Алекса Савић

Алекса Савић
Алекса Савић
Пуно име	Александар Савић
Датум рођења	22. март 1878.
Место рођења	Ужице, Кнежевина Србија
Датум смрти	27. јануар 1928. (49 год.)
Место смрти	Ниш, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Алекса Савић (пуно име Александар Савић; Ужице, 22. март 1878 — Ниш, 27. јануар 1928) био је српски лекар, народни посланик и министар здравља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Сматра се утемељивачем југословенске и српске бактериологије. Посао лекара отпочео је у Топличком крају, где је највише допринео развоју медицине.

Биографија

Рођен је 1878. године у Ужицу. Након завршених студија у Грацу, дошао је у Прокупље. Др Алекса Савић био је једини лекар у највећем срезу који је по територији и насељености заузимао половину округа. Села су била беспутна, раштркана и планинска у близини опасне и немирне турске границе на којој су стално избијали сукоби. Нема села до којег није дошао на колима, коњу или пешице. Одазивао би се чим би га позвали, и био принуђен да носи пушку јер је често налетао на арнаутске разбојничке заседе. Одолевао је овим препрекама јер је био брз и непогрешив стрелац.

За време акутних заразних болести ишао је по кућама у зараженом крају настојећи да буде што ближе болеснима, а здраве да превенцијом заштити. Примењивао је дезинфекцију и изолацију и штампао плакате са и упутствима. Позивао на сарадњу учитеље, свештенике, чиновнике, грађане, сељаке. Вршио је здравствено просвећивање народа, који до тада није навикао на лечење.

У току Балканских ратова и у Првом светском рату искуства стечена у борби против инфективних болести примењивао је и усавршавао као ратни лекар и управник многих пољских и резервних болница. У Првом светском рату је учествовао као управник Пете резервне болнице, у време велике епидемије тифуса од кога су страдали многи српски војници. Са српском војском прешао је Албанију а након тога на Крфу, руководио је санитетом Прве армије, који након реорганизовања бива пребачен на Солунски фронт. Др Савић у Солуну у постаје члан Међународне комисије за хигијену и заразне болести. У Солуну остаје до 1919. године, одакле одлази у Париз да би специјализирао интерну медицину.

После доласка са специјализације из Француске 1921. године, постао је управник Нишке окружне болнице и шеф интерног одељења. За време његовог управљања, у нишкој болници се отварају се очно, ушно и дечије одељење а саграђена је и зграда заразног одељења. Као угледни стручњак и ратни ветеран изабран је за председника лекарског удружења за Ниш и околне округе, пододбора Српског лекарског друштва у Београду 1923. године.

Прихватањем кандидатуре Топличког округа. 1925. године постао је народни посланик. 1927. године изабран је за министара народног здравља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време свог посланичког и министарског мандата заложио се за утицај при изради општег закона за целу земљу са јасним тезама за што чвршћа јединства превентивне и куративне медицине, за могућност да све научне институције буду приступачне свим лекарима и да се здравствена служба и здравственици радници приближе и најудаљенијим планинским колибама. Заложио се за почетак израде јединствених санитарних закона за целу државу и да се јавни санитет реорганизује, а пре свега да се зидају нове и поправљају старе болнице на целој територији државе.

Гроб др Алексе Савића на брду Хисар код Прокупља

Заслугама Алексе Савића изграђена је модерна болница у Прокупљу са 80 постеља, 14 купатила, водоводом, канализацијом и електричним осветљењем. Због сагледаног значаја здраве пијаће воде подигнута је на брду Боровњак зграда за градски водовод, а брдо пошумљено. Направљени су бројни бунари, пумпе и чесме готово у свим селима. Отворена је Пољопривредна школа у граду и бројне школе по селима, нарочито домаћинске. Изграђена су парна купатила у Блацу и Куршумлији и преко 60 хигијенских водених објеката. Докторовим указом пошумљена је многа голет у топличком крају. Само на једном поседу засађено је 50.000 борова, 200 липа и 1.000 јасена), а на Хисару 40.000 четинара донетих са Карпата.

Др Алекса Савић је преминуо у 27. јануара 1928. у педесетој години живота. Сав свој капитал оставио је општини Прокупље. По изричитој жељи коју је оставио у свом тестаменту, сахрањен је на брду Хисар надомак Прокупља. У тестаменту је и прецизирао да се ту изгради дом са видиковцем „болеснима за опоравак, здравима за уживање”.

Захвалност Топличана

Споменик др Алекси Савићу испред Опште болнице у Прокупљу

Медицинска школа и Општа болница у Прокупљу носе име по др Алекси Савићу. На врху брда Хисар надомак Прокупља, кула која је саграђена по његовој жељи позната је као „Докторова кула” а сам врх је добио име „Савићевац”. Пут око брда Хисар назван је путом др Алексе Савића.

У част др Алексе Савића, управа болнице у Прокупљу додељује плакету „Др Алекса Савић”.

У кругу опште болнице у Прокупљу, 2009. године, поводом 80. годишњице од отварања прве болнице у Прокупљу и топличком крају, подигнут је споменик др Савићу у знак захвалности према њему, јер је се заложио да ова болница буде саграђена.

Извори

Спољашње везе

Документарни филм „Др Алекса Савић- лекар у служби свог народа” на Јутјубу