Отворите главни мени

Едуард Херцог (нем. Eduard Herzog, Шонгау (нем. Schongau LU), кантон Луцерн, 1. август 1841.Берн, 26. март 1924.) је био први старокатолички бискуп Швајцарске.

Едуард Херцог
Eduard Herzog.jpg
Едуард Херцог, у својој 35. години живота
Датум рођења(1841-08-01)1. август 1841.
Место рођењаШонгау
 Швајцарска
Датум смрти26. март 1924.(1924-03-26) (82 год.)
Место смртиБерн
 Шавцарска

Садржај

БиографијаУреди

Едуард Херцог је рођен 1. августа 1841. године у Шонгауу, селу у средишњем делу Швајцарске близу Хохдорфа (нем. Hochdorf (Amt)), у католичкој породици. Отац му је био пољопривреник. Од 1855. је живео у кући свог ујака каноника и професора Јозефа Буркарда Лоја (нем. Josef Burkard Leu) у Луцерну, где је завршио гимназију и почео 1863. године да студира теологију. После ујакове смрти (22. јануара 1865.) наставио је студије теолеогије у Тибингену, Фрајбургу и Золотурну. Одмах по завршетку семинарије у Золотурну посвећен је за католичког свештеника 16. марта 1867. године. Био је вероучитељ у Ратхаузену, а након додатног академског усавршавања на Универзитету у Бону, међу осталима и код Франца Хајнриха Ројша (нем. Franz Heinrich Reusch), од јесени 1868. до 1872. године је професор егзегезе (тумачења Библије) и црквене историје у богословији у Луцерну.

Из протеста према догми о непогрешивости папе - екс катедра[1] Херцог покреће са пријатељима априла 1870. године, у току одржавања Првог ватиканског концила, критички часопис Католички глас из Шумских кантона[2]. Часопис је излазио недељно до децембра исте године. Укупно је изашло 37 бројева.

За време Француско-пруског рата (1970. - 1971.) Херцог је био војни свештеник у Бернској Јури.

Због прихваћене догме о папиној безгрешности Херцог на немачком старокатоличком конгресу у Келну септембра 1972. раскида односе са Римокатоличком црквом и приступа Хришћанској католичкој цркви Швајцарске као делу Старокатоличког покрета; пише базелском бискупу, под чијом је дијецезом био, отворено опроштајно писмо [3] у коме наводи разлог својих поступака и да је спреман за екскомуникацију. Каже да је

„дуго ћутао, али осећао све више, да је недостојно једног човека, чији је позив да у својој околини проповеда хришћанско спасоносно учење, само из љубави према угодном и пријатном животу ћутањем одриче најважније истине.”

Херцог прекида са професорским радом у Швајцарској и 27. септембра 1972. бива изабран за пароха старокатоличке парохије у Крефелду у Немачкој, али на предлог Валтера Мунцингера (нем. Walter Munzinger), враћа се 9. марта 1973. у Швајцарску као парохијски свештеник на парохију у Олтену. На парохији у Олтену остаје до 1976. године, мада је 1974. био изабран за професора на управо основаном Католичком теолошком факултету[4], како се тада звао Факултет за старокатоличку теологију Универзитета у Берну. На факултету је предавао егзегезу Новог завета, катихизис и омилитику. (Држао је вежбе из омилитике код проф. др Јакоба Кунца.)

Године 1876. постављен за пароха у Берну при храму Свети Петар и Павле. Исте године је проглашен почасним доктором Универзитета у Берну.

На другој седници националног синода хришћанских католика, одржаној 7. и 8. јуна 1976. у Олтену, Херцог је изабран за првог хришћанско-каталичког (старокатоличког) епископа у Швајцарској. Хиротонисан је 18. септембра 1876. у Цркви Св. Мартина у Рајнфелдену од стране епископа Јозефа Хуберта Рајнкенса (нем. Joseph Hubert Reinkens), старокатоличког бискупа у Бону.

Папа Пије IX је 6. децембра 1876. године је изрекао булу којом је екскомуницирао и анатемисао епископа Херцога.

Епископ Херцог је 1884. године напустио парохију у Берну, коју је као епископ опслуживао, јер је био изабран за ректора (1884.-1885.) Универзитета у Бону.

Септембра 1899. године епископ Херцог учествује у Утрехту испред Хришћанске католичке цркве Швајцарске на сабору са старокатоличким бискупима Холандије и Немачке. Том приликом је 24. септембра 1899. основана Утрехтска унија (УУ)[5], која међусобно повезује све старокатоличке цркве у свету.

На предлог Светог синода Српске православне цркве краљ Александар је 1. новембра 1923. године одликовао епископа Херцога највишим орденом Српске цркве - Орденом Св. Саве првог реда.

Епископ Херцог је умро 26. марта 1924. године у Берну.

Дела (избор)Уреди

  • О времену настанка Пастирских посланица (нем. Über die Abfassungszeit der Pastoralbriefe), Луцерн, Штампарија браће Ребер, 1872.
  • Беседа на отварању Првог хришћанског католичког синода (нем. Ansprache bei Eröffnung der ersten christkatholischen Synode), Олтен, 1875.
  • Хришћански католички молитвеник (нем. Christkatholisches Gebetbuch), Берн, 1879, 4. издање 1893.
  • Заједништво са англо-америчком црквом (нем. Gemeinschaft mit der anglo-amerikanischen Kirche), Берн, 1881.
  • О верској слободи у Хелветској републици (нем. Über Religionsfreiheit in der helvetischen Republik), Берн, 1884.
  • Снодске проповеди и пастирске посланице (нем. Synodalpredigten und Hirtenbriefe), Берн, 1886., нова серија 1891.
  • Прилози за предисторију хришћанске католичке цркве Швајцарске (нем. Beiträge zur Vorgeschichte der christkatholischen Kirche der Schweiz), Берн, 1896.
  • Црквено опроштење грехова према учењу Светог Августина (нем. Die kirchliche Sündenvergebung nach der Lehre des heiligen Augustin), Берн, 1902.
  • Бог је љубав! (нем. Gott ist die Liebe!), Олтен, 1914; Арау, 1917.
  • Значај ватиканског декрета од 18. јула 1870. — „50 година” (нем. Bedeutung der vatikanischen Dekrete vom 18. Juli 1870 — „Vor 50 Jahren"), Базел, 1920.
  • Религијски постулати хришћанске католичке цркве (нем. Der religiöse Standpunkt der christkatholischen Kirche), Базел, 1920.

РеференцеУреди

  1. ^ Са катедре, тј. са меродавног, надлежног места; учено; *екс катедра Петри (лат. ex cathedra Petri) реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870, непогрешива. (Вокабулар - Српски речник)
  2. ^ нем. Katholische Stimme aus den Waldstätten
  3. ^ Базелски бискуп Жан Клод Ежен Лаша (франц. Jean Claude Eugène Lachat) је објавио ово писмо у бернском дневном листу (нем. Der Bund).
  4. ^ Факултет су основале државне власти Кантона Берн 1874. године. Данас на Универзету у Берну постоји Одсек за хришћанску католичку теологију Архивирано на сајту Wayback Machine (август 25, 2012) (на језику: енглески) (за старокатоличку теологију) у оквиру Теолошког факултета.
  5. ^ Унију су основали епископ Херцог, надбискуп Утрехта, харлемски бискуп, девентерски бискуп и немачки бискуп Рајнкенс.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди