Афрички дрвни љускавац

Афрички дрвни љускавац или афрички љускавац пењач (лат. Phataginus, [Фатагинус] — „љускавац”) је род љускаваца, из потпородице мали афрички љускавци (лат. Phatagininae) унутар породице Manidae, који настањује подручје подсахарске Африке.[6][4][7][1][8] Овај род укључује двије живуће врсте љускаваца.

Афрички дрвни љускавац
Временски распон: средњи миоцен до данас (13,3–0 Ma)[1]
Phataginus.jpg
врсте из рода Phataginus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Phatagininae
Gaubert, 2017
Род: Phataginus
Rafinesque, 1821
Типска врста
Phataginus tricuspis
Rafinesque, 1821
Врсте
Manis ranges.png
распрострањеност савремених врста

     Phataginus tetradactyla      Phataginus tricuspis

Синоними[2][3]
синоними потпородице:
  • Uromaninae (Pocock, 1924)
  • Uromanini (McKenna & Bell, 1997)[4]
синоними рода:
  • Phatagin (Gray, 1865)
  • Phataginus (Rafinesque, 1815) [nomen nudum]
  • Triglochinopholis (Fitzinger, 1872)
  • Uromanis (Pocock, 1924)[5]

Етимологија називаУреди

Потпородица: Поријеколо назива од: Значење назива:
Phatagininae
  • типског рода Phataginus
  • и таксономског наставка -nae
љускавци
Род: Поријеколо назива од: Значење назива:
Phataginus француског термина фатагин (франц. phatagin). Овај термин води поријекло од локалног назива за љускавце фатагин или фатаген са простора Источних Индија, којег је 1763. године прихватио француски природословац Буфон. љускавац

ОписУреди

Врсте из рода Phataginus живе на углавном на дрвећу и више су прилагођене овом начину живота него други афрички љускавци.[9] Однос дужина главе напрема тјелу и репу код ови врста љускаваца је <1, док је код других љускаваца >1. Длаке између љуски и на остатку тјела код ови врста су ријетке и кратке. Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, се завршава са три врха. Горњи дио предњи стопала је длакав и није покривен љускама. Горњи дио задњи стопала (гледано са леђа) није покривен љускама, са длакавом зоном присутном између основе канџи и љуски задњи стопала. Основа прве канџе на предњим и задњим стопалима је иза основе пете канџе. Дужина треће канџе на предњим стопалима је двоструко дужа од дужине друге и четврте канџе. Ове врсте не посједују ушне шкољке.[1]

ЕволуцијаУреди

Према генетским истраживањима, унутар афричке гране љускаваца, мали афрички љускавци (потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (потпородица Smutsiinae) око 22,9 милиона година.[1] Око 13,3 милиона година преци данашње двије врсте дрвни љускаваца су се одвојили једни од других, формирајући нове врсте.[1]

СистематикаУреди

Историја класификацијеУреди

У прошлости је овај род, као подрод, био уврштаван унутар рода Manis, али је касније препознат као засебна група.[10] Једно вријеме су овај род и потпородица (тада као племе) били уврштени унутар потпородице Smutsiinae,[4][11][12] но касније су уврштени као блиски сродници те потпородице.[1]

КласификацијаУреди

род Phataginus[13] (Rafinesque, 1821)
Врсте: Распрострањеност: Временски
распон:
P. tetradactyla (Linnaeus, 1766)   Ангола (покрајина Кабинда)
  ДР Конго (сјеверни дио Конга и покрајина Централни Конго)
  Габон
  Гана (југ Гане)
  Гвинеја (југ Гвинеје)
  Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко)
  Камерун (југ Камеруна)
  Либерија
  Нигерија (југ Нигерије)
  Обала Слоноваче (јужни дио)
  Република Конго
  Сијера Леоне
  Централноафричка Република (југозападни дио)
13,3 мил. год. до данас
P. tricuspis (Rafinesque, 1821)   Ангола
  Бенин (југ Бенина)
  Бурунди
  ДР Конго
  Габон
  Гана (југ Гане)
  Гвинеја
  Гвинеја Бисао
  Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко)
  Замбија (сјеверни дио око језера Мверу и Тангањика)
  Јужни Судан (југозападни дио)
  Камерун
  Кенија (западни дио)
  Либерија
  Нигерија
  Обала Слоноваче
  Република Конго
  Руанда
  Сијера Леоне
  Танзанија (на сјеверу уз Викторијино језеро и на западу из језеро Тангањика)
  Того (југ Тогоа)
  Уганда
  Централноафричка Република
  Чад (југ Чада)
13,3 мил. год. до данас

ФилогенијаУреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Phataginus.[11][12][14][9][1]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta  

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

pholidota sp. (BC 16’08)

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 

Maninae  

 ? 

manidае sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Smutsiinae 

Smutsiinae (sensu stricto)  

 Phatagininae 
 Phataginus 

Phataginus tetradactyla  

Phataginus tricuspis  

 sensu lato 
 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенстУреди

Унутар породице ManidaeУреди

Азијски љускавацАфрички приземни љускавацФајумски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Унутар рода PhataginusУреди

Белотрби љускавацДугорепи љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T Stanley, Stephen J O’Brien, Warren E Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth
  2. ^ Mikko's Phylogeny Archive: MANIDAE – Recent pangolins
  3. ^ Martha E. Health (1992.) "Manis pentadactyla", The America Society of Mammalogists, in Mammalian Speacies No. 414, pp. 1-6, 3 figs.
  4. ^ а б в Malcolm C. McKenna, Susan K. Bell: Classification of Mammals: Above the Species Level in Columbia University Press, New York (1997), 631 Seiten. ISBN 978-0-231-11013-6.
  5. ^ „Taxonomic Swap 25736”. iNaturalist. 2017-10-08. Приступљено 2019-09-17. 
  6. ^ U. Rahm (1956.) "Notes on pangolins of the Ivory Coast." Journal of Mammalogy 37(4):531-537
  7. ^ D. M. Alba, A. S. Hammond, V. Vinuesa and I. Casanovas-Vilar (2018.) "First record of a Miocene pangolin (Pholidota, Manoidea) from the Iberian Peninsula." Journal of Vertebrate Paleontology 38(1):e1424716
  8. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  9. ^ а б du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 . PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 . 
  10. ^ Schlitter, D.A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  11. ^ а б Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Приступљено 14. 5. 2015. 
  12. ^ а б Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  13. ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2 
  14. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.