Отворите главни мени
Статуа бацача диска у Ботаничком врту у Копенхагену
Први олимпијски победник Роберт Гарет

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретност и прецизност кретања на бацалишту па се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности.

ИсторијаУреди

Диск помиње Хомер у стиху „колут је тај Етион бацио јаки“ (Илијада XXIII, 827) Бацање диска као дисциплина било је сатавни део пентатлона — петобоја. Вајар Мирон (средина V века п. н. е.) исклесао је статуу бацача диска у фази замаха, једно од ремек дела античке уметности. Истопине у Олимпији потврдиле су да су Грци правили дискове од камена, дрвета, гвожђа и бронзе.

Диск је био тежак ос1,245 до 5,707 кг, 16,5 до 34 цм. Бацао се са одређеног каменог постоља, тзв. балбиса површине 80 х 70 цм што доказује да Грци нису познавали технику окрета.

На првим Олимпијским играма 1896. у Атини диск се бацао грчким стилом (без окрета). Прво место освојио је Роберт Гарет резултатом 29,15 м. Након IV Олимпијских игара 1910. године одређено је да пречник круга из којег се баца диск буде 2,5 метара. Швеђанин Седерсен и Чех Ф. Јанда-Сук први су почели бацати диск с окретом, али из круга пречника 2,135 метара. Једно време диск се бацао из круга 2,70 метара.

Од 1902 најбоље резултате имали су Мартин Шеридан (САД), Адолфо Конселини (Италија), Џеј Силвестер и Ал Ертер из САД, Лудвик Данек (Чехословачка, Рики Брух (Шведска) и др.

Први незванични рекорд за жене поставила је 1923. М. Тенборе (Француска) резултатом 27,39 м. Први званични рекорд поставила је Гизела Мауермајер (Немачка) 48,31, а затим Лизел Вестерман (Западна Немачка), Нина Думбадзе, Тамара Прес и Фаина Мелник (СССР) др.

У Југославији се резултати бележе од 1919. године. Тада је Ђуро Гашпар постигао бацајући диск десном и левом руком даљину 54,2875 м (29,5375 + 24,75), a 1920. поставио рекорд бацајући једном руком 31,39 м. Први признати рекорд за жене поставила је М. Цимперман резултатом 20,87 м.

Правила такмичењаУреди

 
Техника бацања диска

Диск се баца из круга пречника 2,50 м чији је обруч од гвожђа или челика. Сваки такмичар имаправо на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја немају нема барем један успели покушај. Најбољи хитац сваког такмичара је и његов најбољи резтултат. При бацању такмичар сме дотаћи само унутрашњи део обруча. Такмичар може напустити круг кроз његов задњи део тј. иза линије која обележава његову средину., тек када дист додирне тло. Хитац се мери од најближег отиска, насталог при паду диска на тло, до унутрашњег руба круга. Диск за сениоре и јуниоре од 17 до 19 година је 2 кг, јуниоре до 17 год. 1,5 кг. Сениорке и јуниорке, као и пионири и пионирке бацају диск од 1 килограма.

Специјалне вежбе бацања дискаУреди

1.Из раскорачног усправног става, сукања трупом са бучицама у леву и десну страну.

2.Из раскорачног усправног става, са оптерећењем на плећима, сукање трупа у леву и десну страну.

3.Бацање диска у вис преко кажипрста, при чему справа добија ротационо кретање у правцу кретања казаљке на сату.

4.Из раскорачног става, имитациони покрети бацања диска.

5.Бацање олакшане справе у циљу усавршавања специјалне брзине покрета у фази завршног напрезања.

6.Бацање стандардне справе у циљу усвајања прецизности покрета у фази престизавања справе.

7.Дизање лакших тегова из лежања,седа,чучња и нешто тежих из стојећег става једном и обема рукама.

-сукање или повијање(Приликом извођења ни један део тела се не помера изразито ван равнотежног положаја)

Светски рекордиУреди

Први светски рекорд у бацању диска ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 74,08 метара, а постигао га је Јирген Шулт из Источне Немачке у Нојбранденбургу 6. јуна 1986. године. Код жена рекорд држи Габријела Рениш из Источне Немачке са 76,80, а постигнут је исто у Нојбранденбургу, 9. јула 1988. године.

Листа најбољих резултата у бацању диска за мушкарцеУреди

Ово је листа атлетичара, који су бацили диск преко 71,20 метара, са стањем на дан 2. децембар 2014. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута бацила диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Дужина Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 74,08 Јирген Шулт 11. мај 1960.   Источна Немачка Нојбранденбург 6. јун 1986.
2. 73,88 Виргилијус Алекна 13. фебруар 1972.   Литванија Каунас 3. август 2000.
3. 73,38 Герд Кантер 6. мај 1979.   Естонија Хелсинборг 4. септембар 2006.
4. 71,86 Јуриј Димчев 5. август 1958.   Совјетски Савез Москва 29. мај 1983.
5. 71,84 Пјотр Малаховски 7. јун 1983.   Пољска Хенгело 8. јун 2013.
6. 71,70 Роберт Фазекаш 8. август 1975.   Мађарска Сомбатхељ 14. јул, 2002.
7. 71,50 Ларс Ридл 28. јун 1967.   Немачка Висбаден 3. мај 1997.
8. 71,32 Бен Плакнет 13. април 1954.   Сједињене Америчке Државе Јуџин (Орегон), 4. јун 1983.
10. 71,26 Џон Пауел 25. јун 1947.   Сједињене Америчке Државе Сан Хозе 9. јун 1984.
71,26 Рикард Брух 2. фебруар 1946.   Шведска Малме 15. новембар 1984.
71,26 Имрих Бугар 14. април 1955.   Чехословачка Сан Хозе 25. мај 1985.

Рекорди мушкиУреди

Листа најбољих резултата у бацању диска за женеУреди

Ово је листа атлетичарки, које су бациле диск преко 72,50 метра, са стањем на дан 13. децембар 2011. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута бацила диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Дужина Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 76,80 Габријела Рајниш 23. септембар 1963.   Источна Немачка Нојбранденбург 7. јули 1988.
2. 74,56 Здењка Шилхава 15. јун 1954.   Чехословачка Њитра 26. август 1984.
2. 74,56 Илке Вилуда 28. март 1969.   Источна Немачка Нојбранденбург 23. јул 1989.
4. 74,08 Дијана Гански 14. децембар 1963.   Источна Немачка Карл Маркс Штат 20. јул 1987.
5. 73,84 Данијела Костијан 30. април 1965.   Румунија Букурешт 30. април 1988.
6. 73,36 Irina Meszynski 24. март 1962.   Источна Немачка Праг 17. август 1984.
7.. 73,28 Галина Савинкова 15. јул 1953.   Совјетски Савез Доњецк 8. септембар 1984.
8. 73,22 Цветанка Христова 14. март 1962.   Бугарска Казанлак 19. април 1987.
9. 74,56 Гизела Бејер 16. јул 1960.   Источна Немачка Берлин 20. јул 1984.
10. 74,08 Мартина Хелман 12. децембар 1960.   Источна Немачка Потсдам 20. август 1987.

Женски рекордиУреди

Види јошУреди