Петровац, красуљак, бела рада или белка (лат. Bellis perennis) је вишегодишња зељаста украсна и лековита биљка из породице главочика (Asteraceae). Остали народни називи су: тратинчица, трајни красуљак, катаринчица, искрица, бјелка, крсница, бехар и дрница.[1] Њој сродне врсте су и шумска тратинчица (Bellis silvestris Cyr.) и једногодишња тратинчица (Bellis annua L.).[1] По белој ради је град Бијело Поље у Црној Гори добио име, јер је некада цело поље на коме се сада налази град изгледало бело у пролеће када се посматрало са околних брда, јер је поље било прекривено белом радом.

Bellis perennis
Bellis perennis white (aka).jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
B. perennis
Биномијално име
Bellis perennis
Bellis perennis

Опис биљкеУреди

Стапка (скапус) је са једном главицом и без листова. При врху је задебљао и са прилеглим длакама. Висине је од 5 до 15 cm.[2]

Листови су у розети, лопатичасти до објајасти, нагло се сужавају у широку дршку. По рубу су слабо назубљени или тестерасти. Могу имати кратке длаке или су голи.[2]

Цветови образују цвасти главице пречника 1-2 cm. Инволукрум је полулоптаст, са елиптичним или дугуљастим листићима поређаним у два реда, који су тупи и длакави. Дискус широк 4-5 mm, са многобројним двополним цветовима, цевастог изгледа и жуте боје. Цветови на ободу су женски, језичасти, а боја им може бити ружичаста до сасвим црвена, а често су и бели.[2] Цвета читаве године, од раног пролећа до зиме.

Рошка (ахенија) је дуга до 1,5 mm, објајаста, са стране спљоштена, глатка и без папуса.[2]

АреалУреди

Природни ареал ове биљке обухвата Европу, Малу Азију, Сирију и Мадеиру, а унесена је и у Северну Америку и на Нови Зеланд. Припада субатлантско-субмедитеранском флорном елементу.[2]

СтаништеУреди

Насељава утрине, ливаде и пашњаке низијског, брдског и горског појаса, мада је најбројнија у долинама. Има је и у парковима градских насеља.[2] Расте до надморске висине од 1.800 m.[1]

ЗначајУреди

Ова биљка је лековита и садржи сапонине, горке супстанце, етерична уља и танине, а користи се за припремање чаја за лечење дисајних органа (против кашља, астме итд.). Такође је и медоносна биљка. Људи су произвели форму hortensis, која се користи као украсна биљка широм света.[2]

Може се користити и у исхрани: од искључиво младих листова се прави салата, а у Немачкој се тврди и зелени пупољци маринирају и употребљавају уместо капра. Отворени цветови су такође јестиви.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Љубиша Грлић, Енциклопедија самониклог јестивог биља, 1990. Аугуст Цесарец, Загреб.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди