Могила
Могила је старословенски назив хумки за сахрањивање, које су регионални тип тумула (из лат. tumulus).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B0_-_%D1%87%D0%B1.jpg/380px-%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B0_-_%D1%87%D0%B1.jpg)
Могила је врста земљане хумке полукружног или конусног облика, подигнуте изнад гроба умрлог или умрлих. Хумка, виша или мања, подигнута је насипањем земље изнад гробнице, често дограђена са дрвеним и каменим елементима. У дну могиле се налази гробница камене или дрвене конструкције, са скелетом или кремираним остацима, у зависности од типа сахране. Погреб је у старим временима често пратио и сложен сакрални ритуал, при којем су се поред сахрањених полагали његови или њени лични предмети – у археологији познати као гробни прилози.
Термину могила одговара источноевропска, односно азијска реч курган односно већ поменути тумулус који се користи у западноевропским језицима, тако да се заправо ради о синонимним терминима. Израз могила се за гроб у виду насипаног брежуљка употребљава на словенском говорном подручју, пре свега на Балкану.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Cmentarzysko_Jacwingow%2C_Suwalszczyzna%2C_Aug_2004_B.jpg/220px-Cmentarzysko_Jacwingow%2C_Suwalszczyzna%2C_Aug_2004_B.jpg)
Историјска позадина
уредиМогиле се као облик сахрањивања углавном јављају у источној и јужној Европи (са коренима ритуала у Азији), и то од неолитског и гвозденог доба (на пример у древној скитској, уњетичкој, или у лужичкој култури), па све до раног средњег века (на пример код Варјаза, и паганских Словена – Венеда и Руса).
Етимолошка позадина
уредиМогила, што је у старословенском значило купаст облик, заправо је била изведена из речи могти – која је првобитно значила повући (у купу), то јест прикупити.[1] Према једном другом тумачењу пра-корен речи мо- значи "моћ" и "морал". У част моралних и поштених људи који су били велики у очима њихових сународника, у давној прошлости подизане су велике могиле. Реч је у српском језику временом изменила облик у громи-ла, али је значење корена у речи могила и у речи громила остао исти: мог (могь) = гром (сила) = моћ, моћи (глагол), а носилац полазног и основног семантичког значења је у речи "мо" која је у старословенском значила "моћ, снага". Моги-ла је сходно тој претпоставци настала од старословеског корена мо- и суфикса -гь: могь могть (ген. моћи).[2]
Реч се јавља у више савремених словенских језика, као на пример у бугарском (могила), македонском (могила, у множини могиле), руском (могила, у множини могилы), украјинском (моги́ла, у множини могили) или у пољском (mogiła, у множини mogiły), где у сваком од тих језика значи гроб. Врло сличан (синонимни) термин за тумулус је у словачком – mohyla – у којем значи и надгробни споменик. У чешком језику је mohyla исто синоним за тумул. Сличан термин за насипани гроб (и за брег) користи се и у румунском језику – movilă –, вероватно због балканског утицаја.
У руском језику се израз тако усталио, да се на пример користи за масовну гробницу војника погинулих у рату (=братская могила).
Могили је сличан термин громила, али се археолошки односи на други тип тумула, илирског порекла.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Пiрамiди Степiв // «Столиця», №2 (505), 9–15 сiчня 2004 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2016) (језик: украјински)
- ^ Petko Nikolić Viduša (2015). Zabranjeno znanje. Autorovo izdanje, Kitchener, Ontario, Canada. стр. 208—209.
Спољашње везе
уреди