Добрашин Јелић
Добрашин Јелић (Слатина, 28. август 1946 — Београд, 29. март 2021[1]) био је српски књижевник. Писао је прозу, поезију и књижевну и ликовну критику. Основну школу завршио је у Андријевици, гимназију у Иванграду (Беране), а Правни факултет у Новом Саду. Живео је у Београду.
Добрашин Јелић | |
---|---|
Датум рођења | 28. август 1946. |
Место рођења | Слатина, ФНРЈ |
Датум смрти | 29. март 2021.74 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је поклонио део своје библитеке и више десетина потписаних књига.[2]
Библиографија
уреди- Грешка – кратке приче, Књижевне новине, Београд, 1986;
- Стријељање краља – анегдоте, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987;
- Ништа се не познаје – кратке приче, Слобода, Београд, 1990;
- Тачно тако – анегдоте, Књижевни клуб Владимир Мијушковић, Никшић, 1990;
- Жива истина – анегдоте, INTER YU-Press, Београд, 1991;
- Гробље у Оскудници – кратке приче, Стручна књига, Београд, 1991;
- Небо и земља – анегдоте – избор, Прима/Запис, Београд, 1993;
- Истините приче – кратке приче, Унирекс, Београд, 1993;
- Вичи полако – записи за дјецу, Рад, Београд, 1995;
- Отело се – анегдоте, НИП Премовић, Београд, 1997;
- Крупне ситнице – књижевна критика, Ступови, Андријевица, 1997;
- Чудовеније – приповијетке, Ступови, Андријевица, 1997;
- Срећа – роман, Универзитетска ријеч, Београд, 2001;
- Опстајање – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2001;
- Бескрајна поља чичка – роман, Драслар партнер, Београд, 2002;
- Трајне везе – над пјесничким опусом Василије Томичић Тимотијевић, И. К. Комови, Андријевица, 2002;
- Ријеч по реч – разговори, Алтера, Београд, 2002;
- Бог у Слатини – анегдоте, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
- Кад се размине Слатина – путописи, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
- Горња половина – избор анегдота о писцима, издање аутора, Београд, 2004;
- Искулучена душа – роман, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
- Цвјетови чемеришта – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
- Јован Зоњић сликар – монографија, издање аутора, Београд. (2007) ISBN 978-86-905511-1-8.;
- Добро на мјери – афоризми, епиграми и филозофеме, издање аутора, Београд, 2008;
- Пејзажи Емилије Николић – ликовни есеј, Клуб Црнотраваца и Централни дом Војске Србије, Београд, 2009;
- О књигама и сликама – књижевна и ликовна критика, издање аутора, Београд, 2009;
- Легат – поезија, издање аутора, Београд, 2010;
- Трава, скакавци и ми – анегдоте, издање аутора, Београд. (2010) ISBN 978-86-905511-5-6.;
- Ништа све – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-6-3.;
- Радоња Вешовић, пјесник и есејист, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-7-0.;
- Скице за портрете – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-9-4.;
- Упорност љубави – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-8-7.;
- Бесмртне приче – приче, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2012. ISBN 978-86-7864-109-1.
- Моје мисли - сентенце, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-617-8.
- Страдање Верка Драговића, роман, Просвета, Београд. 2013. ISBN 978-86-07-02026-3.
- Служба и дружба, беседе, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-640-6.
- О Његошу још нешто, есеји, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-648-2.
- Тек треба неко да се уздигне, сусрети с Михаилом Лалићем, Партенон,Београд. 2014. ISBN 978-86-7157-672-7.
- Вјечити свијет, поезија, Партенон, Београд (2015) ISBN 978-86-7157-682-6;
- Кроз тунел, роман, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7157-693-2.
- Издиг на Рудо брдо – пјесме, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7151-711-3 неважећи ISBN.
- Тако сам мислио – књижевна критика, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-745-8.
- Чињенично стање – пјесме, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-746-5.
- Чудовеније- приповијетке (треће издање), Партенон, Београд,2017. ISBN 978-86-7157-756-4.
- Вјечност постојања – пјесме, Друштво ђака Беранске гимназије у Београду, Београд. 2018. ISBN 978-86-900389-0-9.
- Вјечна прозрачност – есеји о Његошу, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-758-8.
- Код психијатрице – приповетке и приче, Партенон, Београд. 2018. ISBN 978-86-7157-807-3.
- Пут којим се стално иде (Сам собом о смрти). – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-838-7.
- Сам собом о умјетности – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-839-4.
- Доброслови – афоризми и епиграми, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2019. ISBN 978-86-7864-161-9.
- Нова Служба и дружба – говори, Издање аутора, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-901996-0-0 неважећи ISBN.
- Разговори. – Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-862-2.
- Није без неке – афоризми, Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-861-5.
Награде
уредиДобитник је Награде „17. јул“ општине Андријевица, за књижевни опус, за 1997. годину, Награде „Михаило Лалић“, И. К. „Комови“, из Андријевице, за роман Бескрајна поља чичка, за 2003. годину и освојио Прву награду за необјављену хаику пјесму, на анонимном Међународном конкурсу Хаику фестивала „Оџаци 2019“, који је расписала Народна библиотека „Бранко Радичевић“, из Оџака..
Преводи
уредиПревођен је на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки, и албански језик.
Извори
уреди- Милисав Савић, Ко је ко – писци из Југославије, „Јеж“ (Београд), 1994. године;
- Никола Рацковић, Лексикон црногорске културе, ДОБ, (Подгорица), 2009. године;
- Војислав Бубања, Разговори с Добрашином, Београд, 2005. године;
- Војислав Бубања, Књига о Добрашину, (са библиографијом овог аутора) Београд, 2010. године;
- Војислав Бубања, Критике о Добрашину, (изабране књижевне критике) Београд, 2010. године;
- Ђоко Стојичић, Из богате ризнице народне виспрености - поговор књизи Чудовеније (друго издање) Добрашина Јелића, Ступови, Андријевица 1997. године, pp. 144–147;
- Гојко Антић, Сингеровска емотивна пригушеност, поговор књизи Истините приче, Унирекс, Никшић, 1993. године, pp. 97–102;
- Др Владислав Пантић, Машта сама собом, приказ књиге Вичи полако, Просветни преглед, Београд, 21. фебруар 1996;
- Богдан Шеклер, Мали есеј: Анегдота или врхунска луцидност, Дневник, Нови Сад, 9. април 1997;
- Димитрије Л. Машановић, Лавиринти душе и истине; Структуре и модели модерне приче, поетски укрштаји, у Одгонетање тајне стварања, Змај, Нови Сад, 2001. pp. 137–157;
- Јово Кнежевић, Песник на два краја дуге (приказ књиге поезије Легат), Књижевне новине, Београд, бр. 1178, јун 2010. pp. 17;
- Љубиша Рајковић Кожељац, Поезија као кћи божја најмилија (приказ књиге Легат Добрашина Јелића), Савременик плус, Београд, бр. 187-188/2010. pp. 112–116:
- Славица Спасић, Та бескрајна туга (приказ књиге Бескрајна поља чичка Добрашина Јелића) Савременик, Београд, бр. 109/2003 - 110/2004.
- Радиша Благојевић, (Критика о поезији Добрашина Јелића), Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-849-3.
- Видак М. Масловарић, Критика о прози Добрашина Јелића. 2019. ISBN 978-86-7157-856-1.
Референце
уреди- ^ „Preminuo književnik Dobrašin Jelić”. Vijesti. Приступљено 29. 3. 2021.
- ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
Спољашње везе
уреди- [1]
- [2]
- [3]
- [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2015)
- Преминуо књижевник Добрашин Јелић („Политика”, 31. март 2021)