Бучје (Бор)

Бучје
Бучје;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Град	Бор
Становништво
— 2022.	467
— густина	15,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 10″ С; 22° 08′ 34″ И / 44.136° С; 22.142666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	640 m
Површина	30,633 km2
	Бучје Бучје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO

Бучје је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 467 становника^[1] (према попису из 2011. било је 579 становника).

Географија уреди

Насеље је смештено јужно од планине Стол, у долини званој Ђалу Бушја^[2], окружено је са запада Великим кршом и брдом Чока Драгулуј са севера. Реони су Ваља Бушја, Бањица, Стари Виногради и Отар.

Бучје је насеље разбијеног типа, налази на 750 м надморске висине и протеже се од запада ка истоку у дужини од 14 и ширини око 6 километара на обалама Бучјанског потока.^[3]

У село се може доћи из два правца асфалтним путем: Од Бора преко Кривеља (23 км) и од Бора преко Оштреља (22 км) и налази се на средокраћи пута према Горњану.

Историја уреди

Првобитни подаци о селу Бучје потичу из Турског пописа из 1455. године. Насељавање је почело у 15. веку што сведоче надгробни каменови на локалнм гробљу. Предпоставља се да је Враниште из 1114. године претеча данашњег Бучја. Легенда каже да је село Бучје добило назив по влашкој речи „бушјим“, што значи пањ, корење које је некада, после великог пожара чишћено у великим количинама на овом месту.

Село данас уреди

Највише становника у селу је било 1910. године. До 2021. године се тај број смањио за трећину. Мештани села се углавном бавили сточарством, виноградарством и пчеларством, данас се све више запошљавају у борским предузећима.

Некада је свака кућа имала камин, где су се укућани грејали, дружили са комшијама и где се припремала храна. Од традиционалних јела, припремала се погача под сачем, белмуж и качамак. Мало кућа је данас задржало камин, а оне које га имају користе га у изузетним ситуацијама.

Због свог чистог планинског ваздуха подручје Бучја је повољно за сеоски туризам и представља ваздушну бању.

Прва школа у селу је отворена 1881. године. Данас село има четвороразредну основу школу која је реонска школа кривељске школе. Зграда школе је сазидана 1900. године. Село има дом културе, приватне продавнице, месну канцеларију и кројачку радионицу за производе од коже.

Обзиром да је село окружено брдима и планинама, богато је разном дивљачи: има лисица, дивљих свиња, зечева, срндаћа и нешто ређе вукова. Село има Ловачку секцију, огранак Ловачког друштва Бор.

Чланови локалне заједнице су 1974. године оформили културно-уметничко друштво у Бучју. По основању КУД је носио име Боре Траиловића, али је касније преименован у КУД Стол по имену оближње планине. Друштво има 50 чланова у фоклорној, музичкој и глумачкој секцији. КУД је учествовао у манифестацијама у бившој Јулославији, Румунији и Бугарској. Био је често награђиван. Највећи успех су остварили 2013. године у Кучеву на „Хомољским мотивима“, а наредне године 2014. поделили су друго место са селом Оштрељ на манифестацији „Сусрети села“.

Демографија уреди

Према попису из 2022. у Бучју живи 467 становника што је за 112 мање (-19,34%) у односу на попис из 2011. када је било 579 становника. У насељу има 399 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,22 година (48,07 код мушкараца и 50,38 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 150 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11,^[4] а према попису из 2002. у насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	967
1953.	1.012
1961.	1.059
1971.	1.036
1981.	970
1991.	789	787
2002.	666	677
2011.	579
2022.	467

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Власи	555	83,33%
Срби	103	15,46%
непознато	2	0,30%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	3	2
80+	12	8
75—79	11	11
70—74	28	36
65—69	27	34
60—64	15	28
55—59	17	9
50—54	33	25
45—49	30	31
40—44	26	25
35—39	18	15
30—34	17	13
25—29	27	16
20—24	15	17
15—19	17	12
10—14	14	18
5—9	15	9
0—4	12	20
Просек :	44,3	45,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	216	209	226	224	205	191	181

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	18	49	29	26	22	18	13	4	2	0	3,68

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	296	62	206	25	3	0
Женски	282	18	203	50	10	1
УКУПНО	578	80	409	75	13	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	158	11	0	67	44
Женски	84	73	0	1	1
УКУПНО	242	84	0	68	45
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	5	3	2	10
Женски	0	1	2	1	0
УКУПНО	6	6	5	3	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	2	0	0
Женски	0	1	0	1	1
УКУПНО	0	4	2	1	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	5

Бучје (Бор)
Кроз Бучје
Долазак у Бучје из правца Оштреља
Панорама Бучја

Референце уреди

^ ^а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Станојевић, Маринко (1975). Црна Река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 28.
^ Драшкић, Милорад (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 18.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[Старост_и_пол_2023-1] а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2] Станојевић, Маринко (1975). Црна Река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 28.

[3] Драшкић, Милорад (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 18.

[4] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.

[5] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]