Крста Смиљанић

армијски генерал

Крста Смиљанић (Љубиш, 17/29. децембар 1868Београд, 14. мај 1944) био је армијски генерал, бан Зетске бановине 1929-31 и сенатор.

Крста Смиљанић
Крста Смиљанић, као ђ-штаб. пуковник.JPG
Армијски генерал Крста Смиљанић
Датум рођења(1868-12-29)29. децембар 1868.
Место рођењаЉубиш
Кнежевина Србија
Датум смрти14. мај 1944.(1944-05-14) (75 год.)
Место смртиБеоград
Недићева Србија
ВојскаВојска Краљевине Србије
Југословенска војска
Године службе18921929.
ЧинKingdom of Yugoslavia-Army general.svg KoS-KoY-Army-Main Branch-General.svg Армијски генерал
ЈединицаДринска дивизија
Битке/ратовиБалкански ратови
Први светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима
Орден Белог орла
Орден Светог Саве
Орден Југословенске круне

БиографијаУреди

 
Командант Дринске дивизије (пуковник Крста Смиљанић), и командант Дунавске дивизије (пуковник Светомир Матић) (јануар 1917.

Рођен је 17/29. децембра 1868. године од оца Милосава и мајке Видосаве. Завршио је основну школу и гимназију, потом је 1. септембра 1888. године уписао Нижу школу Војне академије коју је после три године завршио и добио чин инжењерског потпоручника.

У октобру 1896. године завршио је Вишу школу Војне академије, одакле је преведен у генералштабну струку.

За време Првог балканског рата био је сарадник војводе Радомира Путника, који му је поверио руковођење Саобраћајног одељења врховне команде. Никола Пашић, тадашњи председник владе, га је по завршетку Другог балканског рата уврстио у састав делегације мировних преговора у Букурешту.

Током Првог светског рата командовао је Дринском дивизијом у ратним операцијама и током повлачења преко Црне Горе и Албаније.

Слобода има лица оних који су за њу живот дали.

После Првог светског рата био је командант Треће армијске области, члан Врховног законодавног савета, бан Зетске бановине 1929-31, а од 10. јануара 1932. године указом краља Александра био је постављен за сенатора.

До почетка Другог светског рата живео је у Београду, да би се непосредно по његовом почетку вратио у Љубиш. Немачка команда га је спровела у Београд где је био у кућном притвору у свом стану. Ту је и умро 14. маја 1944. године.[1]

О њему је Снежана Ђенић објавила две књиге: Армијски ђенерал Крста Смиљанић COBISS.SR 151084044 и Ђенерал Крста Смиљанић: хроника једног витешког живота COBISS.SR 210268428.[1]

Унапређење у чиновеУреди

Од 1894. је имао чин поручника, 1902. мајора, 1913 пуковника, а од 1923. године чин армијског генерала.

ОдликовањаУреди

 
Споменик Крсти Смиљанићу у Златибору
Одликовања армијског генерала Крсте Смиљанића [а]
       
       
       
       
       
       

Домаћа одликовањаУреди

Инострана одликовањаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Споменице и медаље нису укључене.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди