Даринка Павловић

Даринка Дара Павловић „Плава Вера“ (Белановица, код Љига, 18. септембар 1921Јајинци, код Београда, 25. мај 1943), учесница Народноослободилачке борбе.

даринка павловић
Darinka Dara Pavlovic.jpg
Даринка Дара Павловић
Датум рођења(1921-09-18)18. септембар 1921.
Место рођењаБелановица, код Љига
 Краљевина СХС
Датум смрти25. мај 1943.(1943-05-25) (21 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
Професијастудент економије
Чланица КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

БиографијаУреди

Рођена је 18. септембра 1921. године у селу Белановици, код Љига. Њен отац Драгомир је био поштански службеник, па је касније био премештен у Београд, где се Дарника школовала. Завршила је Трговачку академију, а пред Други светски рат се уписала на Економско комерцијалну високу школу (данашњи Економски факултет).

Још као ученица Трговачке академије прикључила се револуционарној средњошколској омладини и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Револуционаром покрету ступила је под утицајем своје старије сестре Дринке. Веома брзо се истакла својим радом у покрету, а школске 1939/40. године била је изабрана у чланство средњошколског руководства СКОЈ-а у Београду. Поред ње, у овом руководству су се налазили и Исак Еди Давичо, студент филозофије; Вукашин Мићуновић, студент филозофије; Радован Брацо Белић, приватни ученик; Јован Марјановић, студент технике; Блаженка Мимица, студент филозофије; Павле Паја Капичић, студент технике и Боса Радовић, студент филозофије. У чланство илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1940. године и учествовала је у свим акцијама које је Партија организовала у Београду уочи почетка рата.

 
Спомен-бисте сестара Дринке и Даринке Павловић испред основне школе у Белановици

После Априлског рата и окупације Београда, 1941. године активно је учествовала у организовању Народноослободилачког покрета у граду. Организовала је омладинске ударне групе за диверзантске акције, у којима је и сама учествовала. Приликом једне диверзантске акције у којој су паљени немачки камиони у Златиборској улици, једва је избегла хапшење, али је полиција успела да зароби њену ташну у којој се налазила легитимација.

После овага, прешла је у илегалност и једно време је остала тајно у Београду, а потом је у августу била упућена на терен у Ваљевски партизански одред. У одреду је обављала курирске дужности и одржавала је везу између одреда и ваљевске партијске организације. Веома се истакла за време немачке блокаде Ваљева, када је неометано одржавала курирску везу. У току јесени 1941. године, обављала је и дужности курира Покрајинског комитета КПЈ за Србију и често путовала по централној Србији одржавајући везе са партијским организацијама и партизанским одредима.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских јединица у Санџак, децембра 1941. године, Даринка је као курир Врховног штаба НОПО Југославије била упућена из Нове Вароши у западну Србију, са задатком да успостави везу са Ваљевским партизанским одредом, који су остао у Србији. На овом задатку, Даринка је марта 1942. године возом путовала ка Лазаревцу, али ју је тада препознао један четник и у селу Барошевац ухапсио. Потом је била доведена у Лазаревац, где је предата полицији. Три месеца је провела у затвору у Лазаревцу, а потом је на захтев Специјалне полиције била пребачена у Бањички логор.

У логору се сусрела са својом старијом сестром Дринком, која је била ухапшена у Нишу, априла исте године. Обе сестре Павловић стрељане су у мају 1943. године на стратишту у Јајинцима. Дринка је стрељана 14, а Даринка 25. маја. Стрељана је заједно са Ђуком Динић, Милицом Радулашки, Лепом Лајош-Вујошевић, Лепосавом Митровић и другим логорашицама.

После ослобођења, у родном селу Белановици им је подигнут заједнички споменик, а 1953. године Даринкина сестра Дринка је проглашена за народног хероја.

ЛитератураУреди

  • Жене Србије у Народноослободилачкој борби. Београд: Просвета/Нолит. 1975.  COBISS.SR 162155015
  • Popović, Slobodan (1979). Drinka Pavlović — životni put i revolucionarno delo. Gornji Milanovac: Dečje novine.  COBISS.SR 13306375
  • Tadić, Aleksandar (1984). Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja. Vinkovic: Iskra.  COBISS.SR 512644701