Миливоје Антонијевић
Миливоје Антонијевић (Севојно, код Ужица, 9. новембар 1920 — 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.
| миливоје антонијевић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 9. новембар 1920. | |||||
| Место рођења | Севојно, код Ужица, Краљевина СХС | |||||
| Датум смрти | 2004. (83/84 год.) | |||||
| Место смрти | Република Србија, Србија и Црна Гора | |||||
| Професија | војно лице | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1978. | |||||
| Чин | генерал-потпуковник | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија
уредиРођен је 9. новембра 1920. у Севојну, код Ужица. Завршио је Учитељску школу у Ужицу, 1941. године.[1]
Након окупације Југославије, 1941. ступио је у партизане. Исте године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
У току Народноослободилачког рата налазио се на дужностима помоћника политичког комесара чете и помоћника политичког комесара батаљона у Другој пролетерској ударној бригади. Потом помоћника политичког комесара Друге војвођанске ударне бригаде и др.
Након ослобођења Југославије, налазио се на дужностима у Команди армије, Државном секретаријату за народну одбрану (ДСНО) и начелника Штаба Територијалне одбране Социјалистичке Републике Србије. Завршио је Вишу војну академију ЈНА од 1951. до 1953. и Ратну школу ЈНА 1961. године. Активна служба у ЈНА престала му је 1978. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден за храброст и др.[1]
Референце
уреди- ^ а б Vojna enciklopedija 1 1970, стр. 178.
- ^ Leksikon 1981, стр. 781.
Литература
уреди- Vojna enciklopedija tom I. Beograd. 1970. COBISS.SR 72911623
- Vojni leksikon. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1981. COBISS.SR 41164039
