Милан Колак

Милан Колак (Крагујевац, 17. априла 1993) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Милан Колак
Пуно имеМилан Колак
Датум рођења(1993-04-17)17. април 1993.(29 год.)
Место рођењаКрагујевац, СР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Битне улогеКраљ Петар Први — Маринко
Ургентни центар — Дамјан
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Милан Колак је рођен у Крагујевцу, 17. априла 1993. године. Глуму је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Никите Миливојевића, где је потом стекао и мастер титулу.[1] Као најбољи у класи добио је „Награду Предраг Пеђа Томановић“ коју додељује Српско народно позориште.[2] Током студија је играо у представи Енциклопедија изгубљеног времена, премијерно изведеној у Позоришту младих у октобру 2015.[3] Наредне године добио је улогу у представи Елинг и Кјел Бјарне,[4] за коју је награђен на фестивалу Кестенбург у Бањој Луци, 2017.[5] Исте године отпочео је сарадњу са зрењанинским Народним позориштем „Тоша Јовановић“, улогом Ромеа у трагедији Вилијама Шекспира Ромео и Јулија, коју је драматуршки обрадила Кристина Бојанић, а режирао Никола Завишић.[6] Прву телевизијску улогу остварио је у пројекту Корени, где је тумачио један од споредних ликова.[7] Пажњу филмске публике стекао је улогом војника Маринка Спасојевића у остварењу Краљ Петар Први, у режији Петра Ристовског,[8][9][10] добивши награду за најбољег дебитанта на Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети, у Нишу, 2019. године.[11] Према том филму, касније је приказана и серија на Радио-телевизији Србије.[12] Са колегиницом Лором Ђуровић водио је вечерњи програм Филмског фестивала у Равном Селу 2019,[13] док се наредне године појавио у трећој сезони телевизијске серије Ургентни центар.[14] У филму о певачу Томи Здравковићу појавио се у улози његовог брата Новице.[15]

УлогеУреди

Позоришне представеУреди

Представа Улога Режија Позориште Премијера
Енциклопедија изгубљеног времена Радник, обезбеђење, грађанин, батинаш Снјежана Бановић Позориште младих 23. октобар 2015.[16][17]
Елинг и Кјел Бјарне Франк Асли Давид Алић Позориште промена 9. мај 2016.[4]
Ромео и Јулија Ромео Никола Завишић Народно позориште „Тоша Јовановић“ 15. октобар 2016.[18][19]
Реконструкција Урош Момчило Миљковић и Геа Гојак Српско народно позориште 8. децембар 2016.[20]
Зрењанин Коча, члан комисије Борис Лијешевић Народно позориште „Тоша Јовановић“ 25. мај 2017.[21][22]
Опседнути Н. Н. Никола Кончаревић Позориште промена 13. октобар 2017.[23]
Било једном у Банату Иван+ Владимир Лазић Народно позориште „Тоша Јовановић“ 23. октобар 2018.[24][25]
Командант Сајлер Вилхелм Сајлер Никола Кончаревић 27. март 2019.[26][27]
Вртешка Млади господин Даријан Михајловић Позориште „Бошко Буха“ 31. март 2019.[28][29]
Наш град Џорџ Гибс Миа Кнежевић Народно позориште „Тоша Јовановић“ 28. април 2021.[30]
Дечко из последње клупе Рафаел Артола Тијана Васић 15. октобар 2021.[31]

ФилмографијаУреди

2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 1 2 3
ТВ филм 0 0 0
ТВ серија 2 5 7
Кратки филм 0 0 0
Укупно 3 7 10
Год. Назив Улога
2010-е
2017. Корени (серија) Милован
2018. Краљ Петар Први Маринко Спасојевић
2019. Краљ Петар Први (серија)
2020-е
2020. Јужни ветар (серија) Стеван
2020. Ургентни центар (серија) др Дамјан Мештеровић
2021. Пролећна песма Јован
2021. Дрим тим (серија) Мита Блеф
2021. Тома Новица Здравковић
2022. Тома (серија)
2022. Блок 27 (серија) Млади Андреј Гашпар
2022. Убице мог оца (6. сезона) (серија) Лав
2022. Јужни ветар 2 (серија) Стеван
2022. Тунел (серија) (серија) Пацко
2022. Ургентни центар 4 (серија) Дамјан Мештеровић

Награде и признањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Балабан, Жељко (30. 1. 2017). „Милан Колак у представи „Ромео и Јулија. Дневник холдинг. Приступљено 7. 11. 2019. 
  2. ^ а б Балабан, Ж. (5. 2. 2018). „Милан Колак: Признање има охрабрујуће дејство”. Дневник холдинг. Приступљено 6. 11. 2019. 
  3. ^ Мандић, Даниел (6. 10. 2015). „Премијера у Позоришту младих”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 7. 11. 2019. 
  4. ^ а б „Позориште Промена: Премијера представе "Елинг и Кјел Бјарне". Радио-телевизија Војводине. 9. 5. 2016. Приступљено 6. 11. 2019. 
  5. ^ а б „Представа “Елинг и Кјел Бјарне. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. 13. 11. 2017. Приступљено 6. 11. 2019. 
  6. ^ „Glumac Milan Kolak: Zrenjanin mogu nazvati svojim gradom”. ilovezrenjanin.com. 6. 1. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  7. ^ Malbaški, Miroslava (22. 3. 2019). „Glumac Milan Kolak o angažmanu u Zrenjaninskom pozorištu”. listzrenjanin.com. Приступљено 7. 11. 2019. 
  8. ^ Radojković, Sara (25. 5. 2018). „Dvanaest mladih srpskih glumaca i glumica na koje treba da obratite pažnju”. vice.com. Приступљено 6. 11. 2019. 
  9. ^ „U filmu “Kralj Petar Prvi” Jednu od važnijih uloga tumači Milan Kolak: Pošteno sam se namučio i još mi je bilo lepo”. Курир. 12. 10. 2018. Приступљено 6. 11. 2019. 
  10. ^ Kostić, S. (12. 12. 2018). „Preci su mi prošli Albansku golgotu: Glumca Milana Kolaka familija spremila za ulogu u "Kralju Petru Prvom"!”. Информер. Приступљено 6. 11. 2019. 
  11. ^ а б Z, M. (30. 8. 2019). „Tihomir Stanić dobitnik Gran-prija na 54. "Filmskim susretima". Јужне вести. Приступљено 6. 11. 2019. 
  12. ^ „Серија "Краљ Петар I". Радио-телевизија Србије. 20. 2. 2019. Приступљено 7. 11. 2019. 
  13. ^ „Milan Kolak, mladi glumac poznat po ulozi Marinka Spasojevića u filmu Kralj Petar I, publici u Ravnom Selu predstaviće se kao voditelj večernjeg programa zajedno sa Lorom Đurović”. Ravno Selo Film Festival. Фејсбук. 14. 6. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  14. ^ Бобинац, М. (4. 8. 2019). „Нова сезона "Ургентног центра": И љубавне афере у ординацији”. Вечерње новости. Приступљено 7. 11. 2019. 
  15. ^ „Milan Kolak: Da je ovaj svet moralno savršen glumci ne bi ni postojali”. zrenjaninski.com. 14. 4. 2021. Приступљено 11. 2. 2022. 
  16. ^ Стајић, Мирослав (17. 10. 2015). „Емилија Мрдаковић: Енциклопедија изгубљеног времена”. Дневник холдинг. Приступљено 6. 11. 2019. 
  17. ^ Годишњак 38 2017, стр. 134—135.
  18. ^ „Zrenjaninski “Romeo i Julija” u Beogradu”. gradskiradiozrenjanin.com. 25. 11. 2016. Архивирано из оригинала на датум 06. 11. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  19. ^ Годишњак 39 2018, стр. 92.
  20. ^ Kopestinskij, Tamara (9. 12. 2016). „Rekonstrukcija u Srpskom narodnom pozorištu”. Данас. Приступљено 6. 11. 2019. 
  21. ^ „Премијера представе "Зрењанин". Радио-телевизија Војводине. 25. 5. 2017. Приступљено 6. 11. 2019. 
  22. ^ Годишњак 39 2018, стр. 93.
  23. ^ „Opsednuti - premijera”. mojnovisad.com. 13. 10. 2017. Приступљено 7. 11. 2019. 
  24. ^ „Bilo jednom u Banatu”. Народно позориште „Тоша Јовановић“. Архивирано из оригинала на датум 05. 11. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  25. ^ Годишњак 41 2020, стр. 88.
  26. ^ Бранислав, Прокић (9. 4. 2019). „Михизов „Командант Сајлер” у зрењанинском театру”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 6. 11. 2019. 
  27. ^ Годишњак 41 2020, стр. 88—89.
  28. ^ „Вртешка”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 6. 11. 2019. 
  29. ^ Годишњак 41 2020, стр. 61.
  30. ^ „Премијера представе "Наш град": У зрењанинском позоришту "Тоша Јовановић". Вечерње новости. 23. 4. 2021. Приступљено 1. 5. 2021. 
  31. ^ П-ј, Н. (26. 11. 2021). „Премијера „Дечка из последње клупе. Дневник холдинг. Приступљено 11. 2. 2022. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди