Дуелтум, најстарија римска колонија на тлу Бугарске, основана је почетком 70-тих година 1. века, на ушћу реке Средецке, у селу Дебелт, општина Средец, у југоисточној Бугарској.

Дуелтум
Дуелтум
Место Бугарска
РегијаОпштина Средец
Областјугоисточна Бугарска
Историја
Периодод 4.века п.н.е. до 14. века

Оснивање колоније повезује се са војним ветеранима Осме Аугустове легије, који су након пензионисања, а за време владавине цара Тита Флавија Веспазијана, добили земљу на том подручју, да је обрађују. Досељени ветерани имали су висок статус и били су ослобођени плаћања директних пореза у Римском царству. Колонија је била потчињена цару Рима, и по томе се разликовала од осталих колонија у провинцији Тракија. Уз град је постојала и лука уз садашње Мандренско језеро.

Прво су изграђене две централне улице, у правцу исток-запад и север-југ, затим одређено место главне капије града и развијена урбана структура. За време владавине цара Марка Аурелија (2. век) колонија је заштићена великим утврђеним зидинама. У другој половини 2. и почетком 3. века колонија је брзо расла и развијала се; добила је и право ковања властитог новца. У то време постојали су култови различитих богова; у северном делу насеља идентификовани су остаци два храма.

Зграда купатилатерме – служила је за купање, пре подне су их посећивале жене, поподне мушкарци, али служила је и за дружење, разоноду и играње коцкица. Купке су имале подно грејање.

Међу истраженим објектима је и огромна јавна зграда у којој је пронађена глава кипа цара Септимијуса Северуса (Septimius Severus), који је био постављен специјално због његове посете колонији 195. године. Поред главе цара пронађене су 3 бронзане ноге, све леве, што указује на различите статуе. Претпоставља се да је град посетила и породица цара Филипа Арабљанина.

У 4. веку град је постао епископско средиште. У другој половини 5. века, после бројних најезда Гота, а касније и Хуна, изграђен је нови бедем града, који је сужен, јер се и његово становништво осипало.

После 812. године, након освајања територије од Кана Крума, изграђен је заштитни зид импресивних димензија, као део границе Бугарске и Византије. Приликом потписивања мировног уговора између ове две државе дошло је до кориговања границе, и јужно од реке изграђена је византијска царина, а недалеко од ње – црква. Претпоставља се да је 864. године у тој цркви крштен кнез Борис I Михаило.

Дуелтум - Дебелт

На локацији могу да се виде и остаци тврђаве која је у 9-10. веку претворена у средњевековни Девелт. Девелт је као насеље функционисало до краја 13. века, а на месту античког града појавио се бугарски гарнизон. После доласка Османлија, насеље се преместило на локацију северног дела данашњег села Дебелт и постепено претворило у село.

Најстарије сачувано име насеља је Довелт, од пре две хиљаде и четири стотине година, што значи „место између две мочваре“ на језику древних Трачана. Локација је између река, недалеко од мора, често плављена, али стога и плодног земљишта.

Музеј

1881. године браћа Шкорпил су утврдила да се ту налазе руине древне колоније Деултум. Тада су поменули да су градске зидине високе око 2 метра. Савремена истраживања су започела 1981-1985. Утврђено је да је прво на овом месту постојало тракијско насеље, пре почетка нове ере. Дебелт је проглашен археолошким резерватом у лето 1988. године.[1][2][3]

Дебелт је проглашен једним од бугарских чуда 2011. године, изабран електронским гласањем.

Данас успомену на ту колонију чува Национали археолошки резерват „Дуелтум-Дебелт“ у селу Дебелт. У музеју је поставка неколико изложби са остацима тракијске, грчке, римске и византијске цивилизације. Из римског периода је, поред бронзане главе Септимијуса Северуса, постављена и изложба предмета за свакодневну употребу, као и забаву римских грађана: лампе, посуде за вино, коцкице, огледала.[3][4]

Референце

уреди
  1. ^ Иванова, Миглена. „Деултум – најстарија римска колонија на бугарском поднебљу”. bnr.bg. Приступљено 7. 4. 2020. 
  2. ^ „Roman town of Deultum, village of Debelt”. bulgariatravel.org. Приступљено 7. 4. 2020. [мртва веза]
  3. ^ а б „Деултум – едно от чудесата на България”. drumivdumi.com. Приступљено 7. 4. 2020. 
  4. ^ Taleva, Petra. „30 years since Deultum Debelt has been declared an archaeological reserve”. bnr.bg. Приступљено 7. 4. 2020. 

Галерија

уреди