Кинески љускавац

Кинески љускавац (лат. Manis pentadactyla, [Манис пентадактила] — „петопрсти љускавац”) је врста љускаваца, из рода Manis унутар потпородице Maninae и породице Manidae, која настањује подручје Јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[3][1][2][5]

Кинески љускавац
Временски распон: 12.9–0 Ma
средњи Миоцен до данас[1]
Zoo Leipzig - Tou Feng.jpg
кинески љускавац у зоолошком врту у Лајпцигу
Chinese pangolin skeleton.jpg
костур кинески љускавац изложен у "Музеју остеологије" у Оклахома Ситију
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pholidotamorpha
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Maninae
Род: Manis
Врста:
M. pentadactyla
Биномно име
Manis pentadactyla
Подврсте[4]
Chinese Pangolin area.png
  распрострањеност врсте
Синоними
синоними врсте:
  • Manis aurita (Hodgson, 1836)
  • Manis auritus (Hodgson, 1836)
  • Manis brachyura (Erxleben, 1777)
  • Manis dalmani (Sundevall, 1843)
  • Manis dalmanni (Sundevall, 1843)
  • Manis pusilla (Allen, 1906)
  • Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872)
  • Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872)
  • Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907)
синоними подврсте:
  • M. p. aurita:
    • Manis aurita (Hodgson, 1836)
    • Manis auritus (Hodgson, 1836)
    • Manis dalmani (Sundevall, 1843)
    • Manis dalmanni (Sundevall, 1843)
    • Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872)
    • Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872)
    • Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907)
  • M. p. pentadactyla:
    • Manis brachyura (Erxleben, 1777)
  • M. p. pusilla:
    • Manis pusilla (Allen, 1906)

Етимологија називаУреди

Врста: Поријеколо назива од: Значење назива:
M. pentadactyla
  • рода Manis
  • старогрчке ријечи пенте (стгрч. πέντε), која значи пет
  • и старогрчке ријечи дактилос (стгрч. δάκτυλος), која значи прст
петопрсти љускавац

ОписУреди

Кинески љускавац је мали до средње велик сисар са издуженим тјелом и дугим репом. Ова врста је покривена кератинским љускама (пречника 20 до 50 mm), распоређеним у 14 до 18 попречни и 15 до 19 уздужних преклапајући редова по тјелу и 14 до 20 редова дуж репа, заједно са дебелом чекињастом длаком свјетлосмеђе боје између љуски. На цјелом тјелу ове врсте се налази укупно око 520 до 580 љуски, које заједно теже око 573.47 g.[5] Љуске могу бити тамносмеђе, тамне маслинастосмеђе, жутосмеђе или тамносиве боје, а повремено на неким љускама недостаје пигментација. Стомак, унутрашња страна ногу, доња страна врата, њушка и бочне стране лица кинеског љускавца нису покривени љускама, већ су покривени ријетком бјелом длаком.[5]

Мјере: Мужјак: Женка:
Тежина:
  • 2,1 - 8,5 kg
  • 3,5 - 7,6 kg (на Тајвану)
  • 2,2 - 5,7 kg
  • 4 - 6 kg (на Тајвану)
Дужина:
  • Укупна: 596 - 890 mm
  • Реп: 238 - 400 mm
  • Укупна: 598 - 810 mm
  • Реп: 241 - 340 mm

Распрострањеност и стаништеУреди

Кинески љускавац је распрострањен на подручју Јужне и Југоисточне Азије (на западу до Непала, на југу до сјеверног Вијетнама, и на сјеверу и истоку до јужне Кине).[2] Ова врста насељава широколисне и мешовите шуме умерених предела, травнате равнице, пољопривривредна земљишта, шуме бамбуса, четинарске шуме, примарне и секундарне тропске шуме и друга шумска подручја до 3000 m надморске висине.[5]

Начин животаУреди

Кинески љускавац прави подземне пролазе.

УгроженостУреди

Ова врста се сматра угроженом.[2]

Популациони трендУреди

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[2]

СистематикаУреди

КласификацијаУреди

Врста: Подврста: Распрострањеност:
Manis pentadactyla
(Linnaeus, 1758)[5]
M. p. aurita (Hodgson, 1836)   Бангладеш (сјеверни дио Бангладеша)
  Бутан (јужни дио Бутана)
  Вијетнам (сјеверни дио Вијетнама)
  Индија (савезне државе Асам, Манипур, Мегалаја, Нагаланд и Сиким)
  Кина (јужна Кина)
  Лаос (сјеверни дио Лаоса)
  Мјанмар (сјеверни дио Мјанмара)
    Непал (југ Непала)
  Тајланд (сјеверни дио Тајланда)
M. p. pentadactyla (Linnaeus, 1758)   Република Кина
M. p. pusilla (Allen, 1906)   Кина (острво Хајнан)

ФилогенијаУреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Manis pentadactyla.[6][7][8][9][1]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta  

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

Pholidota sp. (BC 16’08)

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 
 Smutsiinae 

Phatagininae  

Smutsiinae (sensu stricto)  

 sensu lato 
 ? 

Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Maninae 
 Manis 
 Manis pentadactyla 

Manis pentadactyla aurita

Manis pentadactyla pentadactyla

Manis pentadactyla pusilla

 ? 

Manis hungarica

Manis crassicaudata  

 ? 

Manis lydekkeri

 (Paramanis
 ? 

Manis sp. (Scale_H4 & Scale_H8)

Manis culionensis

Manis javanica  

 ? 

Manis palaeojavanica

 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенст врсте Manis pentadactyla унутар рода ManisУреди

Мађарски љускавацЈугоисточноазијски љускавацЛајдекеров љускавацИндијски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth, Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ а б в г д Challender, D.; Wu, S.; Kaspal, P.; Khatiwada, A.; Ghose, A.; Ching-Min Su, N. & Laxmi Suwal, T. (2019). Manis pentadactyla (errata version published in 2020)”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12764A168392151. Приступљено 27. 3. 2020. 
  3. ^ а б Linnæus, C. (1758). Manis pentadactyla. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 36. 
  4. ^ Schlitter, D. A. (2005). „Species Manis (Manis) pentadactyla. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  5. ^ а б в г д Wu, Shibao; Ching-Min Sun, Nick; Zhang, Fuhua; Yu, Yishuang; Ades, Gary; Laxmi Suwal, Tulshi; Jiang, Zhigang (2020), „Chapter 4 - Chinese pangolin, Manis pentadactyla (Linnaeus, 1758)”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 49—70, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00004-6 
  6. ^ Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 09. 2015. Приступљено 14. 5. 2015. 
  7. ^ Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  8. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040. 
  9. ^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 . PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 . 

Спољашње везеУреди