Андреј Витрук

Андреј Никифорович Витрук (укр. Андрій Никифорович Вітрук; рус. Андрей Никифорович Витрук; Житомир, 8. јул 1902Кијев, 2. јун 1946) био је совјетски генерал-мајор авијације, херој Совјетског Савеза[1] и народни херој Југославије.

андреј витрук
Датум рођења(1902-07-08)8. јул 1902.
Место рођењаЖитомир
 Руско царство
Датум смрти2. јун 1946.(1946-06-02) (43 год.)
Место смртиКијев,  Украјинска ССР
 СССР
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаБитка код Халкин Гола
Совјетско-фински рат
Велики отаџбински рат
Народноослободилачка борба
Чингенерал-мајор
Херој СССР од24. фебруара 1942.
Народни херој од29. јануара 1945.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова другог степена
Орден Кутузова другог степена
Орден Богдана Хмељницкога другог степена
Орден Александра Невског
Орден црвене звезде
страна одликовања:
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Гроб Андреја Витрука у Кијеву

БиографијаУреди

Рођен је 8. јула 1902. године у селу Андрушки, код Житомира, на територији данашње Украјине, у сиромашној сељачкој породици. У 13. години је почео да ради као најамни радник у фабрици шећера, а у Црвену армију је ступио 1924. године. Осам година је служио у артиљеријским јединицама, а 1934. се одлучио да постане пилот, па се уписао у Војну авијатичарску школу у Борисоглебску. Као пилот ловца-бомбардера учествовао је у бици код Халкин Гола против Јапана, а затим у немачкој и совјетској инвазији Пољске 1939. и Зимском рату против Финске.

Године 1941. је прошао обуку за официра и постао је заповедник совјетског 65. ваздухопловног пука у Лењинградској војној области. На том месту је остао до почетка немачке инвазије на Совјетски Савез. Дана 6. јула 1941. је рањен, али се није повукао и унапређен је у чин пуковника. У то време његов пук је заменио застареле авионе типа Поликарпов И-15 савременијим авионима Иљушин Ил-2. Након обуке пук је подељен, а Витрук је остао заповедник једног дела пука. У октобру је премештен у совјетски Западни фронт близу Москве. Почетком 1942. године је извршио свој 21. лет, али није оборио ниједан авион. Ипак, због доброг заповедања пуком, 24. фебруара 1942. проглашен је херојем Совјетског Савеза.

У јулу 1942. Витрук је постао заповедник 291. дивизије, која је касније претворена у 10. гардијску дивизију совјетског ратног ваздухопловства. На том местом је командовао током битака за Вороњеж, Кијев и Таргу Фрумош. Касније је учествовао у биткама које су довеле до заузимања Плоештија, Букурешта и Крајове у Румунији и у Београдској операцији.

Након ослобођења Београда, Витрукова група је стављена на располагање команди Народноослободилачкој војсци Југославије (НОВЈ), која је касније борила на Сремском фронту. Витрукова група је учествовала и у заузимању мађарског града Секешфехервара.

Због својих заслуга у борбама на тлу Југославије, Председништво АВНОЈ-а га је, на предлог Врховног команданта ЈА маршала Јосипа Броза Тита, 29. јануара 1945. године, одликовало Орденом народног хероја.

Андреј Витрук је умро након тешке болести 2. јуна 1946. године и сахрањен је у Кијеву.

Међу његовим одликовањима су и Орден Лењина, Орден Суворова другог реда, Орден црвене заставе и Орден Александра Невског.

РеференцеУреди

  1. ^ Указ Президиума Верховного Совета СССР «О присвоении звания Героя Советского Союза начальствующему составу Военно-воздушных сил Красной Армии» от 24 февраля 1942 года // Ведомости Верховного Совета Союза Советских Социалистических Республик : газета. — 1942. — 17 марта (№ 8 (167)). — С. 1.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди