Кукуњевац
Кукуњевац је насељено место у саставу града Липика, у западној Славонији, Република Хрватска.
Кукуњевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Пожешко-славонска |
Град | Липик |
Област | Западна Славонија |
Становништво | |
— 2011. | 233 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 26′ 39″ С; 17° 05′ 57″ И / 45.444282° С; 17.099242° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 146 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34551 Кукуњевац |
Позивни број | +385 34 |
Регистарска ознака | DA |
Историја
уредиКукуњевац спада у најстарија српска насеља - парохије у Пакрачкој дијецези. То место постоји од 1336. године[1], а населили су га Срби, њих 12 породица са 200 душа, у време српског цара Душана. Саградили су цркву у средини стародревног гробља; око цркве је одувек било сахрањивање. На месту те некадашње цркве остало је "црквиште", као свето место са великим каменом, на месту олтара. Народ је у 19. веку тај камен називао "часна трпеза", вероватно због раније намене. Нова црква је подигнута на другом месту 1740-1745. године, а у њу су унете вредне ствари из срушеног храма. Осветио ју је 20, октобра 1745. године епископ Пакрачки Софроније Јовановић у спомен Св. Преподобне Параскеве. Православно парохијско звање је основано а тада се и матрикуле воде од 1776. године. Завео их је при православној цркви Св.Петке (Параскеве) поп Сава Грубнић. Уз цркву је 1825. године подигнут дрвени торањ, какав је био и раније. Нови трећи по реду звоник је од чврстог материјала дограђен 1866. године.[1]
Православни пароси у месту су били, поред првог Грубнића (1776-1777), поп Сава Дедић (1777-1786), поп Петар Михоковић (1786-1787), поп Јован Марић (1787-1805), поп Јаков Миљатовић (1805), поп Јован Лазић (1805-1809), поп Ђорђе Вујић (1809-1812), прота Лука Марковић (дарувсрки) (1812-1830), поп администратор Филип Мијачевић (1830-1831), поп Антоније Марковић (1831-1833), поп Ђорђе Ратковић (1833-1834), поп Јован Станојчић (1834-1849), поп Лазар Грбић (1849-1879), поп Димитрије Бабић (1879-1882) и поп Станко Теодоровић (1882-1896)...
Године 1842. у Кукуњевцу је било 614 душа, 28 ученика. А 1896. године их је било: 1200 православаца и 78 ученика - учитељ је тада Ђура Јовановић. У месту је било и "иновераца" - 150 становника.[1] Било је то место 1885. године у Ново-градишком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је у то време записано 508 православних душа.[2]
До нове територијалне организације у Хрватској, налазио се у саставу бивше велике општине Пакрац.
Храм Свете Петке – Кукуњевац (Славонска епархија)
Парохијски храм Свете Петке подигнут је око 1782. године на темељу старије дрвене цркве. Иконостас храма је осликан 1896. године.
Други свјетски рат
уредиУ току Другог светског рата храм је оштећен а у њему је тада страдало око 700 овдашњих Срба. У цркви у Кукуњевцу затворено је око 200 мештана. „Ту су их најпре свукли, оставили на њима само гаће и кошуљу, и када је пала ноћ све их поклали”.[3] Оштећен храм у поратном периоду у целини је обновљен, а у спомен геноцида је недалеко од њега подигнут меморијални центар.
У близини цркве после другог светског рата изграђен је споменик за преко 800 стрељаних мештана и интернираних Козарчана и Словенаца које су мучки убили припадници Лубурићеве Усташке бојне. Споменик је дело вајара Стевана Лукетића и израђен је од нерђајућег челика. Скулптура је у облику октаедра, са наглашеним вертикалама, која симболизује страдања и погибију становника Кукуњевца.[4]
Рат у Хрватској
уредиЗа време рата у Хрватској, на православном гробљу у Кукуњевцу су хрватске паравојне снаге сахраниле 19 Срба који су убијени за време Масакра у Западној Славонији.[5]
Црква и Меморијални центар су минирани и потпуно уништени 9. октобра 1991. године. Мине су поставиле снаге МУП-а Хрватске.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Кукуњевац је имао 233 становника.[6]
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Кукуњевац је имало 1.082 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ а б в "Застава", Нови Сад, 9. јануар 1896. године
- ^ "Застава", Нови Сад, 1885. године
- ^ Страњаковић 1991, стр. 240.
- ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 341.
- ^ „Skrivana tela 19 Srba pobijenih u Pakračkoj poljani”. blic.rs. Tanjug. Приступљено 5. 1. 2019.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2014.
Спољашње везе
уредиhttp://www.blic.rs/Vesti/Hronika/347337/Komemoracija-zrtvama-ustaskog-terora-u-Kukunjevcu