Бановићи

општина у Босни и Херцеговини

Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Бановићима је пописано 6.699 лица.[1]

Бановићи
Banovici 01.jpg
Бановићи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Тузлански кантон
ОпштинаБановићи
Становништво
 — 2013.Пад 6.699
Географске карактеристике
Координате44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГД / 44.40602; 18.52530Координате: 44°24′22″ СГШ; 18°31′31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52530° ИГД / 44.40602; 18.52530
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бановићи на мапи Босне и Херцеговине
Бановићи
Бановићи
Бановићи на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75290
Позивни број035

ГеографијаУреди

 
Врх Коњух планине

Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух, на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.

Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју општине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентирана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју општине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.

Бановићи имају укупно 17 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, 10. септембар, Радничка, Патриотске лиге, Божићка Бановића, Заима Субашића, 27. јули, Скојевска, Школска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је „Бранилаца града“, некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције „Борац“ из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.

ИсторијаУреди

Изградњом омладинске пруге Брчко–Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом БеоградЗагреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 3.843 (44,49%) 2.250 (32,92%) 2.147 (39,35%)
Срби 2.534 (29,33%) 1.989 (29,10%) 2.063 (37,81%)
Хрвати 495 (5,73%) 663 (9,70%) 813 (14,90%)
Југословени 1.525 (17,65%) 1.774 (25,95%) 287 (5,26%)
остали и непознато 240 (2,77%) 158 (2,31%) 146 (2,67%)
Укупно 8.637 6.834 5.456

НапоменеУреди

  1. ^ Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 18. 11. 2013. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди