Иванка Муачевић-Николиш
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Иванка Муачевић Николиш (Вуковар, 11. мај 1911 — Загреб, 1942) била је апсолвент медицине и учесница Народноослободилачке борбе.
иванка муачевић-николиш | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. мај 1911. |
Место рођења | Вуковар, Аустроугарска |
Датум смрти | 1942.30/31 год.) ( |
Место смрти | Загреб, НД Хрватска |
Професија | студенткиња медицине |
Породица | |
Супружник | Гојко Николиш |
Деловање | |
Члан КПЈ од | пре рата |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Биографија уреди
Рођена је 11. маја 1911. године у Вуковару. Школовање је започела у Карловцу, а завршила у Осијеку, 1929. године. У Прагу је студирала славистику, и тамо се укључила у револуционарни студентски покрет.
Децембра 1930. године, за време семестралног распуста, дошла је из Прага у Југославију са великом количином илегалног партијског материјала, који је откривен у Осијеку. Тада је ухапшена. Била је у истражном затвору до 24. фебруара 1931. године и затим изведена пред Суд за заштиту државе у Београду и осуђена на 6 месеци затвора, а условно на 3 године.
После изласка из затвора наставила је студије у Београду, а убрзо затим је прешла у Љубљану и тамо радила у Универзитетском комитету. Поново је ухапшена априла 1932. године због илегалног партијског материјала нађеног у њеном стану. Тада је, због дела у повратку, осуђена на две године робије и пет година губљења часних права, а морала је и да издржи остатак казне по пресуди из 1931. године. Казну је издржавала у Пожаревачком казненом заводу.
После изласка из затвора, 1935. године, уписала се на Медицински факултет у Загребу и тамо наставила партијски рад. Када је избио рат, јуна 1941. године дошла је у Београд и укључила се у партијску организацију на Медицинском факултету. Била је предавач на курсевима прве помоћи. Осим тога обављала је и дужност курира између Београда и слободне територије. На тој дужности је ухапшена, од стране Гестапоа, крајем октобра 1941. године у Крагујевцу. Пошто је била пред порођајем, приведена је у затворско одељење Војне болнице у Београду.
Месни комитет КПЈ за Београд добио је задатак да Иванку спасе из затвора. Пошто напад на затвореничко одељење не би успео, због јаке страже, партијска организација у болници је добила задатак да Иванку пребаци на гинеколошко одељење. Лекари Олга Поповић-Дедијер, Тоша Бороцки и Анђелко Анђелковић успели су да придобију главног лекара гинеколога, који је прегледао Иванку и изјавио да ће порођај бити тежак и да би га требало извршити на гинеколошком одељењу. Немци су на ово пристали и Иванка је пребачена на гинеколошко одељење на ком се породила 24. јануара 1942. године.
Сутрадан по Иванкином порођају, био је дан посете болесницима и то је био згодан моменат да се изведе акција. Двојица партизана, наоружана револверима, ушла су на одељење као посетиоци. Разоружали су жандарма и закључали га, а затим покидали телефонске везе и извели Иванку заједно са дететом. Дете је предато на чување Тонки Сикимић, која је у то време имала бебу, а Иванка је после опоравка по партијском задатку отишла у Загреб.
Иванка је у Загребу откривена и 14. јула 1942. године ухапшена заједно са др. Милом Бошковићем, народним херојем, док су шетали градом. Убијена је у усташком затвору у лето 1942. године.
Занимљиво уреди
Иванка је била прва супруга др. Гојка Николиша (1911—1995), учесника Шпанског грађанског рата и народног хероја Југославије. Њихова ћерка, успела је да преживи рат и била је доцент биологије на Медицинском факултету у Београду.
Једна улица у београдском насељу Јајинци носи њено име, као и у крагујевачком насељу Бресница.
Акција њеног спасавања из болнице, јануара 1942. године, послужила је као инспирација за епизоду „Болница” тв серије „Отписани“, редитеља Аце Ђорђевића из 1974. године.
Референце уреди
Литература уреди
- Жене Србије у Народноослободилачкој борби (PDF). Београд: Просвета/Нолит. 1975. COBISS.SR 162155015