртвеником из старе капеле у олтару. У унутрашњости, насликане на мраморним плочама, налазе се иконе светога Петра Цетињског, светога Василија Острошког, светога Стефана Пиперског и светога Јована Владимира. Поврх ових икона је фреска Господа Исуса Христа. Капелу је осликао Урош Предић. Свети престо је био на истоме месту као у старој капели и оспособљен је за вршење богослужења.

У капели, са десне стране, постављени су саркофаг, покривен једном плочом од мермера и круна, израђена од истог мермера. Испод саме круне је Његошев лик у мозаику. Са стране саркофага је узидан у зид камен Његуша и на њему је такође насликан Његошев лик. Златним словима израђени су цитати из Горског вијенца: Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити и Вјечна зубља, вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи. Спроведен је и громобран који је капелу штитио од громова.

Поновно рушењеУреди

Ни током Другог светског рата капела није била поштеђена. У априлу 1942. године окупаторска италијанска војска је оштетила капелу, али, срећом, причињена штета није била велика. После рата, 1952. године, у складу са одлуком Владе НР Црне Горе, приступило се договору са Иваном Мештровићем да се уместо Његошеве заветне цркве подигне маузолеј у чијој би крипти поново похрањене његови посмртни остаци.

Што због беспарице, што због противљења многобројних југословенских интелектуалаца и смрти самог Мештровића, рушење капеле и подизање маузолеја одужило се до 1968. године, када је донешена коначна одлука и дозвола за рушење. Додуше, током година, било је покушаја да се компромисима спасе капела, тако да су постојали предлози да се маузолеј подигне на Цетињу. Камен са капеле, обележен бројевима, које је време углавном избрисало на ветрометини Иванових Корита, посложен је на ледину подно Ловћена. Било је речено да ће Његошева заветна црква бити подигнута од истог материјала „негде друго”, помињала су се баш и Иванова корита. Но, то се није догодило.[4]

Његошева заветна црква је порушена 1972. године, и на њеном месту 1974. године подигнут је Његошев маузолеј.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Kapela na Lovćenu Njegoševo remek-delo”. b92. Приступљено 24. 6. 2017. 
  2. ^ „Његошева Капела”. Српска земља Црна Гора. Приступљено 24. 6. 2017. 
  3. ^ "Мемоари патријарха српског Гаврила (Дожића)", Београд 1990. године
  4. ^ „Како је срушен Његошев завет” (Новости). 7. 7. 2013. Приступљено 25. 6. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Мемоари патријарха српског Гаврила, Београд 1990.
  • Божо Ђ. Михаиловић, Његош, Цетиње 1977.
  • Сумрак Ловћена, Документи и прилози о судбини Његошеве Капеле на Ловћену 1845-1971, Београд 1989. (фототипско издање часописа Уметност, бр. 27/28, Београд 1971)

Спољашње везеУреди