Династија Радзивиљ
Династија Радзивиљ (пољ. Radziwiłłowie, литв. Radvila, блр. Radzіvіl, Radzivił, нем. Radziwill, латин. Radvil) племићка је породица литванског порекла.[1]
Ова племићка породица потиче од Кристинаса Астикаса, блиског сарадника литванског владара Витолда. Били су врло угледни вековима, прво у Великој кнежевини Литванији, а касније у Државној заједници Пољске и Литваније и Краљевини Пруској. Из ове лозе потичу стотине особа значајних за литванску, белоруску, пољску, немачку (пруску посебно) и уопше европску историју и културу, међу којима су војводе, кардинали, маршали, сенатори, уметници и други.[2]
Племићка лоза Радзивиљ добила је титулу кнежева Светог римског царства (литв. Kunigaikštis, пољ. książę, блр. knяzь, kniaź). Мото лозе је: "Бог нас саветује". Имали су велики политички утицај и велико богатство од 15. века до почетка Другог светског рата.
Низ замкова на подручју Белорусије који су били у власништву породице између 16. века и 1939. године уврштени су на листу УНЕСКО-ве светске баштине.[3]
Белорусија, Финска, Литванија, Пољска, Русија и Украјина заједно су номиновале архиве династије Радзивиљ за упис у УНЕСКО-в Регистар докумената светске важности, па су 2009. године уврштене у регистар.[3]
Галерија уреди
- Замкови племићке лозе Раздивиљ
-
-
-
-
-
Референце уреди
- ^ Jerzy Jan Lerski; Wróbel, Piotr; Kozicki, Richard J. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945. Greenwood Publishing. стр. 415. ISBN 9780313260070.
- ^ http://www.szlachta.org/2radziwill.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2006) Преузето 18. јула 2011. године
- ^ а б http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/homepage/ Преузето 18. јула 2011. године
Литература уреди
- Jerzy Jan Lerski; Wróbel, Piotr; Kozicki, Richard J. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945. Greenwood Publishing. стр. 415. ISBN 9780313260070.
