Милисав Кољеншић
Милисав Кољеншић (Сретња, код Даниловграда, 31. децембар 1912 — Београд, 26. март 1963) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
| милисав кољеншић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 31. децембар 1912. | ||||||
| Место рођења | Сретња, код Даниловграда, Краљевина Црна Гора | ||||||
| Датум смрти | 26. март 1963. (50 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||
| Професија | војно лице | ||||||
| Породица | |||||||
| Супружник | Христина Китка Кољеншић | ||||||
| Деловање | |||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1963. | ||||||
| Чин | генерал-мајор | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија уреди
Рођен је у селу Сретња, код Даниловграда, 31. децембра 1912. године.[1]
Пре Другог светског рата бавио се адвокатуром. Године 1941. приступио је Народноослободилачкој војсци Југославије и Комунистичкој партији Југославије (КПЈ). Током рата био је политички комесар више јединица. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у свом крају, а остао је у Црној Гори и након слома устанка. Током 1942. је као партијски радник радио на терену, а почетком 1944. је распоређен за политичког комесара батаљона. Касније постаје политички комесар Девете црногорске бригаде. Са те дужности је фебруара 1945. премештен на радно место у Одељење за заштиту народа (ОЗН), где је на многим задацима радио као организатор и руководилац.[1]
После рата је задржао своје место у новооснованој Управи државне безбедности (УДБ), одакле је радио у помагању рада ЈНА и школовању нових кадрова службе безбедности. У неком периоду се оженио и имао потомство.[1] Касније је завршио Вишу војну академију Југословенске народне армије. После рата био је начелник Одељења Контраобавештајне службе и начелник Центра безбедности школе.[2]
Извршио је самоубиство 26. марта 1963. године. Вест у Борби која је покрила ову вест није навела да је извршио самоубиство, већ да је несрећним случајем изгубио живот.[1] Сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу. Поред њега по смрти је сахрањена његова супруга Христина Китка Кољеншић (1922—2017).
По њему је названа основна школа у Даниловграду,[3] која се некад погрешно назива Милосав Кољеншић.[4]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и следећих југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом и Орден за храброст.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д „Милисав Кољеншић, генерал-мајор ЈНА”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. март 1963. Приступљено 20. август 2023. „Вест доле десно”
- ^ Vojna enciklopedija, 2nd ed., 1978, Book 4, pg. 428
- ^ Vojna enciklopedija, 2nd ed., 1978, Book 4, pg. 428
- ^ „Učenici Osnovne škole Milosav Koljenšić proslavili polumaturu”. volimdanilovgrad.me. 2019. Приступљено 20. август 2023.
