Равно Село

Равно Село
Равно Село;
	Православна црква у Равном Селу.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Врбас
Становништво
— 2011.	3107
— густина	66/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 01″ С; 19° 37′ 05″ И / 45.450166° С; 19.618166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	87 m
Површина	52,9 km2
	Равно Село Равно Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21471
Позивни број	021
Регистарска ознака	VS

Равно Село (нем. Alt-Schowe) је насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2701 становника.

Географија уреди

Равно Село

Равно Село је најудаљеније село од Врбаса и налази се између Кулпина и Змајева.

Историја уреди

По једној верзији предања село је постојало још у 15. веку, док се по другој сматра да је постало одмах после сеобе Срба, негде око 1695. године. Међутим, први писани извори о селу потичу с краја 15. века (тачније између 1484—1502. године). Године 1590. Шове су забележене у турским дефтерима, као село са дванаест домова.

За историју данашњег Равног Села значајна су три насеља: Мале Шове, Алпар и Пашка. Мале Шове су се налазиле на око 3 km у правцу север-северозапад од данашњег села, на граници између потеза Виногради и Атица Угарска код Аркадијиног салаша. За име овог села, писац монографије Бачке жупаније Саму Боровски каже да је потомак некадашње Шомва, Шумва. Назив Шомва је потекао вероватно, од презимена племића Јована де Шомве. Јован де Шомва је од Матије и Софије Дереш добио, почетком 16. века један део Шомве. Такође је део Шомве, породица Дереш 1502. године дала у залог сремском владици Јовану Ујхиљу.

По причању старијих људи, село се померило на данашње место, зато што је вода била лошег квалитета. Међутим, вероватније је да село мења свој положај по одлуци спахије који је ту имао посед и бавио се сточарством, а пошто је ту био почетак јендека (што указује и значење мађарске речи soer, која има значење као почетак јендека), па није било воде за стоку, нарочито у летњим месецима. Друга теорија каже да је вода на том месту била слана (мађарски So – viz) и да је село управо по томе добило име.

Друго насеље претеча данашњег Равног Села је Алпар, који се налазио 4,5 km у правцу југоистока, на делу атара који се назива Алпар. Алпар је као насеље забележен још 1345. године. Године 1554. за време турске владавине, помиње се као насеље Бачке нахије и тада је имало 11 домова. Наредни помен је 157О. године када је имало свега 5 домова, док 1690. има 24 дома. Још 1650. године је забележено као насељено, док је 1698. било ненасељено. Нови помен Алпара је 1715. када има 4 дома, 1720. има 15 домова, 1717. и 1722. се помиње као место са по 17 домова. Последњи помен Алпара је 1732. када се помиње као српско насеље у поседу футошког властелинства. У том делу атара постојале су рушевине, највероватније, српског храма, из доба турске владавине. Алпар се налазио између Кера (Змајева), Кисача, Футога и Петровца.

Треће насеље везано за Шове је Пашка. Први пут је забележена 1590. када је имала 20 домова.

Око 1650. године Шове су забележене као насељене, а 1698. као ненасељене. Вероватно да се већ у то време Мале Шове и Пашка стапају у једно село. Становници Пашке су се обрели у Шова, Керу и Футогу.

Године 1715. према попису бачких срезова, у Шова се налазило 10 породица. Скоро је сигурно да је село већ тада лоцирано на садашњем месту и вероватно тада добија скраћени назив — Шове. Те исте године из Баната се доселило неколико породица, тако да Шове 1720. имају 19 домова, док већ 1722. имају 31 дом. Године 1725/26. Шове имају 25 породица, 1728. 29 породица, док 1734. имају 22 породице.

Између 1746—1758. године Шове су уведене као пустара; 1760. године на коморској (географској) карти Шове су приказане као место на северној страни потока Шири-Шаке, где је живела 51 породица и то српска. Између 1744. и 1777. из Куцуре су се преселиле скоро све српске породице. Желећи да од Куцуре начине гркокатоличко и католичко место коморске власти су наложиле да се Срби из Куцуре преселе у Шове и Обровац. У Шова су 1783. постојала 82 дома, а већ 1786. било је 136 домова.

Шове су 1820. године имале 2598 становника док је од тога Срба било 1643. Шест деценија касније (1878) број Срба се смањио на 1570, јер су се многе српске породице одселиле у сремско село Огар (Огара).

Према попису из 1893. Старе Шове су имале 2136 становника које су живеле у 352 куће, од тог броја Срба је било 1436, Немаца 653, Мађара 15 и осталих 32. Шове су преживеле неколико колонизација које је организовала Хабзбуршка монархија, почев од Марије Терезије (1740—1780) и досељавања немачких трговаца, па преко колонизација које је организовао њен син Јосиф II (1780—1790).

Немци су у Старе Шове досељени 1786. године. Немци су 1788. напустили Старе Шове и основали Нове Шове. Године 1818. у Новим Шова је основана Прва црквена општина.

Дом здравља у Равном Селу. На овом месту је до 1940-их стајала Евангелистичка црква

По веродостојним изворима, школство у Шова је почело да се развија још у време царице Марије Терезије, мада се настава изводила доста неорганизовано. Прва школа у Старим Шова је основана 1745. године. Настава се тада изводила на мађарском и немачком језику. Током 19. века у селу су саграђене две школске зграде; прва 1836, а друга 1888. године. Крајем 19. века село је добило прве српске учитеље. У Старим Шова је радила од 1892. године. Поред комуналне школе у којој су наставу похађали Мађари, Немци и Срби, постојале су и вероисповедне школе у којима је настава извођена на матерњем језику. Село је тада имало и „повторну школу“, као врсту допунске школе.

Шове су између два светска рата биле једно од најразвијенијих села. У Старим Шова је тада било много занатских радионица, радњи, мајстора, шегрта, калфи. Постојале су приватне лекарске ординације, породилиште итд.

Демографија уреди

У насељу Равно Село живи 2737 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,7 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	4.046
1953.	4.362
1961.	4.378
1971.	3.814
1981.	3.636
1991.	3.579	3.505
2002.	3.478	3.523
2011.	3.107

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.702	77,68%
Црногорци	274	7,87%
Хрвати	33	0,94%
Македонци	25	0,71%
Југословени	20	0,57%
Роми	15	0,43%
Мађари	11	0,31%
Словаци	7	0,20%
Русини	4	0,11%
Немци	4	0,11%
Украјинци	2	0,05%
Бошњаци	2	0,05%
Словенци	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
непознато	256	7,36%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	8	7
80+	33	45
75—79	56	84
70—74	75	101
65—69	75	122
60—64	96	104
55—59	63	88
50—54	124	113
45—49	151	117
40—44	140	155
35—39	116	110
30—34	89	98
25—29	110	98
20—24	134	116
15—19	129	142
10—14	113	131
5—9	87	91
0—4	82	75
Просек :	38,7	40,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	928	1.045	1.153	1.098	1.088	1.080	1.136

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	232	255	197	241	113	81	11	3	1	2	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.399	441	844	62	50	2
Женски	1.500	322	849	278	50	1
УКУПНО	2.899	763	1.693	340	100	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	589	159	0	0	171
Женски	360	76	0	0	127
УКУПНО	949	235	0	0	298
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	59	61	12	46
Женски	0	4	64	9	4
УКУПНО	7	63	125	21	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	24	9	7
Женски	3	3	6	21	36
УКУПНО	4	7	30	30	43
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	16
Женски	4	0	0	3
УКУПНО	17	0	0	19

Познате личности уреди

Референце уреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]