Ирина Антанасијевић
Ирина Антанасијевић (Северодоњецк, СССР, 27. јун 1965) — руски и српски филолог, књижевни критичар, преводилац.[1] Доктор филолошких наука од 2002. и професор од 2004. године. Почасни доктор Тјумењског универзитета. Научна интересовања: фолклор и постфолклор, визуелна књижевност и визуелни текст, поетика стрипа, илустрација, књижевност за децу, историја руске емиграције.
| Ирина Антанасијевић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 27. јун 1965. |
| Место рођења | Северодоњецк, Луганска област Украјинска ССР, СССР |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | Србија |
БиографијаУреди
Рођена у граду Северодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР. По доласку у Југославију живела је у Сплиту, а од 1991. до 1999. у Приштини. Радила је као лектор, а затим асистент за руску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Приштини. Тезу „Пејзаж у руском и српском епском“ одбранила током бомбардовања Југославије, 1999. године.
Напустила Приштину након потписивања Кумановског споразума (јун 1999) и преселила се у Ниш. Радила је као професор руске књижевности на Филозофском факултету у Нишу, а наставила да ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Године 2002. одбранила докторску тезу „Поетика тужбалице“. Иницијатор отварања Одељења за славистику са балканистиком на Филолошком факултету у Нишу (од 2002. године Одељење за руски језик и књижевност).
Професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан Уређивачког Одбора часописа Градина до 2009. Члан Уређивачког Одбора часописа Facta universitatis до 2010. Члан Уређивачког Одбора часописа Славистика. Члан Уређивачког Одбора часописа Научный результат, Серия Социальные и гуманитарные исследования.
БиблиографијаУреди
- Монографије
- Пејзаж у руској и српској народној епици, Просвета, Ниш. 2005. ISBN 978-86-7455-658-0. 126 с.
- Поетика руских тужбалица, Ниш, Просвета. 2003. ISBN 978-86-7455-601-6. 210 с.
- Фольклор и авангард: символы и явления, Ниш, Градац: Despot Book. 2011. ISBN 978-86-88877-04-6. 253 стр.
- Русский комикс Королевства Югославия, Нови Сад, Комико. 2014. ISBN 978-8687-919-36-5. 340 стр.
- Русская классика в картинках, Белград: Филологический факультет Белградского университета, 2015 (Белград : Белпак), Библиотека Язык и литература. Серия Русская эмиграция в Белграде ; кн. ISBN 978-86-6153-322-8.
- Речници
- Лексикон општих речи и израза, Будва, Кућа књиге. 2007. ISBN 978-9940-519-01-8.753 с.
- Речник руско-српски српско-руски, Будва, Кућа књиге. 2007. ISBN 978-9940-519-00-1. 832 с.
- Разговорник руско-српски српско-руски, Будва, Кућа књиге. 2007. ISBN 978-9940-519-00-1.192 с.
- Уџбеници и приручници
- Руски језик за студенте биологије и екологије, Ниш — Српско Сарајево. 2002. ISBN 978-86-83481-04-0.190 с.
- Руски језик за студенте физике, Ниш — Српско Сарајево, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 с.
ПризнањаУреди
- Звање Госпа од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[2]
- Медаља Пушкина (Руска Федерација, 2021) – за велики допринос промоцији руског језика и руске културе у Србији[3][4].
РеференцеУреди
- ^ Биографија на УСУС
- ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.
- ^ „Указ Президента Российской Федерации от 24.11.2021 № 671 "О награждении государственными наградами Российской Федерации"”. Официальный интернет-портал правовой информации. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ С., М. (28. 11. 2021). „Пушкинова медаља за професорку Ирину Антанасијевић”. Политика. Приступљено 6. 12. 2021.
Спољашње везеУреди
- Ирина Антанасијевић, био-библиографија, Пројекат Растко - Русија, електронска боиблиотека руско-српских културних веза
- „Ирина Антанасијевић: У Србији је право задовољство бити Рус“, разговарала Рина Бикова, Руска реч, 23. јануар 2017.
- Лична страна на Академија.еду