Моруна (лат. Huso huso) је слатководна риба која према традиционалној систематици приприпада инфракласи штитоноша (лат. Chondrostei) и породици Acipenseridae.

Моруна
Временски распон: плеистоцен-данашњост[1]
Beluga sturgeon.png
Huso huso
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Acipenseriformes
Породица: Acipenseridae
Род: Huso
Врста:
H. huso
Биномно име
Huso huso
Синоними[3][4]
List
    • Acipenser huso Linnaeus 1758
    • Acipenser belugus Forster 1767
    • Acipenser shyp Forster 1767
    • Acipenser schypa Gmelin 1789
    • Acipenser albulus Forster 1767
    • Huso ichthyocollus Bonaparte 1846
    • Acipenser vallisnerii Molin 1853
    • Huso huso maeoticus Sal'nikov & Malyatskii 1934
    • Huso huso ponticus Sal'nikov & Malyatskii 1934
    • Huso huso ponticus n. occidentalis Sal'nikov & Malyatskii 1934
    • Huso huso ponticus n. orientalis Sal'nikov & Malyatskii 1934
    • Huso huso caspicus Babushkin 1942
    • Huso huso caspicus n. curensis Babushkin 1942
    • Huso huso orientalis Lelek 1987

ОписУреди

 
Моруна од 1.000 kg и 417 cm из реке Волге у Казању (Национални музеј Татарстана у Казању)

Као и све штитоноше, имају хрскавичав скелет, али им је тело покривено са пет редова коштаних плочица (по томе су добиле назив). Нарочито је заштићен кров лобање. Ове кости на телу су кожног порекла. Зато су им крљушти (иначе ганоидне) редуковане, осим у пределу репа. Тело им је вретенастог облика, али ипак здепастије у поређењу са јесетром и кечигом, а и није толико истакнуто петострано. Репно пераје је хетероцерно (асиметрично). Глава је ка напред оштро извучена (али не толико као код других штитоноша) па се уста налазе на доњој страни главе и у њима нема зуба. Испод уста налазе се израшаји у виду бркова, који, због слабо развијеног чула вида, представљају главне чулне органе који им помажу у тражењу хране, углавном риба, ређе шкољки и других мекушаца, као и ракова. Велика је грабљивица и постоји податак да је појела младунче фоке. У желуцу моруне су биле пронађене и крупније рибе, па чак и птице. Моруна је највећа слатководна риба (и самим тим највећа штитоноша). Постоје подаци да су ловљене моруне тешке 1.400-1.500 kg и дугачке 9 метара. Може да живи дуже од 100 година.

Станиште и распрострањеностУреди

Насељава воде Каспијског језера, Црног и Азовског мора. Има је и у источном делу Средоземног мора и његовим сливовима. У мору се више удаљава од ушћа него јесетра.

До изградње ђердапске бране у Србију је доспевала и у горње токове Дунава. Данас је то немогуће и може се наћи у доњем току испод Ђердапа. Изградњом бране, мелиорацијом и загађивањем вода та риба је данас угрожена, па се приступа вештачком узгоју и порибљавању.

РазмножавањеУреди

Живи углавном при морском дну, али за време размножавања мигрира у слатке воде (анадромне врсте). Мрешћење се обавља с пролећа и у јесен. Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Женке полажу милионе сивкастоцрних јаја која се прилепе за камење на месту мреста и ту се и оплоде (спољашње оплођење). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.

ЗначајУреди

Месо моруне је врло укусно. Од њене икре се прави кавијар. Од икре се прави и чувени астрахански кавијар. Од ове рибе се користи и рибљи мехур за израду лепка. Не може се узгајати у слатководним рибњацима, јер део свог живота проводи у мору.

ИзвориУреди

  1. ^ Choudhury, Anindo; Dick, Terry A. (1998). „Special Paper: The Historical Biogeography of Sturgeons (Osteichthyes: Acipenseridae): A Synthesis of Phylogenetics, Palaeontology and Palaeogeography”. Journal of Biogeography. 25 (4): 623—640. JSTOR 2846137. doi:10.1046/j.1365-2699.1998.2540623.x. 
  2. ^ Gesner, J.; Chebanov, M.; Freyhof, J. (2010). Huso huso. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2010: e.T10269A3187455. doi:10.2305/IUCN.UK.2010-1.RLTS.T10269A3187455.en . 
  3. ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Acipenseridae”. FishBase version (02/2017). Приступљено 18. мај 2017. 
  4. ^ „Acipenseridae” (PDF). Deeplyfish- fishes of the world. Приступљено 18. мај 2017. 

ЛитератураУреди

  • Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Калинић, Б. & Симоновић, Д. 1953. Природописни атлас: Рибе. Знање: Београд.
  • Fishbase

Спољашње везеУреди