Бановићи

Бановићи
Бановићи;
	Бановићи
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Тузлански кантон
Општина	Бановићи
Становништво
— 2013.	6.432
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 22″ СГШ; 18° 31′ 31″ ИГД / 44.40602° СГШ; 18.52535° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Бановићи Бановићи на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	75290
Позивни број	035

Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Бановићима је пописано 6.432 лица.^[1]

ГеографијаУреди

Врх Коњух планине

Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух, на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.

Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју општине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентисана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју општине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.

Бановићи имају укупно 17 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, 10. септембар, Радничка, Патриотске лиге, Божићка Бановића, Заима Субашића, 27. јули, Скојевска, Школска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је „Бранилаца града“, некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције „Борац“ из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.

ИсторијаУреди

Изградњом омладинске пруге Брчко–Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом Београд – Загреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.

СтановништвоУреди

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.
Муслимани ^[а]	3.843 (44,49%)	2.250 (32,92%)	2.147 (39,35%)
Срби	2.534 (29,33%)	1.989 (29,10%)	2.063 (37,81%)
Хрвати	495 (5,73%)	663 (9,70%)	813 (14,90%)
Југословени	1.525 (17,65%)	1.774 (25,95%)	287 (5,26%)
остали и непознато	240 (2,77%)	158 (2,31%)	146 (2,67%)
Укупно	8.637	6.834	5.456

НапоменеУреди

^ Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Види јошУреди

Рудник угља Бановићи

ИзвориУреди

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

РеференцеУреди

^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 18. 11. 2013.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

[3] Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

[ш-1] „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 18. 11. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]