Михаил Александрович

Михаил Александрович
Михаил Александрович
	Велики кнез Михаил Александрович (Романов)
Лични подаци
Датум рођења	5. децембар 1878.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	12. јун 1918. (39 год.)
Место смрти	Перм, Руска СФСР
Породица
Супружник	Natalia Brasova
Потомство	Георгиј Михаилович
Родитељи	Александар III Александрович; Марија Фјодоровна
Династија	Романов

Михаил Александрович (рус. Михаил Александрович; Санкт Петербург, 5. децембар 1878 — Перм, 12. јун 1918) био је велики кнез, млађи брат последњег руског императора Николаја II, генерал-лајтнант, генерал-ађутант и члан Државног савјета.

Неки историчари сматрају да је он био последњи руски император.

Породица

Михаил Александрович је био трећи по старости син императора Александра III Александровича што га је чинило тада готово неважним руским царевићем. Смрт старијег брата 1899, као и болест јединог сина императора Николаја II, Алексеја, изненада га поставља у близину центра политичке моћи. Он ће тамо коначно и доспјети када га 1912. брат Николај II јавно проглашава регентом престолонасљедника у случају своје преране смрти. Без обзира на његов државнички положај, наставио је опуштено уживати у животу. Доказ таквог стила живота је његово вјенчање тек у 33. години живота што је општи старосни рекорд у вјековима владања династије Романов.

Император

Суочен са Фебруарском револуцијом (1917), император Николај II Александрович је 15. марта одлучио да се одрекне престола у корист свог сина, малољетног цесаревића Алексеја, након чега би Михаил постао регент. Револуционарна влада је тај приједлог одбила пошто дјеца не могу абдицирати што је у супротности с њеним жељама подијељеним у два табора, гдје један захтијева да се потпуно укине монархија, а други да нови император постане Михаил. Под таквим ултиматумом, тог истог дана, Николај II Александрович потписује абдикацију у корист свог брата.

Такав развој догађаја је био прихваћен од стране предсједника Привремене владе Георгија Лавова, али тада се побунио будући предсједник Александар Керенски пријетећи револуцијом. Под његовим утицајем је састављен документ кога је нови император морао потписати. По њему ће Михаил Александрович прихватити круну само ако му се она понуди од народног представништва. У тренутку када је потписао овај документ 16. марта 1917, то је било прихваћено као абдикација пошто је он у тих 24 часа по руском закону био император, а Керенски није хтио допустити гласање народног представништва о овој теми.

Немачка карикатура М. А. и расположење руске армије 1917. г.

Побједом комуниста у Октобарској револуцији, Михаил Александрович неко вријеме проводи у миру без жеље за бјегом или било какве друге, проводећи своје дане у хотелу града Перм.

Тај мирни повучени живот нагло завршава 12. јуна 1918. када га цивилна лица хапсе и убрзо стрељају.

Занимљивости

Руска Империја је себе сматрала легалним насљедником Старог Рима и Константинопоља. Датум када император Николај II Александрович потписује своју абдикацију пред револуционарном владом је идентичан оном када је убијен Гај Јулије Цезар. Слично томе у римско-византијском традицији први владар који организује државу и последњи владајући морају имати исто име. Тако је у Риму творац послије грађанског рата тамошњег царског система био Август, а последњи цар у Италији је био Ромул Августул. У Византији је први био Константин Велики, а последњи Константин XI. Тако је у Русији испало да први цар након пољске окупације буде Михаил I Фјодорович, а последњи Михаил Александрович.

Црна Гора му је доделила Орден књаза Данила I.^[1]

Породично стабло

16. Павле I Петрович

8. Николај I Павлович

17. Марија Фјодоровна

4. Александар II Николајевич

18. Фридрих Вилхелм III

9. Александра Фјодоровна

19. Лујза од Мекленбург-Штрелица

2. Александар III Александрович

20. Лудвиг I, велики војвода од Хесена и Рајне

21. Лујза од Хесен-Дармштата

5. Марија Александровна

22. Карл Лудвиг Баденски

11. Вилхелмина Баденска

23. Амалија од Хесен-Дармштата

1. Михаил Александрович

24. Friedrich Karl Ludwig, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck

12. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга

25. Countess Friederike of Schlieben

6. Кристијан IX Дански

26. Карл од Хесен-Касела

13. Лујза Каролина од Хесен-Касела

27. Лујза од Данске (1750—1831)

3. Марија Фјодоровна

28. Frederick of Hesse

14. Вилхелм од Хесен-Касела

29. Caroline of Nassau-Usingen

7. Лујза од Хесен-Касела

30. Фредерик (принц Данске и Норвешке)

15. Лујза Шарлота од Данске

31. Софија Фредерика од Мекленбург-Шверина

Породица

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Наталија Шереметјевска, грофица Брасова		27. јун 1880.	26. јануар 1952.

Деца

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Георгиј Михајлович, гроф Брасов		6. август 1910.	21. јул 1931.	није био ожењен, преминуо од последица саобраћајне несреће

Извори

Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.

Спољашње везе

^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 619.

[1] Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 619.

[1]