Кевин Мајер
Кевин Мајер (франц. Kevin Mayer; рођен 10. фебруара 1992.) је француски атлетичар, светски рекордер у десетобоју и европски дворански рекордер у седмобоју. Двоструки је светски шампион (2017. и 2022.), двоструки освајач сребрне медаље на Олимпијским играма (2016. у Рију и 2020. у Токију). Такође је светски и троструки европски шампион у дворани у седмобоју.
| Кевин Мајер | |
|---|---|
 Кевин Мајер у трци на 1.000 метара у завршници седмобоја на Светском првенству у дворани 2018. у Бирмингему | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Kevin Mayer |
| Датум рођења | 10. фебруар 1992. |
| Место рођења | Аржантеј, Француска |
| Држављанство | Француска |
| Висина | 1,85 м |
| Маса | 82 кг |
| Супружник | Делфине |
| Родитељи | Андре Керол |
| Спортске информације | |
| Спорт | Десетобој |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | Десетобој: 9126 (СР) Седмобој: 6479 (ЕР) |
Награде и медаље
| |
Мајер је почео да се такмичи као јуниор и постао је светски јуниорски шампион у десетобоју 2010. Почео је да осваја медаље као сениор на европским првенствима за седмобој у дворани 2013. и у десетобоју на отвореном 2014. Прву олимпијску медаљу освојио је на у Рију 2016. Постао је светски првак у десетобоју 2017. 2018. године постао је светски дворански шампион у седмобоју, а исте године поставио је светски рекорд у десетобоју са 9126 поена. 2021. поново је освојио друго место у десетобоју на Олимпијским играма у Токију. 2022. године освојио је своје друго злато у десетобоју на Светском првенству.
Европски и светски рекорди уреди
2017: Европски рекорд у седмобоју уреди
На Европском првенству у атлетици у дворани 2017. у Београду 4–5. марта, Мајер је освојио златну медаљу у седмобоју. Поставио је нови европски рекорд од 6479 поена, надмашивши рекорд Романа Шебрлеа из 2004. године у Будимпешти за 41 поен.[1] То је такође био други најбољи резултат у седмобоју у дворани за мушкарце, иза светског рекорда Ештона Итона од 6645 поена.[2] Данас (2023. године), Мајеров резултат је 5. у свету свих времена.
2018: Светски рекорд у десетобоју уреди
.jpg)
Мајер је 2018. године на Светском првенству у дворани одржаном у Бирмингему освојио злато у седмобоју са 6348 бодова. У тесној борби, Мајер је за 5 поена победио Дамијана Ворнера из Канаде и освојио своју прву светску титулу у дворани.[3] Међутим, на Европском првенству на отвореном је подбацио у скоку у даљ са три неисправна покушаја и није завршио десетобој.[4]
Након неуспеха на Европском првенству, Мајер је учествовао на Декастар такмичењу одржаном у Таленсу у Француској у септембру 2018. Тамо је оборио светски рекорд Ештона Итона у десетобоју, сакупивши 9126 поена.[5] Мајер је почео снажно првог дана, али је са 4563 поена и даље заостајао за 140 поена за Итоновим укупним резултатом првог дана. Другог дана бацио је копље најдаље икада (71,90 метара) и највише је скочио мотком икада (5,45 метара), што му је омогућило да обори светски рекорд за 81 поен.[6]
Резултати по дисциплинама код обарања светског рекорда уреди
| Дисциплина | Резултат |
|---|---|
| 100 м | 10,55 с |
| скок удаљ | 7,80 м |
| бацање кугле | 16,00 м |
| скок увис | 2,05 м |
| 400 м | 48,42 с |
| 110 м препоне | 13,75 с |
| бацање диска | 50,54 м |
| скок мотком | 5,45 м |
| бацање копља | 71,90 м |
| 1.500 м | 4:36,11 м |
Лични живот уреди
Мајер је рођен 10. фебруара 1992. у Аржантеју,[7] комуни у северозападном предграђу Париза, у породици Андре и Керол Мајер.[8] [9] Његова породица по оцу и немачко презиме воде порекло од Фаршвилера, у североисточној области Лорене, где је његов отац одрастао. Неки од његових рођака и даље живе у департману Мозел поред границе са Немачком.[8] Има три брата: Тибоа, Томаса и Себастијена. Породица је одрасла у Ла Рош-де-Глун (франц. La Roche-de-Glun), малом граду поред реке Роне на југоистоку земље (департман Дром), где његови родитељи и даље живе.[10]
Мајер је почео да се бави атлетиком у близини свог родног града. Од 2008. године тренира у тренинг центру за спортисте високих перформанси у Монпељеу код тренера Бертрана Валсина (франц. Bertrand Valcin).[11]
Кевин је студирао технологију физичких мерења, укључујући метрологију и инструментацију на Универзитету Монпеље-Сет.[12]
Достигнућа уреди
Наступи на великим међународним такмичењима уреди
Лични рекорди уреди
На отвореном уреди
- Ажурирано 26. септембра 2023.[13]
| Дисциплина | Резултат | Место | Датум | Бодова |
|---|---|---|---|---|
| Десетобој | 9.126 поена | Таленс, Француска | 16. септембар 2018. | 9.126 |
| 100 метара | 10,50 секунди | Доха, Катар | 2 октобар 2019. | 975 |
| 400 метара | 48,26 секунди | Лондон, Уједињено Краљевство | 11. август 2017. | 964 |
| 1.500 метара | 4:18,04 минута | Брисел, Белгија | 1. јул 2012. | 655 |
| 110 м препоне | 13,54 секунди | Сент Пол, Француска | 19. септембар 2020. | 1.151 |
| Скок у даљ | 7,80 метара | Таленс, Француска | 15. септембар 2018. | 1.010 |
| Скок у вис | 2,09 метара | Брисел, Белгија | 30. јун 2012. | 993 |
| Скок мотком | 5,45 метара | Таленс, Француска | 16. септембар 2018. | 1.116 |
| Бацање кугле | 17,08 метара | Париз, Француска | 24. авгут 2019. | 947 |
| Бацање диска | 52,38 метара | Ратинген, Немачка | 17. јун 2018. | 921 |
| Бацање копља | 73,09 метара | Токио, Јапан | 5. август 2021. | 1.003 |
У дворани уреди
- Ажурирано 26. септембра 2023.[13]
| Дисциплина | Резултат | Место | Датум | Бодова |
|---|---|---|---|---|
| Седмобој | 6.479 бодова | Београд, Србија | 5. март 2017. | 6.479 |
| 60 метара | 6,85 секунди | Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. март 2018. | 1.016 |
| 1.000 метара | 2:37,30 минута | Гетеборг, Шведска | 3. март 2013. | 778 |
| 60 м препоне | 7,68 секунди | Лијевен, Француска | 9. фебруар 2021. | 1.144 |
| Скок у даљ | 7,55 метара | Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. март 2018 | 1.040 |
| Скок у вис | 2,10 метара | Обијер, Француска | 13. фебруар 2010. | 1.002 |
| Скок мотком | 5,60 метара | Руан, Француска | 10. фебруар 2018. | 1.157 |
| Бацање кугле | 16,32 метара | Торуњ, Пољска | 6. март 2021. | 902 |
Извори уреди
- ^ „Heroics from Spanovic [sic], Muir and Mayer as European Indoor Championships conclude”. IAAF. 5. 3. 2017. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ „Senior Indoor – Heptathlon Men Lists”. IAAF. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ „Report: heptathlon 1000m – IAAF World Indoor Championships Birmingham 2018”. World Athletics. 3. 3. 2018.
- ^ „Les grandes heures de la carrière de Kevin Mayer”. L'Équipe. 17. 9. 2018.
- ^ „France's Kevin Mayer obliterates decathlon world record”. Eurosport. 16. 9. 2018. Архивирано из оригинала 21. 9. 2018. г. Приступљено 21. 9. 2018.
- ^ „Mayer breaks decathlon world record in Talence with 9126”. World Athletics. 16. 9. 2018.
- ^ „Argenteuil fier de Kevin Mayer [Argenteuil proud of Kevin Mayer]”. Le Parisien (на језику: француски). 14. 8. 2017. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ а б „Vice-champion olympique, Kevin Mayer a des racines à Farschviller [Olympic runner-up Kevin Mayer has roots in Farschviller]”. Le Républicain Lorrain (на језику: француски). 21. 8. 2016. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ „Décathlon: "Ce n'est que le début" pour Mayer [Decathlon: "It's only the beginning" for Mayer]”. Sport365.fr (на језику: француски). 19. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ „Mayer, au nom du siens [Mayer, in the name of his relatives]” (на језику: француски). Le Bien Public. 19. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ Ventouillac, Marc (12. 8. 2017). „Bertrand Valcin, le discret coach de Kevin Mayer [Bertrand Valcin, the discreet coach of Kevin Mayer]”. L'Équipe (на језику: француски). Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ „Kevin Mayer au rendez-vous”. Le Parisien (на језику: француски). 14. 8. 2014. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017.
- ^ а б „Kevin Mayer – Profile”. World Athletics. Приступљено 26. 9. 2023.
