Бановићи
Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Бановићима је пописано 6.699 лица.[1]
| Бановићи | |
|---|---|
 Бановићи | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Тузлански кантон |
| Општина | Бановићи |
| Становништво | |
| — (2013) |  6.699 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГДКоординате: 44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бановићи | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75290 |
| Позивни број | 035 |
Садржај
ГеографијаУреди
Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух, на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.
Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју општине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентирана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју општине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.
Бановићи имају укупно 17 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, 10. септембар, Радничка, Патриотске лиге, Божићка Бановића, Заима Субашића, 27. јули, Скојевска, Школска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је „Бранилаца града“, некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције „Борац“ из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.
ИсторијаУреди
Изградњом омладинске пруге Брчко-Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом Београд—Загреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.
СтановништвоУреди
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [a] | 3.843 (44,49%) | 2.250 (32,92%) | 2.147 (39,35%) |
| Срби | 2.534 (29,33%) | 1.989 (29,10%) | 2.063 (37,81%) |
| Хрвати | 495 (5,73%) | 663 (9,70%) | 813 (14,90%) |
| Југословени | 1.525 (17,65%) | 1.774 (25,95%) | 287 (5,26%) |
| остали и непознато | 240 (2,77%) | 158 (2,31%) | 146 (2,67%) |
| Укупно | 8.637 | 6.834 | 5.456 |
НапоменеУреди
Види јошУреди
ИзвориУреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf