Отворите главни мени

Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Бановићима је пописано 6.699 лица.[1]

Бановићи
Banovici 01.jpg
Бановићи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Тузлански кантон
ОпштинаБановићи
Становништво
 — (2013)Пад 6.699
Географске карактеристике
Координате44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГД / 44.40602; 18.52530Координате: 44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГД / 44.40602; 18.52530
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бановићи на мапи Босне и Херцеговине
Бановићи
Бановићи
Остали подаци
Поштански број75290
Позивни број035

Садржај

ГеографијаУреди

 
Врх Коњух планине

Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух, на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.

Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју општине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентирана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју општине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.

Бановићи имају укупно 17 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, 10. септембар, Радничка, Патриотске лиге, Божићка Бановића, Заима Субашића, 27. јули, Скојевска, Школска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је „Бранилаца града“, некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције „Борац“ из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.

ИсторијаУреди

Изградњом омладинске пруге Брчко-Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом БеоградЗагреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 3.843 (44,49%) 2.250 (32,92%) 2.147 (39,35%)
Срби 2.534 (29,33%) 1.989 (29,10%) 2.063 (37,81%)
Хрвати 495 (5,73%) 663 (9,70%) 813 (14,90%)
Југословени 1.525 (17,65%) 1.774 (25,95%) 287 (5,26%)
остали и непознато 240 (2,77%) 158 (2,31%) 146 (2,67%)
Укупно 8.637 6.834 5.456

НапоменеУреди

  1. ^ Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

РеференцеУреди

  1. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди